Свети Гајеви

21/08/2013

Варг Викернес

Изворни текст

Шуме су увек биле битан део европске религије и културе. Дрвеће је некада давно представљало физичку манифестацију божанстава; у сваком дрвету пребивали су бог или богиња и ниједно није било посечено без неког доброг разлога. Када би древни европски човек планирао да посече дрво у шуми, прво је нудио услугу или жртву божанству у његовом храму (најчешће светом лугу који је окруживао најстарије [њима познато] дрво повезано за то божанство) или том дрвету које је требало да буде посечено. Објашњавао је божанству зашто мора да посече дрво и којој намени ће његово стабло служити. Овај мали гест је подсећао древног европског човека на светост шуме и сваког дрвета посебно.

KHORDkl-108220.86222

Шума је била дом и другим манифестацијама божанстава; све дивље животиње које су се могле наћи у Европи, исто тако су виђене као физичке манифестације божанстава. У овом смислу, најчешће срећемо животиње у митологији, као саме божанске особине; нпр. Фрејине мачке или Торове козе, Одинове вукове и Фреирове вепрове. У стварности, мачка је била Фреја, коза Тор, Вук Один а медвед Фреир. Божанства су пребивала у дрвећу и у животињама – и наравно и у човеку!

694px-Bronsplåt_pressbleck_öland_vendeltid

Данас живимо у другачијем добу, у земљама где је дрвеће посечено да би се направио простор за пашњаке, поља, путеве и градове. Животиње су проређене исто тако. Не постоји пуно тога што би подсећало човека на светост шума или земље, флоре или фауне. Па зашто би онда неко био изненађен чињеницом да божанства нису, бар не у великој мери, присутна у човеку? Модеран човек је празно и плитко створење, мало има обзира за оно што је свето. Пашњаци који су били прекривени шумама сада прекрива углавном стока

Охрабрујем вас да нађете мало времена и посетите оближњу шуму. Приметићете да је по топлом и сунчаном дану, док ходате по пољима према шуми, врућина неиздржива. У тренутку када закорачите у шуму схватићете зашто је она толико важна. У шуми увек постоји сенка и температура је савршено пријатна, без обзира на то како је напољу. Сунце осветљава шуму али не заслепљује ништа што је у њој. Сунце загрева шуму али не спаљује ништа у њој. Дивља шума је најудобније, најприродније и најбезбедније место о коме можете да сањате, богато свим оним што вам треба. Њена светост ће бити јасна свакоме ко уђе у њу. То је дом наших предака где бисмо и ми требали да живимо.

megaloceros

Авај! Али ми морамо да напустимо шуме, можемо само да, са времена на време, посетимо оних неколико које су преостале у Европи. Већину времена живимо на спаљеним равницама изван шуме, ослепљени и спаљени сунчевом светлошћу, која би нас просветлила и угрејала да живимо у нашем природном окружењу. Пожурите: садите дрвеће свуда по Европи и оживите његов умирући дух! Повратите богове и богиње, и у природу и у човека! Нека корење дрвећа поцепа асфалт и бетон на нашим улицама; нека биљке уђу у пукотине наших зграда и униште их; нека се трновите гранчице прошире по пашњацина и пољима као претече вишем дрвећу. Пустите Мајку Природу да узме назад оно што јој припада – и радујте се! Будите захвални на њеним напорима; то је за ваше добро. Олакшајте повратак разума: садите дрвеће!

Слава Сварогу!

Idylls_of_the_King_1

Пост у вези са овом темом.

Ово су неколико стабала које сам посадио на ономе што је био пашњак, у Лимузину, Француској.

IMG_8972IMG_8985

IMG_8971

Превео са енглеског Александар Маслар

Advertisements

One thought on “Свети Гајеви

  1. Pingback: Sacred Groves | Thulean Perspective

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s