Ванир и Аесир

01/02/2013

Варг Викернес

Изворни текст

Једна од многих збуњујућих ствари у скандинавској митологији је прича о различитим породицама (“расама”) божанстава: аесир и ванир. Чак се говори и то да су нека божанства етинског порекла. Наравно, анти-европски мулти-културалисти користе ово као аргумент за тврдњу да су богови били “расно помешани” и да је наша религија мешавина различитих религија.

Наравно, да бисте разумели језик митологије, морате да знате норвешки језик, или бар да поседујете норвешки (Norse) речник и мозак да га користите.

Теримин æsir (аесир) је облик множине од âss. Ова норвешка реч потиче од млађе прото-нордијске *ansuR, која потиче од старије прото-нордијске *ansuz, која потиче од прото-индо-европског корена *and-/ans-. Овај ПИЕ корен се једноставно преводи као “дух” (исто се може наћи у норвешком önd [“дух”]). Тако да су Аесири били духови, прецизније, духови дефинисани на вишим нивоима божанстава.

Теримин vanir (ванир) је облик множине од vanr. Ова норвешка реч потиче од млађе прото-нордијске *wanaR, која потиче од старије прото-нордијске *wanaz, која потиче од прото-индо-европског корена *wan/wen. Овај ПИЕ корен се једноставно преводи као “леп”. То су били Фрејр (Freyr, *Fraujaz), Фреја (Freyja, *Fraujon) и њихова мајка Nerþuz (богиња која је у Викиншком добу претвирена у бога,  Њорда).

Римско име за Фреју било је Венера (“лепа”), наравно то име је изведено од истог ПИЕ корена *wan/wen.

Да бисмо схватили шта све ово значи, за почетак морамо да се присетимо грчког мита о Парису и његовом задатку да да јабуку најлепшој богињи. Наравно, он је даје Афродити (грчкој Фреји/Венери).

За објашњење појма етин, видети овај пост.

Митови (Völuspâ строфе 21-24) кажу:

21. “Она се сећа светих људи

првих (најбољих) на свету,

Они златног коња

пробоше копљем

у дворани високог (Одина)

они је спалише;

три пута је спалише,

три пута беше рођена,

често, не ретко,

али она још живи.”

Ово свакако није строфа о “вештици” која је спаљивана три пута на ломачи, како тврде стручњаци, већ опис сечења-и-паљења, која се користи у пољопривреди. Свети људи, који су најбољи на свету, су победници годишњих Мајских игара, најпознатијих из Грчке, где су то биле Олимпијске игре (једне од четири грчких игара) и (у свом дегенерисаном облику) из средњевековнох витешких турнира. Уосталом, у Норвешкој још увек имамо ове игре, у облику дечијих игара, које се одржавају 17. маја сваке године.  Женски победник ових игара (изабрана због своје лепоте, јабуком, као што је описано у миту о Парису и Афродити) убада златну грану (штап) у поље; симболично је засејала и залила поље, да би усеви расли. Семе је смештено у тамно тло; у краљевство смрти (=Одинову дворану). Када су спаљивали “златног коња” (=жуте усеве), то је ђубрило тло, тако да су могли и следеће године да сеју и жању на истој земљи. То се дешавало поново и поново.

22. “Лепа/светла беше јој име

где год да је ишла,

изабрана жена добро је прорицала,

била је чаробница,

знала је све обичаје

играла се са обичајима

и била је увек добро дошла

међу болесним женама.”

Овде је описана Мајска краљица, која је добила јабуку од победника мушког надметања. Она је била вешта у чаробњаштву (медицини) и наравно популарна међу болесним појединцима, које је посећивала и лечила. Знала све обичаје и владала је њима, боље него ико други.

23. “Онда су све моћи отишле

на престоле краја (тј. гроб)

свети богови и сложили се;

или ће духови да

претрпе губитке

или ће сви богови да

имају пир/гозбу.”

Људи (=богови) одлазе до загробне хумке и надају се да су изабрали праву краљицу и нашли правог краља. Ако јесу, биће то добра година, или лоша ако нису.

24.”Один баци

своје копље у гомилу,

од светих појединаца

најбољих/победника света;

дрвени зид беше поломљен,

двориште духова,

лепа предвидеше исход битке,

стајаху спремни на бојном пољу.”

На новогодишње вече, чаробњак је симболочно бешен о дрво јасена, рањен копљем. Хеимдал дува у рог и хумка бива отворена (тј. капија ограде која окружује загробну хумку бива отворена) и он је спреман да прихвати “богове”. Лепа чаробница зна шта ће да се деси и припрема се за неизбежни Рагнарок. Могу да додам, да Рагнарок није битка између богова, већ битка богова против етина. Није постојао рат између две различите “породице” богова.

Затим имамо питање око таоца размењиваних после “битке” (=такмичења). Њорд постаје талац аесира. Али присетимо се, Њорд је у ствари богиња, Nerþuz и мајка Фреје – актуелне победнице такмичења у лепоти. Nerþuz је другим речима прошлогодишња победница и када је изгубила од жене која је лепша од ње, враћа се у јато асира, самим тим постаје део аесира поново. Да; поново, због тога што је била у њему, пре него што је виђена као најлепша.

Каже се да су Hønir (“привлачност [певањем]”) и Mîmir (”сећање”, “успомене”) постају таоци ванира, али Hønir је само још једно име за Фрејра, тако да је он једноставно нови победник Мајског надметања (мења прошлогодишњег победника). Он постаје Фрејр, постаје један од “најлепших”, ванир. Ипак, без Mîmira (мудрости прошлости), он је безвредан вођа, на шта се указује у митовима.

Прошлогодишњи мушки победник се (за разлику од женског победника) не враћа у јато аесира, због тога што бива убијен од стране новог победника. Да би његова “чаробњачка моћ” била пренесена на новог Фрејра, он га погубљује. Да; људска жртва…

Мајски краљ и Мајска краљица, победници Мајских надметања: Фрејр и Фреја:

До Викиншког доба, Мајски краљ (=Фрејр), престао је да бива погубљиван приликом замене. Уместо тога, нови победник је ударао сечимице мачем идол – како би га симболично убио. Идол је био у облику стуба, као што је био славни Ирминсул Саксонаца. Када би ово урадио и преузео улогу од старог Мајског краља (или оца куће), морао је да да обећање (у Норвешкој познато као “Brageløfte – обећање победника”) да ће се дати на неку херојску потрагу или учинити неко друго херојско дело; затим је засецао идола, што је дубљи био усек, већа би била његова краљевска моћ.

Пагански идол из модерних дана:

Сада, ударање сечимице дрвеног идола мачем често може да проузрокује то да се мач заглави и ако Мајски краљ не би успео да успешно извуче мач из идола (користећи само своју руку од мача), губио би своју титулу! Ако би се то догодило, мушкарцу који је био други у Мајском надметању, било је дозвољено да покуша да извуче мач, али ако би успео морао је да уради оно што је победник обећао приликом засецања идола – на пример, да уједини Енглеску под својом владавином и сл. Ако не би успео, трећи би покушавао, итд. Онај који би успешно извукао мач из идола био би, како су тврдили, изабран од стране духова да буде Мајски краљ.

Ако до сада нисте схватили где све ово води, онда стварно треба да читате више о нашој сопственој култури. Да, ово је право порекло мита о Артуру Пендрагону и мачу заглављеном у “камену”…

Није било рата међу различитим породицама или расама богова, није било божанског “мешања раса” или било чега сличног. Све у нашој митологији потиче из наших људи. Све је у сагласности са нашом паганском религијом. Све је европско! Добре силе се називају аесир, када победе на Мајском такмичењу ванир, а моћи које покушавају да зауставе, понекад да униште али најчешће да их контролишу, су етини. Све ове моћи су у нама, људским бићима, у мушкарцима и женама, дечацима и девојчицама, старима и младима. Ми смо они; они су ми. Само водите рачуна да негујете добро и потиснете лоше, да отворите своје срце и очи за светлост и да их затворите за таму – осим када вам затребају. Да, етинске моћи нам требају исто тако, треба нам наш бес, наша брутална сила, наша мржња, наша јарост, наша тврдоглавост, наша бруталност, наша окрутност и наша немилосрдност.

Коначно, запамтите, добро запамтите, не постоји никакво “спасење”, већ Слава и Праведност, које сами обезбеђујете за себе. Не постоје “грехови” или “кајање”, само Част! Не постоји “пакао” или патња у смрти, само вечно поновно рођење за Часне, у роду, племену, народу, раси и врсти. HailaR WôðanaR!

Превео са енглеског Александар Маслар

Advertisements

4 thoughts on “Ванир и Аесир

  1. Pingback: Вибрације Васељене | The Call of Thule

  2. Pingback: Свети Брак | The Call of Thule

  3. Pingback: The Vanir & the Æsir | Thulean Perspective

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s