HailaR WôðanaR!

08/05/2013

Варг Викернес

Чујем зов наших предака, зову ме из гроба. Нити говоре, нити вриште; у тишини ме привлаче ка прошлости; као што ме прелепа слика нагони да гледам у њу и обожавам је. Преносе мој ум у дане старина… у заборављена европска краљевства. Они ме инспиришу! Сви они заједно су наш бог инспирације!

Из тог разлога, желим да се захвалим овом величанственом божанству које ме инспирише да пишем, да се борим и живим, да га славим у свакој прилици! Не, говорећи “Heil Odin”, како би већина савремених Норвежана вероватно радила. Нити говорећи “Heill Ôðinn”, како би рекао Норвежанин за време Викиншког доба, већ говорећи “HailaR WôðanaR”, како би то радио Норвежанин који је живео у Норвешкој у време пре доласка хришћанства.

“HailaR” и “WôðanaR” су речи реконструисане по познатим граматичким правилима нордијског и прото-нордијског језика. Још старији облик (старији прото-нордијски) би био “Hailaz Wôþanaz”, али из неког разлога осећам да ме више привлачи млађи прото-нордијски облик “HailaR WôðanaR”, тако да њега користим. Бар ових дана. Можда ће мој ум да буде пренесен још више у прошлост – све до “Hailaz Wôþanaz”, или чак до “Hailas Wôþanas”… претпостављеног ПИЕ (тј. прото-индо-европског) облика (коришћеног у MYFAROG-у). А онда поново назад.

Вероватно многима од вас изговор ове фразе представља изазов. Истина је да заправо не знамо за сигурно како је она звучала. Претпостављамо да је -R нешто између старијег -z и млађег –r, тако да можемо да претпоставимо да се изговара као алвеоларно (звучно надзубно) –r. W се изговара као нормално –v, a -ð kao –th у енглеском “that” (а -þ као -th у енглеском “thing”). Слово –ô се изговара као нормално дуго –о (норвешко –å).

Срећно са тачним изговором… Знам да неки од вас желе да то тачно ураде.

***

Физички начин овог поздрава је “наравно” подизање увис руке од оружја (десне ако сте деснорук, леве ако сте леворук) и показивање длана особи коју поздрављате. Ово су радили Римљани, италијански фашисти, као и национал-социјалисти. Да, знам, али то су радили из разлога што је ово европски начин поздрављања других! Раније су се сви у Европи поздрављали на овај начин! Ово радите из пристојне удаљености, а радите да бисте показали да долазите као пријатељ (не носите никакво оружје у руци, према томе долазите у миру).

И руковање је европско, али се првобитно користило само да за потврђивање погодби: два човека би се руковала, а трећи човек – сведок – би гурнуо њихове руке наниже, како би потврдио погодбу. Ако би погодба требало да постане неважећа, морали би поново да се рукују, а сведок би гурнуо њихове руке навише. Због тога у Норвешкој још увек кажемо “jeg slår opp” (“гурам/ударам навише”), када желимо да поништимо договор (данас се углавном користи међу децом и младима).

Поздравити неког руковањем би уствари било прилично неискрено; то би био начин убице, некога ко жели да вам се приближи и убоде вас у стомак, без да прво покаже руке. Подесан европски начин за поздрављање других је показивање длана руке, коју бисте користили за држање оружја. Ако желите да направите погодбу око нечега, прво се прикладно поздравите, а тек онда се рукујете.

Нема ништа лоше у старом европском поздраву. То је сигурно најискренији начин поздрављања других – и треба да га користимо са поносом! HailaR WôðanaR!

133798824943

Превео са енглеског Александар Маслар

Advertisements

One thought on “HailaR WôðanaR!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s