Изгубљени Лугови

10/01/2014

Варг Викернес

Изворни текст

За почетак мало музике:

Свуда око мене видим како стабла падају и мислим на Сарумана и његове орке и полу-орке, који убијају дрвеће. Машине сруше старе дивове у року од неколико минута, остављајући иза себе пејзаш пун ожиљака. Сваки пут када изађем напоље, видим нови пањ. Цели шумарци нестају преко ноћи, да би се направило још места за стоку или за зграде. Увек треба још људских уста да се нахрани на овом свету. Још робова треба куће. Још новца да се направи, за оне које владају нашим светом, који се мења. “Посеците их све!”

Авај! Где су стајале шуме, дубоке, тамне и застрашујуће, сада се налазе отворена поља и пашњаци, мочваре и ограде од бодљикаве жице, путеви и насеља. Брда стоје гола под небом, најчешће оскрнављена ружним конструкцијама савременог човека. Планине се даве у мору смрдљивих градова. Тишину никад не прекида пој птица или ветар, она је заувек прогнана константним звуком мотора: трактора, теренских возила, кола, аутобуса, косилица, камиона, бродова, авиона, хеликоптера, чамаца, мопеда, моторних тестера, мотора, једрилица и свега осталог што вам падне на памет. Они се увек чују, ту у близини, у најбољем случају негде у даљини. Ни једна стаза није остављена без трагова точкова, широких или уских, у пару или појединачних. Ни једна шума није остављена да расте у миру.

Ја сам овде. У овом свету. Ухваћен у мрежу, принуђен да учествујем. Нема излаза. Шта год да урадим, на неки начин, до неког степена, учествујем. Тако да то радим, невољно али ипак радим, особођен осећаја кривице или стида. Знам да морам. Тако да учествујем. Али исто тако учествујем и у раду на осигуравању опстанка наше врсте и старих тајни. Шта год да се догоди, није стварно битно док год наша врста и наше тајне преживе – а хоће – у овом свету који стално подмлађује сам себе.

The_Mutiliation_of_Uranus_by_Saturn

Наставите да газите кроз говна која овај свет производи. Истрпите смрад. Истрајте. Кронос (“време”) ће све променити на боље и ускоро ћемо поново живети у свету који не захтева од нас да серемо где једемо и пишамо где пијемо. У међувремену, размишљајте о ономе што ће да дође. Немојте да живите за данас, већ за сутра. Немојте да живите за вас, већ за вашу децу. Ми смо изгубљени, укаљани овим болесним светом, али наша деца нису. Садите дрвеће под чијом сенком никада нећете седети.

HailaR WôðanaR! HailaR HaimadalþaR!

Превео да енглеског Александар Маслар

Advertisements

3 thoughts on “Изгубљени Лугови

  1. Pingback: Lost Groves | Thulean Perspective

  2. Pingback: Les sous-bois perdus | Thulean Perspective Français

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s