Средња Земља

14/03/2014

Варг Викернес

Изворни текст

Европску митологију нам интерпретитају јудео-хришћани, њихова визија нашег наслеђа је раширена литерарним светом.

Наша митологија је сведена на занимљивост, примитивну бајку, забавну мисинтерпретацију стварности. Не постоји ништа више од тога у вези са њом, стварно… то није чак ни религија; то је само митологија.

Наш свет је био виђен као дрво, ако би дрво пало, пало би и небо. Када су славни и херојски свештеници хришћанског света исекли Ирминсул у Немачкој и небо није пало, сви пагани су наравно били убеђени да је ово глупост. Ха, ха, како су могли да буду тако глупи и игнорантни, зар не?

Наши богови су као ликови из цртаћа, лете преко неба јашући коње са осам ногу и возећи се у кочијама које вуку козе или мачке. Фреја је богиња љубави. Один је бог рата и поезије. Тор је бог грома. И тако даље. Сви су они једнодимензионални ликови, толико плитки да би чак и просечан 4е D&D лик био неизмерно дубок у поређењу са њима.

Нема потребе дубље да копамо… све су то глупости. Забавне, да, али то је све. Продужимо даље. Даље ка напреднијим монотеистичким религијама. Да, еволуција је осигурала то да развијемо напредније религије, напредније у односу на примитивне политеистичке. Религије са моралом. Да, не постоји морал у примитивним религијама.

Као што сте схватили, наше друштво представља свима нама поглед на свет наших предака, на начин претходно наведен. Све су то глупости, које су заувек нестале, хвала Богу на томе… Нећемо им се никад више враћати, баш као што више никад нећемо да верујемо како је свет раван.

Да, важи:

 Yggdrasill-3

Само… наши преци никада  нису мислили да је свет раван. То је модерни мит. Знамо да су савршено добро знали како је свет округао. Сви лингвисти се слажу око овога и имамо доста археолошких доказа који ово потврђују. Као ове статуе: да ли би сликали свет као лопту ако су мислили да је раван? Да ли би користили термин “глобус” да опишу свет ако су мислили да је раван? (Укуцајте на Гуглу “Атлас носи свет на својим раменима” за више слика, као што је ова испод… запазите да и на сликама направљеним у антици Атлас носи лопту.)

atlas

Не, нису мислили да је свет раван, када ово схватите, биће вам јасно и то да је и све остало шта нам говоре о митологији наших предака лаж.

270px-Statue_of_Zeus

Дозволите ми да почнем са скандинавским дрветом света, замишљеним као дрво које расте из равног диска (напослетку, они су веровали да је Земља равна, зар не?…), са корењем које досеже ди Хела и крошњом која расте у небо, где богови обитавају. Стабло се налази у свету живих, Средњој Земљи… Тако да постоје свет мртвих, свет живих и свет богова.

Главни проблем који овде видим је тај што раздвајају човека од божанског; човек је на Земљи а оно божанско је на небу, само понекад то божанско се спусти међу нас блесаве смртнике, овде на Земљу. Жао ми је, али ово није паганизам: ово је јудео-хришћански поглед на свет. У паганизму, сам човек постаје божанство, овде на Земљи, као његово оличење. Он пролази кроз процес иницијације, поправља се, сазрева, постаје бољи; негује божанско у себи и кроз тај чин и сам постаје бог! Божанско је увек ту, у њему и око њега, утиче на ток догађаја. Тако да људи и богови живе једни до других, у истом свету. Сви они живе у Асгарду (“башти духова”), крошњи дрвета живота.

Шта је онда Мидгард (“Средња Земља”)? Она се налази између света живих (Асгарда) и света мртвих (Хела). Али шта је она? Рођење? Умирање? Неки облик света немртвих? Заправо: да…

Средња Земља је загробна хумка, која је ограђена и налази се на посвећеном месту, где тела часних мртвих обитавају. Мада, часни мртви нису мртви заувек: они само чекају да буду поново рођени, тако се не налазе у Хелу (“скривени”), где обитавају сенке, већ у Средњој Земљи, свету између живота и смрти: у коме си мртав, али чекаш на то да будеш поново рођен.

Примери Средње Земље:

tablemarchand01_580

Viols-le-Fort_dolmen

pa00091139

Ergo: мртво је само оно што није часно и вредно сећања.

Идеја је да када умрем, моја сенка (тј. све оно лоше што сам икад учинио), биће бачена у Хел, да заувек нестане (тј. да буде заборављена). Не желимо је. Само желимо да памтимо оно добро што сам учино. Само желимо да понесемо са собом у будућност сећање на моја часна дела. Зашто би следеће генерације желеле да негују моје лоше стране или моје грешке? Неће постати божанским ако то раде! Постаће божанским само ако негују оно што је добро, праведно, јако, поштено, храбро и тако даље. Сећање на њихове мртве ће их учинити бољим, само ако се сећају онога доброг шта су чинили ти мртви. Не обитавајте у сенкама; то ће само да замрачи ваш ум.

Даме и господо, ми живимо у Асгарду, заједно са боговима и богињама. Ако их не видите, то је само зато што сенка прекрива ваш ум, што вео лажи прекрива ваше очи, или због тога што јудео-хришћански хор вришти лажи у ваше уши и тако вас спречава да чујете божанску песму. То божанско је овде: у ваздуху, у дрвећу, у води, у земљишту и камењу. И што је најважније: у вама! Имате потенцијал да постнете бог или богиња у себи. Само посегните и дохватите све оно добро, пригрлите га све до вашег последњег даха. Држите се за њега свом вашом снагом и никад га не пуштајте, без обзира на то колико јако сенеке вуку и покушавају да га ишчупају из ваших руку. Постаните једно са божанским; постаните и сами то божанско! Побрините се да оно што је добро постане нераздвојно од онога што вас чини! Када то постигнете, не постоји ништа што они могу да ураде да вас повреде:

Hâvamâl stanza 76

Deyr fê

deyja frændr,

deyr sjâlfr it sama;

ek veit einn,

at aldregi deyr:

hveim er sêr gôðan getr.”

(„Говеда умиру,

браћа умиру,

исто тако и ти умиреш;

али знам једну ствар

која никад не умире:

стечена част.“)

За часне не постоји смрт. Они живе заувек: враћају се из Зредње Земље, света између света мртвих и света живих, када буду изабрани од стране деце да буду поново рођени – као они.

Европска религија је систем неговања оног што је добро у човеку, часних дела и часног живота – са циљем да претвори друштво у “рај на Земљи” (због тога што је живот на Земљи све што имамо!), а најбоље мушкарце и жене у божанства. Такорећи, то је начин за претварање олова у злато, у духовном смислу.

Европска религија је слављење живота на Земљи, у великом је контрасту са јудео-хришћанством које обожава смрт, које шири ништа друго до презир према животу на Земљи и фаворизује наки измишљени “рај”, где по свој прилици јудео-хришћани не треба да раде ништа тешко (или часно…), икада више. Јудео-хришћанство није ништа друго до неговање лењости, хедонизма и кукавичлука.

***

Ја сам Паган, тако да ходам зараслим стазама, кроз густу шикару огромне сеновите дивљине. Понекад ходам кроз таму, не знајући где ће ме судбина одвести. Понекад ходам кроз ледену кишу и борим се да бих остао жив. Често се саплићем о старо корење и скривене пукотине у земљи. Падам на оштро камење и пањеве, у хладне потоке и низ стрме литице. Али сваки пут када се то деси, насмејем се, будем поносан на своје модрице и посекотине, устанем и наставим да ходам. Живот је добар, не “чак” и у доба недаћа, већ посебно у доба недаћа, јер су недаће оно што доноси прилику да се докажете, да стекнете Част!

Ваша Част је оно по чему ће вас се ваши наследници сећати, дивити вам се и постати бољи због вас.

Слава божанствима! Слава и радост!

Постови у вези са истом темом: Per aspera ad astra.

111_rd

Превео са енглеског Александар Маслар

Advertisements

6 thoughts on “Средња Земља

  1. Pingback: Middle Earth | Thulean Perspective

  2. Pingback: La Terre du Milieu | Thulean Perspective Français

  3. Pingback: Метемпсихоза | The Call of Thule

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s