Скривени Мозаик

06/10/2013

Варг Викернес

Изворни текст

mosaic1

Може се рећи да сам прилично добро почео живот; дошао сам на овај свет срећан, ведрог срца и позитиван. Био сам храбар, одважан и радознао; маштовит, способан и оштроуман. Живот је био авантура који је трајала од изласка до заласка Сунца, све од рођења па до…па до обданишта…

Обданиште, касније и школа, били су нешто као пауза ове авантуре, прекинули су је на кратко да би јој касније било дозвољено да се настави. Сваки дан када би се школа завршила, нисмо само ишли кући: вриштећи од среће и задовољства што смо поново слободни, трчали смо кући! Ипак, циљ обданишта и школе је био да заувек прекине авантуру, да стави прљаве прсте средње-источног система око врата европског детета и истисне живот из њега. Деца би била потпуно уништена, њихов живот би био исисан из њих и одбачен у страну. Она би на неки начин била убијена, а затим реанимирана од стране образовног система у један од њихових робовских облика. Деца би била претворена у  ходајуће мртваке, који се у сваком тренутку покоравају команди њиховог господара, рођеног у пустињи. Баш као безумни зомбији, требали би смо да напустимо детињство и одшепамо стазом коју су направили зли некромансери, који све контролишу: “Раааааад. Раааад. Раааааааааад!

zombies1

Авај! Посао је оно што радимо данас, оно што нас дефинише. Ако вас неко пита ко сте или шта сте, ви одговарате саопштавајући не шта волите да радите или нешто слично, већ који вам је посао: “Ја сам музичар”, говорио сам раније, иако заправо не радим као музичар, уопште. Музику свирам само онда када желим, због тога што волим то да радим. Када желим да се прикажем малкице кориснијим, одговарам: “Ја сам писац”, зато што сам, после свега, написао и објавио пар књига. Чак сам и зарадио нешто новца од “Sorcery and Religion in Ancient Scandinavia”. Уместо ових одговора требало бих да дам следећи: “Ја сам потпуно изгубљен у овом свету и покушавам да нађем пут до куће. Да могу, радије бих живео у неком другом добу, због тога што ми овај свет нимало не пристаје. У Антици можда. То бих волео.”

aldborough_mosaic_400x313

Живот није посао. Живот не треба и не мора да буде посао. Живот није трка у којој треба све да се заврши до вечере. Живот се не састоји од личних примања или статусних симбола, као што су скупа кола или вила у најскупљем делу града. Живот се не састоји од измишљања ствари које помажу другима да мање раде и зарађивања новца од тога. У стварности новац ништа не вреди. То је само папир. Они нас само терају да верујемо да вреди нешто, да бисмо били вољни да радимо по цео дан да га набавимо. Тада штампају још таквог папира, да бисмо радили чак и више; јаче и дуже. Заправо оно што зовемо посао треба описати прецизнијим термином. Ми не радимо ми робујемо.

Преисторијски човек никада није робовао као ми данас. Он је радио само оно што је желео. Можете да помислите да нисам у праву када ово кажем, али то је истина. Градио је сопствену кућу ако је то желео, пецао сам своју рибу, ловио је, сам производио сопствене алатке итд., али је све ово радио за себе и ради сопствених интереса и радио то са задовољством. Радио је темпом који му је одговарао, како, где и када је желео, а сам рад и резултат тог рада је била једина награда коју је желео – или једина коју је и могао да замисли.

Roman_mosaic_maze

Преисторијски човек није био свој “посао”. Када би био запитан ко је он, одговарао би да је нпр. Варгар, син Лабранара, из племена Буран из западне Скандинавије, творац “ове-или-оне” песме и “ове-или-оне” поеме или приповетке, отац “ове-или-оне” девојчице или дечака, учесник “ове-или оне” битке итд.

Кога брига шта овај лик Варгар ради да би прехранио своју породицу? Зар не прехрањујемо сви своје породице? Да ли има нешто о чему је вредно говорити у Варгаровом пецању, лову или сакупљању – или његовој трговини? Ако је опљачкао пар непријатељских бродова да би прехранио породицу, у реду, то је вредно причања, али кога брига да ли је или није саградио себи кућу или да ли је засадио башту прошле недеље? Кога брига да ли је заклао краву или ушио огртач другог дана? Кога брига да ли је разменио крзно за неколико буради усољених харинги прошле зиме?

Ми смо оно што постигнемо, када је то што постигнемо нешто изван уобичајеног. Многи данас би једноставно били “дебели”, због недостатка икаквих достигнућа, осим оног да су постали нагојени у раном периоду живота, “робови”, због тога што у животу не радимо ништа до робовања другима, или можда “пијанице”, “лењивци”, “курве”, “конзумеристи” или нешто слично. Ово је наравно великим делом последица чињенице да је наше друштво труло до сржи; Европа је повлачена доле, у прљавштину, од стране јудео-хришћанства и различитих његових деривата.

Европа је данас робовски континент, ми смо насамарени да верујемо да су вредне и важне ствари које у то у ствари нису.

Богатство не би требало да се мери финансијски, већ интелектуално, емоционално, чак и егстистенцијално. Богат је онај који има оштар ум, који има душевни мир, који има дубок смисао живота. Онај који има част.

(Пре него што наставимо, мало музике.)

Богат је онај који може да погледа горе у ноћ и види лепоту ведрог звезданог неба. Богат је онај који може да чује како тишину храстове шуме у јесен, ремети звук падања жира. Богат је онај који има времена да тихо седи на обали реке са штапом за пецање и слуша звук реке која тече. Богат је онај који може у подне да гледа како се деца играју на ливади. Богат је онај који може да бере из сопственог воћњака. Богат је онај који има пријатеље којима може да верује. Богат је онај који разуме зашто је овде. Богат је онај који зна одакле долази и где иде. Богат је онај који може да понуди својој деци цео свет, бар онолико колико је богат и свет у коме је рођен и одрастао.

Ништа не траје вечно. Прљавштина која данас прекрива Европу ће временом да пресуши, када је Сунце обасја својим зрацима; биће смрвљена и претворена у прашину, од стране животиња које ће прелазити преко ње и на крају одувана са наших обала јаким северним ветром. Величанствени мозаик који се налази испод ње ће се појавити пред очима наших наследника и они ће видети шта је некада било: порекло, сврху, рођење, смрт, значење Европе! Слава Сварогу!

Ancient_Roman_Mosaics_Villa_Romana_La_Olmeda_007_Pedrosa_De_La_Vega_-_Saldaña_(Palencia)

Превео са енглеског Александар Маслар

Advertisements

2 thoughts on “Скривени Мозаик

  1. Pingback: The Hidden Mosaic | Thulean Perspective

  2. Pingback: La mosaïque cachée | Thulean Perspective Français

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s