Кључ Паганизма

25.10.2013

Мари Кашет

Изворни текст

Док сам била млађа, читала сам књиге о митологији и другим класичним бајкама и често ми се све то чинило као некаква велика збрка.  Моја интересовања су била одређена, али сам константно осећала да су те приче читане површно, чак и док су се анализирали текстови ја сам осећала да нешто недостаје.

Вероватно је скривена суштина знана само понеким просветљеним људима, још од времена антике и вероватно је била брисана вековима током мрачног доба које је довело хришћанство у Европи. Можда је та тајна нестала заједно са Египћанима. Можда се и даље чува као тајна? Можда је та скривена суштина допустила управо хришћанству да се угнезди у Европи, јер је паганизам почео да заборавља (пре свега у јужној Европи) те приче.

Ја то не знам. Али једно је јасно, да се те приче рефлектују на све аспекте живота. Данас, браниоци паганизма су често исмевани због недостатка суштине тих прича, и због тога што та филозофија понекад изгледа као примитиван анимизам. Много боље ми иде извлачење закључака или решавање слагалица, него да пишем, или чак и да причам, али желим да објасним ту суштину, јер желим да та паганска филозофија, која је у свима нама, која је раштркана кроз северну хемисферу или где год су Неандерталци живели, поново постане разумљива и може да се оживи.

Овде се морају завршити сви ови текстови и то је разлог због чега су они написани.

Разумећете како и зашто су сви европски антички митови (као и многи азијски или амерички), као и следеће приче, говорили једну те исту ствар: Црвенкапа, Успавана лепотица, Снежана, Чаробни пасуљ, Лепотица и Звер, Златокоса, Пепељуга, Ивица и Марица, Пинокио, Девојчица са шибицама, Тома Палчић, и многе друге приче.

Исто важи и за Персивала.

Такође и прославе чија је важност и дан данас веома битна, као што је Божић, или Ноћ Вештица….

У ствари, исто важи за сваку Европску или Египатску митологију.

И наравно, као што ћете видети, мит о Атлантиди, и култ бика/краве, својим садржајем доприносе образложењу које је дато кроз култ медведа, које не може да постоји њих. Култ медведа ће објаснити какву везу пагани имају са дрвећем или са неким другим стварима, попут остатака лавиринта, долмена и менхирa, као и пирамида Такође ће да објаснити слике рађене каменом у пећинама и њихову сврху, круне од цвећа, сирене, појаву накита, или чак улогу музике или религиозну бројаницу. Очигледно ће објаснити и то, зашто свом детету дајете играчку малог медведа итд.

1. Зашто баш медвед?

Култ медведа вам је можда потпуно непознат, иако је скривен у свим нашим традицијама. Био је разоткривен од стране неких аутора и праисторичара, али његов огроман значај  никад није био довољно одмерен. Црква, од свог доласка у Европу, примењивала је брисање и трансформисање главних протагониста, или је једноставно убијала њихову репутацију, уколико их већ није физички уклонила.

Култ медведа, животиње северне хемисфере, несумљиво је најстарија позната „религија“, религија Неандерталаца, или пак неког млађег хибрида (мин. од 80000 год.). На Википедији постоји страница посвећена медведу у култури, која ће да вам да солидан увод у ово иза чега овде стојим (текст је на француском):

http://fr.wikipedia.org/wiki/Ours_dans_la_culture

С обзиром да говоримо о култу медведа, чини се да би било корисно да овде застанемо и кажемо пар речи о самој животињи, како би разумели зашто она има специфичне квалитете које је чине јединственом.

а. Антропоморфна животиња

Слика о медведу је била трансформисана од стране цркве. медвед је претворен у просту, глупу и похлепну животињу. Ми морамо да га посматрамо из другачије перспективе. Рушилачки рад је започела црква, која не би требала да има утицаја на нас.

Медвед има многе специфичне карактеристике. Као прво, али не и последње, његово тело је веома „људско“. Лежи и седи на исти начин као и ми. Зна како да се задржи на две ноге или чак да хода на њима, нема сумње у томе колико је сличан човеку са његовим „рукама“ или дугим канџама које често користи као прсте или алат, игра се са младунцима или их чак кажњава на невероватно исти начин.

Медведица кажњава своје младунче:

Она је веома бесна:

Младунче се дури и мајка се сажаљује:

Затим га грли:

Медведица рађа једно или два младунчета највише три, као и људи, затим их доји на исти начин, затим брине о њима, веома дуго када се то упореди са осталим животињским царством (три год.). Младунче када се роди невероватно је незрело, баш као и људске бебе и његов плач веома подсећа на плач људске бебе.

http://www.youtube.com/watch?v=OwZH_aT0FGI

http://www.youtube.com/watch?v=CbILj_CYqno

http://www.youtube.com/watch?v=RXb9kOO8Lzs

http://www.youtube.com/watch?v=lTMwrAefIVQ

Пријатељство између пса и поларног медведа:

http://www.youtube.com/watch?v=MBmzTn4w3yM

Медвед спашава своје младунче:

http://www.dailymotion.com/video/xd8tz5_maman-ourse-sauve-son-petit-mum-be_animals

Медведи једу потпуно исто као и ми. Такође је важно напоменути у овом контексту да тамо где медведи живе, могу и људи. Њихова љубав према слаткој храни је легендарна баш као и наша… Имају исти поглед као и ми, такорећи, виде боје, а немају добар ноћни вид.

Уши су им сличне као и наше, реп скоро да и не постоји, њихови табани су пљоснати, отисак стопала када се упореди са другим животињама, веома је сличан нашем, посебно када канџе нису видљиве.

Попут нас, то је животиња која, када се брани, може бити насилна и фатална, али која ретко прва напада, чак ни због хране. Знају да загрле на исти начин као и ми, окренутим лицем ка лицу са својим рукама.

Медвед уме да користи „руке“ када дозвољава нешто. Далеко од тога да је глуп, он зна како се отварају кутије, како се отварају шатори, како провалити у гаражу итд. Као и човек, он такође воли пећине као и друге заклоне од камена. Као што је човек човеку највећа претња, тако је највећа претња медведу (када се данас изузме човек)… сам медвед.
Такође треба забележити да би ове „људске“ одлике биле још и више изражене када би људи били ближе природи и одевени у кожу…

Данас, без сумње можемо рећи да модерна наука обожава сличности са шимпанзама, иако су тотално непознате нашој култури, тако да лако можемо да разумемо то да су се античка људска бића индетификовала са медведима.

б. Необична репродукција медведа

Као додатак овим антропоморфичним карактеристикама, медвед има невероватну природну способност. То како његово размножавање фукционише је јединствена појава. Медведица се састаје са различитим партнерима током топле сезоне. Забележено је то да њихово спајање траје дуго, чак до 30 мин. Наравно, она прихвата само најснажније и најаче медведе, што је уобичајeно у животињском царству. Што се тиче њиховог спајања, медвед оплођује неоплођена јаја, затим се стварају ембриони, али њихов развитак истог момента бива заустављен.

Медведица ће започети развој ембриона, уколико постане довољно дебела пре зиме и развиће довољан број ембриона, који је сразмеран њеној дебљини. Можда она може да задржи те ембрионе и до следеће године. Она је нека врста фрижидера за ембрионе, она задржава ембрионе из толе сезоне до јесени у јединственом стању у овом нашем свету, између живота и смрти. Јединственост не престаје овде, верује се да она може да „изабере“ који ће ембрион наставити да се развија.

Трудноћа почиње поново у новембру (током леденог периода, вероватно мало раније код поларних медведа: касни октобар) и порађа се у јануару/фебруару (децембар/јануар), а медведица излази са младунцима на пролеће или мало раније.

Одмах по рођењу, медвед енергично лиже младунчад која су незрела (као људске бебе), како би им омогућио да живе. То је већ постало традиционално, исто и са људским бебама које не плачу након рођења: снажно се трљају по леђима, тако да могу да избаце амниотску течност, како би могле да дишу…

Вероватно полако почињете да разумете оно што желим да кажем…

Ове карактеристике су несумљиво биле познате скоро свим нашим далеким прецима, који су живели у близини медведа и који су имали дубоко знање о свету око њих.

Начин живота медведа је толико сличан човеку, да је он вероватно и био најближи сусед док је брао биљке, бобице и јестиво воће, или док је тражио или сакупљао мед, ловио или пецао, грејао се на летњем Сунцу, или штитио себе током зиме. Сасвим је могуће да су људска бића током леденог доба, имала скоро сличну технику као и медвед, како би зиму провели што мирније: они су се вероватно дебљали током топле сезоне, и јели мање током зиме, када је било мање хране.

Чак је могуће да су наши преци имали сезону парења која је била вештачки програмирана иако физички одређена са сезонским анеструсом (мањком овулације), како би спречили зимско рађање и одложили га за пролеће, као што је то случај са многим животињама у северној хемисфери. Овај анеструс постепено нестаје са припитомљавањем, ко што смо видели раније.

в. Застрашујућ и матерински

Медвед има додатну карактеристику. Он је једна од најстрашнијих животиња (ако не и најстрашнија), а понекад и најокрутнија, али исто тако највише заштитнички настројена и најслађа животиња.
Мора се имати на уму да је постојало око 10.000 (све до почетка топлог периода) различитих раса мрких медведа, као и пећинских медведа, који су били и највећи. Већи чак и од поларних медведа, али исто тако већи и од Кодијачког медведа (који је заправо највећи од свих савремених медведа, и данашњи највећи земљани предатор), његова величина била је апсолутна невероватна.

Мeдведи могу да трче брзо и убију бизона, уколико то пожеле, могу да убију и тебе само једним замахом канџи, које су дуге (код Кодијачког медведа) око 10 цм, ви би сте се угушили уколико би вас загрлио… А ипак, ово је поприлично мирна звер, углавном једе биљке, и уколико му не прилазите и не гњавите га, вероватно вас неће ни напасти. Заиста, осим поларног медведа, што је изузетак, медведи не виде људска бића као плен.

Кодијачки медвед:

Забележена је само једна смрт од стране Кодијачког медведа, који је највећи од свих, и тај медвед се једноставно бранио од ловца. Ови медведи увек теже томе да избегну људе.

Мушки медвед зна да буде у стању да убије младунче уколико оно није његово. Медвед је застрашујућ чак и самом медведу и женке морају бити беспрекорне и веома заштитничке (али и агресивне) како би избегле ову врсту несреће.
Дакле, свуда је исказана ова двојност, застрашујућ џин, људождер који једе децу (….) и велики Меда Медведић.

Извор: http://vargvikernes14.blogspot.com
Превод: М. В.
Текст уредила: А. Л.
 

Advertisements

2 thoughts on “Кључ Паганизма

  1. Pingback: Симпатичко Чаробњаштво | The Call of Thule

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s