Blôð auk Ôðal

25/07/2013

Варг Викернес

Изворни текст

Човек је врста животиње и као таквог и треба да га посматрамо. Ако имамо ово на уму, можемо поставити питање; да ли има поларних медведа који живе у Сахари? Шкорпиона на Артику? Зебри у Европи или Америци? Кенгура изван Аустралије? Китова у рекама и језерима? Зашто су вукови већи у Канади него у Европи? Зашто азијски и афрички слонови нису идентични? Одговор на ова питања је да природни закони намећу створењима да живе на одређеном месту и они су прилагођени на специфичан тип живљења на том месту. Не припадају нигде друго; нису прилагођени да живе на другом месту, или ако желите другачије нису створени да живе на другом месту.

Зашто би ово било другачије у случају многих људских врста и раса?

Можете натерати тигра и лава да се паре и добију младунце, али само ако су ове животиње у заточеништву, у кавезу; животиње које су скучене и спутане заједно у ужасно неприродним условима. Слично као и људска бића у градовима. Ипак, младунци неће бити ни тигрови ни лавови, неће припадати нигде. Биће суочени са многим проблемима изазваних укрштањем. Животиње се у природи не паре са животињама које припадају другој раси или врсти осим уколико су апсолутно приморане на то и немају другу алтернативу.

Зашто би човек био другачији?

***

Културе, обичаји и религије, традиције и погледи на свет: они не уобличују и не формирају људска племена. Уместо тога они проистичу из природе људи и раде на томе да их држе у хармонији са њима самима.

На природу ових људи утичу пејзажи, шуме и поља, океани и планински врхови, удолине, фјордови и годишња доба, биље и дрвеће, животиње које живе на истом простору; храна коју једу и ваздух који удишу, температура и влажност ваздуха. Свако племе је током времена постало посебно и добро прилагођено својој околини.

Нека племена су веома слична другима, нека су веома различита од свих других. Неколико њих су јединствена у скоро сваком аспекту.

Племена су утицала једно на друго, углавном кроз размену синова и кћери ради брака, или усвајањем деце освојеног племена, и тиме изазвала укрштање описано у научној религији као „мутација“. Неке групе племена су се развијала изолована од остатка света толкио дуго, да су постала инкомпатибилна са свима осталима. Друге групе племена су толико изукрштане да се не уклапају и не припадају нигде, само лутају Земљом, не иду никуд, без корена и збуњени, љубоморни и пуни мржње према онима који не деле исту судбину. Они нису повезани са природним животом или планетом на којој живе и склони су окретању ка смрти и деструкцији – и креиреању идеја које промовишу обе ове ствари.

***

Свако неискварено племе људи је повезано са својим Одалом (својом земљом, поседом), као што је ум повезан са телом. Оно није намерено да живи на другом месту; оно не може здраво или природно да постоји на другом месту. Племе које се сели са свог Одала ће оставити нешто важно иза себе, биће сиромашније, недостајаће му нешто. Некима ће недостајати отаџбина, биће привучени ка њој и евентуално се вратити кући, али док се ово не догоди биће збуњени и сиромашни; биће племе у паду. На пример Европљани у Америци или Азијати и Африканци у Европи. Понашаће се као животиње заробљене у неприродним условима, најчешће насилно и нерационално. Они не морају да буду лоша људска бића; не морају да буду под-људски олош; не морају да буду трули до сржи, чак и ако се понашају тако. Једноставно нису код куће. Нису тамо где их је природа наменила да буду. Немају повезаност са тлом на коме живе.

***

Није добро да живите на вашем Одалу ако не прихватате законе вашег Одала, ако не прихватате значај ваше природе. Ако сте поларни медвед боље да не покушавате да роните у дубине Артика и да се храните рачићима; уместо тога држите се лова на фоке. Било због стварања или адаптације; поларни медвед је намењен да ради ово.

Моји преци су ловили и сакупљали стотинама хиљада година, у исконској природи Европе. Они су овим обликовани и временом су изражавали своју природу кроз поезију и музику, резбарије у камену и цртеже у пећинама, филозофију и математику, чудесну митологију и живописне пантеоне, прелепе храмове и фантастичне резбарије од дрвета. Све ово је био изражај њиховог јединственог европског ума и духа – њихове јединствене европске крви. Крви и тла.

Зашто бих ја желео нешто што долази са другог места?

Ја сам Европљанин и због тога одбијам сваку идеју и идеал који то нису. Не говорим да су они „безвредна с***а“ или било шта слично, али они једноставно нису за мене и друге Европљане – исто као што пустиња није за поларне медведе. Уместо тога, ја сам пригрлио своју сопствену природу, своју једину природу, као и све што произилази из ње. Одбацити је било би глупо; порицати је било би самоубиство. Исто као што би живот у пустињи био самоубиство за поларног медведа.

Европо пробуди се, пригрли се и поново оживи. Не постоји други пут ка срећи, хармонији, напредку и разноврсности. Европо пробуди се!  HailaR WôðanaR!

Превео са енглеског Александар Маслар

Advertisements

2 thoughts on “Blôð auk Ôðal

  1. Pingback: Корени Европе | The Call of Thule

  2. Pingback: Blôð auk Ôðal | Thulean Perspective

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s