О Животу и Смрти

09/02/2013

Варг Викернес

Једна ствар која ме је увек збуњивала је то што данашње владе користе просечан животни век као меру квалитета својих друштава. Што је дужи очекивани животни век, то је боље и напредније друштво. Или бар тако мисле.

Најочигледнија негативна последице ове идеологије је чињеница да је напредна медицинска нега надвладала скоро сву природну селекцију; прерано рођеној деци или деци која су рођена у стању које би раније било фатално је омогућено да преживе. Тако да нико не разуме да је дете можда рођено прерано, због тога што га је мајка одбацила са добрим разлогом? Нико не разуме да дете које је рођено у стању које је природно смртоносно, можда треба да умре? 

Како год, чињеница је да снижавање стопе смртности новорођенчади драматично повећава просечан животни век данашњег човека. Тако да се радосни због овога.

Моја пратња у Царство почивајућих!

images (25)

Следећа велика ствар, коју раде да би повисили просечан животни век, је то да вештачки одржавају у животу старе мушкарце и жене. Да, прикључе их на жице, напуне их лековима, замене им унутрашње органе као да су кола у радионици којима  треба замена делова, уопште дају све од себе како би их одржавали у животу, што је дуже могуће. Није битно што пате. Није битан њихов понос. Није битна чињеница да Смрт долази чак и кад није позвана и не би требало да буде пуштена да чека пред вратима.

Непоштовање савременог човека према природи и свему што је природно је шокантно. Незнање савременог човека о ономе шта је добро и здраво за људску расу као врсту је екстремно.

Поштујем човека који доживи сто година, или чак и више, ако то уради у складу са природом, свакако га поздрављам као корисног и вредног човека. Али било који човек, који се вештачки одржава у животу, није вредан истог. Сваки човек, који вештачки одржава другог у животу, чини злочин против природе. Смрт није нешто чега треба да се плашимо, избегавамо по сваку цену, или одлажемо колико год можемо, свим расположивим средствима! Смрт је неизбежна, сваки човек треба да је прихвати са добродошлицом када дође, са достојанством и наклоношћу, чак и ако није позвана (а ретко јесте). Када бих имао само једну молитву у животу, само једну ствар да изговорим, то би било следеће: “Нека ми буде допуштено да живим и умрем достојанствено.” Када је смрт близу ми – помоћу инстинкта, страха и агресије – дајемо све од себе како би преживели, али никад не бисмо требали да избегавамо мирисање њеног даха или да окренемо леђа, када је испред нас. Amor fati. “Воли своју судбину”; веруј јој и пусти је да одлучи када је твоје време да умреш.

Неприродно висок просечан животни век, користи се као средство пропаганде. Прихватамо га као доказ за то колико смо бољи од наших предака. У реалности је алат геноцида; средствима њихове пропаганде, преварени смо да прихватимо срастично и драматично смањење људског квалитета у Европи. То је алат који се користи у комбинацији са модером медицином, да се уништи наша врста, да се ослаби, да се заглупи, да се учини зависном од јеврејско-прављених лекова. Да; колико сте слободни да се побуните када су вам неопходни њихови лекови да бисте преживели?

Због просечно 0,3% ДНК Хомо сапиенса, ми се разликујемо од наших предака и због тога савремен човек има озбиљне проблеме приликом рађања своје деце. Да, то је директан резултат укрштања. Ниједно живо биће на планети не пати на исти начин и у истом степену од овога. Црнци имају мање проблема, због тога што су чисти Хомо сапиенси. Са друге стране, црнкиње које су затруднеле са европским мушкарцем, имају још више проблема, нпр. у Француској доктори скоро аутоматски порађају жене у таквим случајевима помоћу царског реза. Тако да су стопе смртности, приликом порођаја европских жена, неприродно високе. Мислим да бисмо то требали  да лечимо користећи модерну медицину. Такорећи, против неприродног се треба борити неприродним, све док га природа поново не исправи.

Добар начин да се оде!

Ungluecklicher-feldzug-des-germanicus-in-norddeutschland_1-640x419

Како год, не требамо да користимо нашу науку за уништење наше врсте. Уместо тога, треба да је користимо за активно побољшање наше врсте. Треба да пропагирамо здрав и на дуге стазе одржив животни став. Нека медицина помогне женама да се порађају, нека помогне рањенима и повређеним, а остало нека препустимо милости Мајке Природе.

Живот није казна. Живот није резултат рада неког “злог демиурга” кога зовем “Сатаном” и пљујемо на њега. Физички живот није проклетство, као што Јевреји желе да мислимо. Вас не чини само ваша светлост, дух који поседујете; вас чини и тело, ваше физичко биће, које омогућава светлости да обасја друге, да ојача и служи сврси. У тренутку када ваш животни циљ постане “небески вечни рај”, нисте само изгубљени, постајете терет вашој породици, вашем племену, вашем народу, вашој раси и вашој врсти! Не постоји други “рај” или “пакао” до оног који створимо овде на Земљи, нашом сопственом “светлошћу” или недостатком исте. Такође, не постоји ни права смрт, само прилика за духове који живе у оштећеним телима да добију ново и здраво тело, када се њихова светлост пребаци у следећег појединца, рођеног у роду. Дозволити да се рађају у телима која су већ оштећена је злочин.

Не плашим се смрти, али ипак имам инстинкт за преживљавање када се сусретнем са њом. Тај инстинкт ме тера, приморава ме да дам све од себе како бих остао жив, тако да у тим моментима делујем са екстремном агресијом! Убићу да бих преживео. Ако је неопходно, почупаћу главе мојих непријатеља, газићу кроз реке крви и убићу сваког ко угрошава мој живот или живот других из мог рода. Али ако ми природа подари дете које није вредно живота, желео бих да га пусте да умре и дају његовој светлости шансу да се поново роди у неоштећеном телу, касније. И због овога имам здрав став према животу и смрти. Пагански животни став. HailaR WôðanaR!

Аскелепијусов штап!

187px-Rod_of_Asclepius2.svg

Превео са енглеског Александар Маслар

Advertisements

Кључ Паганизма II

Maри Кашет

Изворни текст

2. Утроба медведице, матрица универзума

За почетак, као увод, испричаћу вам причу, која je изгледа добро чувана тајна…

Некада давно, пре појаве свих познатих митова, сва деца, дечаци или девојчице, нису имала никаква имена, били су нико, само још једно биће које се развија, незрело биће, баш као новорођено младунче медведа.

Када постану довољно храбри, на јесен, или касног октобра у модерно време (око Ноћи вештица), углавном између 6 и 10 година, морају пронаћи и пратити медведа све до његове јазбине. Тај део је ужасавајући, они морају тамо ући сасвим сами. Морају узети њен мед, или саће. Улазе тамо маскирани или прерушени као птица, тако да их медвед не види као претњу.

ForeBears, саће:

ForeBears:

ForeBears:

Имали су само једну петролеј лампу или бакљу као осветљење за улаз у непознату пећину. Они су силазили у утробу света, ишарану подземним водама, амнионским течностима света, како би оживели попут стварног бића и постали потпуна личност, пронашли себи име.

ForeBears:

Те пећине су украшене цртежима животиња, које су уз помоћ ватре у дечијим рукама играле, померале се, галопирале (стварале су се покретне слике – прим.прев). Све те животиње су их пратиле доле, у подземни свет.

Lascaux:

Ту су такође постојали трагови и отисци стопала, као и воде, у коју су улазили како би се поново родили.

Симбол воде, реке, Lascaux, Француска:

Symbol of water, river, Lascaux, France

Коњ у води, Lascaux, Француска:

Horse in water, Lascaux, France

Запљускани коњи, Lascaux, Француска:

Splashed horses, Pech Merle, France

(Касније ћемо видети зашто је баш коњ повезан са водом.)

Први који су цртали по зидовима пећина били су сами медведи, који су користили своје канџе за ознаке, видљиве на кречњацима. Те ознаке су указивале детету на то да је медвед већ био тамо и да је он/она на добром путу.  Временом ти отисци или ознаке су били урезани или нацртани на зиду од стране људи. Деца су силазила у подземни свет, како би пронашли његово/њено мртво тело и посебно његово/њено срце. Он/она бира свог хероја, који је сам некада био. Он је тај чији су подвизи препричавани од стране његове/њене породице, тј. био најимпресивнији, најчаснији од свих, онај кога он/она жели да оживи, јер он/она жели за себе ту особу којој ће се дивити (данaшња деца која су генетски прогамирана, увек имају период када су „фанови некога…“, та жеља за сличношћу је јединствена).

Трагови медвеђе канџе (35,000 година), Bara-Bahau, Француска:

Traces of bear claws (35,000 years), Bara-Bahau, France

Четвороугаони симбол : Медвеђи отисак стопала, Lascaux, Француска:

Quadrangular sign : Bear footprint, Lascaux, France

Медвеђи отисак канџи, изнад коња, Lascaux, Француска:

Above the horse, Bear footprint, Lascaux, France

Медвеђи отисак канџи у песку:

Bear footprint in the sand

...

Када он/она изађе из пећине, мора да пронађе ту особу. Он/она узима бутну кост (тамо се налази и феморална артерија), јер та бутна кост симболично представља ову особу; он/она узима своје срце, представљено као кап воде или камен у облику срца који се поставља на његове груди; затим он/она узима главу.

Он/она тако постаје, такорећи, патуљак, дете са главом одраслог човека, који је живео у пећини и копао драгоцене метале (касније ћемо видети децу која траже драгоцено благо у гробовима).

Кроз цео средњи период, он/она ће бити храњен као фетус, са воћем које виси са зимског дрвета: постељица која даје крв, мали црвени мехурићи пуни хранљиве материје у хладној зими.

arbre2dhiver

Постељица, изглед фетуса:

Placenta, fetal face

Постељица, изглед фетуса:

Placenta, fetal face

Постељица, изглед фетуса:

Placenta, fetal face

Постељица, изглед материце:

Placenta, maternal face

décorations de noel

Нар:

Pomegranate

Дете те објекте поверава на чување медведици, а открива их када се младунци медведа роде, око Божића. Тада он/она удара „камено срце“ са кременом, док медведица лиже њену младунчад након рођења, затим пали ватру и симболично оживљава своје срце. После тога он/она узима име неког свог предка, постаје поново он, постаје личност.

ForeBears:

ForeBears

ForeBears:

ForeBears

Док дува у ватру, он враћа дах, живот, ваздух мртвом. Он дува у уста, такође и у бутну кост његовог претка или симболично у бутну кост медведа или у….  флауту. И тако, опет симболично, чини да крв тече поново кроз вене на ногама.

Затим поново узима напитак: млеко, попут младунчета медведа, касније узима мед: млеко медведице, које она прави са истим оним медом које јој је он донео у октобру (за Ноћ вештица). Мед се омекшава у медведици док је она у хибернацији (ферметација меда траје око два месеца, као и ефективна трудноћа код медведице). Он једе и пије јер коначно има снаге да постане поново он, онај који је некад био.

Ето због чега мала деца имају меду медењака, све док се плаше (све док не буду спремна за  овај ритуал такорећи, док не прође у просеку 6-7 година, тј. док не достигне доба разума) тај меда медењак је део њиховог легла, све док не одрасту.

То је разлог због чега налазимо цртеже у пећина. Због тога се у њима једино могао наћи отисак стопала од мале деце (Pech-Merle: осмогодишња деца, Chauvet: деца стара око девет година). Тако да су руке често од „жена“ или „адолесцената“: те руке, које су често мале, су цртане у пећинама, често у негативу, због тога што оне представљају дете у утроби, додирују зидове те утробе, пре него што дође Божић. Исто важи и за медведа који је то радио огреботинама по зиду и другим медвеђим траговима, направљеним од стране медведа или симболично од стране човека.

ancient cave painting in patagonia, Argentina.

То је разлог зашто је Неандерталац користио птичја пера као украс (чињеница је да се то може пронаћи и код америчких домородаца, директних потомка Неандерталца, азијских хибрида, али исто тако и у египатској митологији као што ћемо видети касније). Птица има ширу улогу или симболику о чему ћемо више касније  говорити, то ће бити наш прелаз. Због тога је фараон називан „миљеником пчела“ и зато његов украс на глави личи на пчелу, исто као и одело, као и накит на глави, који је попут златног фазана.

Golden statute

old payrus texture

Златни фазан:

Faisan doré

abeille

Због тога се деца прерушавају за Ноћ вештица у мртве и због тога сакупљају слаткише, које медведица ужасно воли. Они ће то њој однети. Ето зашто припремате медењаке за Божић, и зашто неке остављате деда мразу, који је у ствари жена, трудна мајка, у исто време и ужасавајућа и брижна: огромна, невидљива и веома похлепна. Похлепна је када је слатко у питању. Наравно, она има и потребу да се нахрани, јер као што смо то поменули у претходном делу, без адекватне хране неће бити рођења, па самим тим ни реинкарнације.

То је такође разлог зашто украшавате дрво средином зиме са црвеним плодом (или наранџом: чувеном клементином). То су јабуке (првобитно шипак: воће пуно „угрушене крви“) у рајској башти, то су златне јабуке Хеспериде или црвена јабука у снежаниној бајци, као што ћемо видети нешто касније.

То воће је и хранљиво и отровно. Хранљиво, као оно у утроби медведа, али и отровно, јер ћете натерати да заспиш (или да умреш), све до твог поновног рођења/буђења, за време Коледе/Јуле/Божића. Украшавајући божићно дрво, ви стварате постељицу, као што медвед ради у његовој јазбини и у његовој утроби за време трудноће.

То је разлог зашто деца данас примају поклоне за време Коледе/Јуле/Божића. Примају поклоне који су били закопани са мртвима, које су она пробудила, који су остављени у њиховим гробовима и који су откривени. За мању децу, ону испод шест година, која нису свесна ритуала, има магичан ефекат, то благо као да је дошло ниодкуда, док старији знају како су ти поклони били “паковани“ (чувани и скривени у земљи), од Ноћи вештица до Божића и то од стране медведа.

Због тога хришћани крсте децу (потапају их у воду тј. у амнионску течност, вода у пећини, пре оживљавања), пре него што им дају име неког познатог (свеца, у овом случају). Зато нам наши родитељи уобичајено дају имена неког претка, коме су се дивили. Зато Персивал нема име, али до теме ћемо касније доћи.

Зато често налазимо камен у облику водене капи (камена секира или копље), или чак облика срца, на грудима праисторијских скелета (пре свега Неандерталаца), сахрањеним у феталном положају. Камење које недостаје, вероватно је било узето. Зато је често недостајала глава код сахрањених Неандерталаца, и њихове бутне кости (Kebara, Le Regourdou).

Ето зашто је најстарија фрула откривена данас (неандерталска фрула нађена код Дивље Бабе, Словенија), направљена од бутне кости медведовог младунчета.

У каснијем периоду, деца су у гробницама тражила неке друге, заменске предмете, као што су златни артефакти, маске, разни корисни објекти, итд…. То се дешавало из разлога што је злато постало симбол богаства; зато постоје златне медаље. Заиста, злато представља част човека који је сахрањен, као што и златна медаља представља част онога који ју је освојио.

Дете неће ископати „богатог“ човека само због његовог злата, него због његове части, која је представљена у злату. Све ово се временом веома променило, значај овога се временом изгубио; сиптоми су заменили узрок.

Ми ћемо о свему овоме дискутовати у касније у овој секцији. Дискутоваћемо о доказима и детаљима, о очигледним (арехолошким, историјским и митолошким) знацима који поткрепљују ову причу. Самим тим ћете, наравно, сазнати много више.

forebears25

Извор: http://vargvikernes14.blogspot.com
Превод: М. В.
Текст уредила: А. Л.