Неке Чињенице о Варгу Викернесу и његовом Случају

02/06/2104
Варг Викернес
Изворни текст

Ове чињенице о Викернесу и његовом случају објављене су овде, како би се супроставиле лажима многих медијских институција.

– Рођен је Бергену 1973. као Кристиjан Викернес. Није крштен.

– Званично је променио име марта 1993. у Варг Викернес.

Никад није имао средња имена Ларсон (ни Larsson, ни Larssøn) или Квислинг (ни Kvisling, ни Quisling), како тврде медијске институције.

Није “самодекларисани неонациста”, како тврде многе медијске институције. Викернес је Одалиста.

– Престао је са свирањем такозваног “блек метала” ране 1993. Од тада је снимио три бардик метал албума, а сада више није ни метал музичар. Викернес ствара електронску музику.

– Осуђен је 1994. за убиство првог степена, али је тврдио да је убио из самоодбране (августа 1993.), што је и образложио у складу са свим техничким доказима. Арсет је убијен због тога што се успаничио и напао Викернеса, када му се Викернес приближио да му каже да га се клони. Према многим сведоцима, Остен Арсет је имао планове да онесвести Викернеса са шок пиштољем, веже га, стави га у пртљажник аутомобила, одвезе га у шуму, веже га за дрво и мучи га до смрти, док све то снима. Викернес је знао за ове планове, јер је Арсет говорио о њима у телефонском разговору са својим пријатељем, који је дао Викернесу да све то слуша. “Варг Викернес није имао јасан и разумљив мотив за убиство Остена Арсета”. Наравно, сви Арсетови пријатељи знали су боље, што је и доказано овим писмом (написао Андерс Оден).

– Остен Арсет није био Викернесов “колега из бенда”, већ познаник и пословни сарадник: Арсет је поседовао издавачку кућу, која је издала први албум Викернесовог бенда, Бурзума. Веза коју је Викернес имао са Арсетовим бендом Мејхем, била је та што је помогао као студијски музичар 1992., снимајући бас линије на једном од њихових албума – а то се десило око годину дана пре него што је Арсет убијен. Викернес није био члан тог бенда.

– Осуђен је 1994. за подметање пожара у 4 цркве, само на основу сведочења једног јединог сведока за сваки случај (само за један случај је било два сведока), који су лажно сведочили против њега на суду. Сведоци су “на велико изненађење”, били пријатељи Остена Арсета, поједини од њих и отворени Викернесови непријатељи, а они су и били ти који су запалили ове цркве (и они су осуђени за ово, али су се третирали блаже, због лажних сведочења против Викернеса). Један од ових сведока (Бард Г. Еитун), 1998. је признао да је под заклетвом лажно сведочио на суду, да је дао лажни исказ против Варга Викернеса, а да је то урадио због тога што је норвешка полиција то тражила од њега (“како би вратио Викернесу за убиство Арсета” и добио блажи третман на суду, због сопствених злочина).

– Варг Викернес је проглашен невиним за подметање пожара у Фантофт дрвеној цркви. Ово наглашавам, због тога што изгледа да је уврежено мишљење да је Викернес запалио Фантофт цркву.

– Године 1994. током целог процеса бранио га је адвокат за кога је после медицинских прегледа откривено да је 100% неспособан за посао. Викернесу није дата шанса да на суду поново доведе у питање своју кривицу. Није му било дозвољено да се жали вишем суду, осим у вези са дужином казне.

– Кад год му је било дозвољено да нешто каже, Викернес се у сваком погледу јасно изјашњавао као националиста и одиниста (у том периоду је преферирао тај израз за пагана), али је константно од стране медија представљан као “обожавалац ђавола” и “сатаниста”. Ниједан медијска институција у Норвешкој није одступила од ове праксе, све до 1995., када је Dagbladet коначно призано да Викернес није сатаниста.

– Кроз детаљна психијатријска испитивања 2002., утврђено је да Викернес није психопата и да нема никаквих индикација које би указале на психопатију (“поремећај личности”) или друге менталне болести или недостатке.

– Године 2003. осуђен је на 14 месеци затвора, због тога што се није вратио са одсуства, због тога што је отео аутомобил током бекства од наоружаних људи у норвешким планинама. Норвешка полиција је тврдила да тада није била тамо, а судија је у пресуди написао да је Викернес срео ловце са ски-маскама, аутомстским пушкама и немачким овчарима, који су блокирали једину одступницу коју је Викернес имао од своје бараке, паркирајући огоромно теренско возило попреко на сред пута. Баш случајно, тај тип теренског возила (према бившем члану ФСК-а, Норвежанину) користи ФСК, норвешка специјална јединица која је под полицијском надлежношћу (…).  Викернес се одвезао отетим колима до Осла, како би се предао полицији на месту где има много сведока (…). Викернес тврди да је успео да побегне из планина, само захваљујући томе што је видео наоружане мушкарце пре него што су они видели њега. Викернес је био ненаоружан. У то време, министар правде у Норвешкој био је Од Еинар Дорум (молим вас изгуглајте и преведите норвешки чланак на Википеди: онај на енглеском је много другачији).

– У 2002., влада Норвешке је променила закон по коме су осуђеници на затворску казну од 21 године затвора служили само 12, у закон по коме морају да одслуже 14 (2/3 пуне казне). У Викернесовом случају (али не и случају неколико других затвореника…), овај нови закон је био ретроактиван, кршећи на тај начин и норвешки устав и међународно право. Када је Викернес одслужио 14 година, министарство правде је одбило његов захтев за пуштање на условну, под образложењем да пошто је служио толико дуго, мора да буде “боље припремљен за живот на слободи”, а још увек му није дато време да то уради (…). Тако да је Викернес морао да одслужи још 2 године, пре него што је коначно пуштен, после 16 година у затвору.

– Чувари свих затвора у којима је Викернес служио, чак и норвешка тајна полиција, желели су да Викернес буде пуштен из затвора (када се дискутовало о овом питању), али су политичари у Ослу одбили све његове молбе за условну, све док их медији (VG and Dagbladet) нису ставили под толики притисак да су морали коначно да га пусте. Према адвокату Џон Кристијан Елдену, Викернес је пуштен после жустре дебате у Ослу, где је само један глас превагнуо у његову корист.

– У 2008., Викернес званично мења име у Луј Кашет: Луј по свом прастрицу, а Кашет је презиме његове жене. Ово је урадио уз помоћ норвешке тајне полиције, која га је саветовала да то уради, а и само име “Варг Викернес” у то време је било веома непрактично у Норвешкој. Викернес је искусио то да чисто због имена “Варг Викернес”, на пример не може да наручи авионску карту, изнајми аутомобил, наручи карту за воз, изнајми собу у хотелу, отвори банковни рачун итд., било због тога што особа која прича са њим мисли да неко збија шалу, или чешће због тога што “добри грађани” нису желели да олакшају живот особи која је од стране медија лажно представљена као “самодекларисани неонациста”. Викернес још увек у свакодбевном животу користи име “Варг Викернес”, а име “Луј Кашет” користи само кад мора (нпр. када потписује нешто, законска документа и сл.).

– У 2010., према норвешкој полицији, имао је више од 350 људи који су се представљали као он, претварајући се да су Викернес, само на Фејсбуку.

– Године 2010. преселио се у Бретању, касније исте године у Оверњу, а 2012. у Корез – области у Француској.

– Ухапшен 2013. и од стране ДЦРИ-а (француске обавештајне службе) оптужен за “тероризам или планирање почињење акта тероризма”. Лажни докази су произведени и представљени судији, како би потписао папире који дају ДЦРИ-у право да ухапси Викернеса и његову жену, на намирнији могући начин. Судија није добио никакве информације да се деца налазе у кући. Нити је добио информацију да је Викернесова жена у то време била трудна. Како би ушли у кућу, полицајци ДЦРИ-а су пуцали у њихова улазна врата и разбили прозор и нису се идентификовали као полицајци пре него што су ушли у кућу. Доказ који је коришћен за оптужбу Викернеса и његове жене била је имејл адреса, за коју је анонимни извор тврдио да је Викернесова. Наводно је копија г. Брејвиковог манифеста послата на ову адресу (као да је то добар разлог за хапшење, чак и власника те имејл адресе).

Наша улазна врата, пошто је ДЦРИ био ту:

IMG_8147     IMG_8145

IMG_8143

IMG_8141

– ДЦРИ је већ знала да имејл адреса, која је искоришћена као изговор за хапшење Викернеса и његове жене, није његова (имају начина да сазнају такве ствари, брзо и лако), тако да су се задовољили истрагом која се састојала од само једног питања Викернесу/његовој жени: “Да ли је то ваша/Викернесова имејл адреса?”. Викернес и његова жена су одговорили: “Не”, и тоје је био то (…).

– Све оптужбе за тероризам су одбачене и Викернес и његова жена су пуштени из притвора, после три дана и два дана, респективно. Имена Викернеса и његове жене су остала чиста у полицији (али очигледно не и у медијима). Полиција је дошла до закључка да Викернес и његова жена нису урадили ништа нелегално, или било шта слично.

unnamed

– Викернесова жена је купила и била власник 4 ловачке пушке (.22 ЛР ЦЗ 457, .22 ЛР Браунинг, сачмаре са 12 патрона и једне Ремингтон .223). Ово оружје је легално купљено у временском периоду од неколико месеци, уопште не одједном или за кратко време, као што је тврдила већина медијских институција. Ватрено оружје је купила Викернесова жена, из разлога што је била члан стрељачког клуба и желела је дозволу за лов, како би касније била у могућности да лови малу и средњу дивљач, нешто за шта је веровала да је важан део сурвивализма.

– Г. Мануел Валс је у то време био на челу одељења које је одговорно за њихово хапшење.

– У 2013., политичари (а не [тајна] полиција…) покушали су да избаце Викернеса из Француске, на основу тврдње да представља ризик за националну безбедност. Три различите судије у Бриву, донели су одлуку да нема разлога за избацивање Викернеса.

– Викернес и његова жена раде у Француској и плаћају порез, баш као и остали који раде и живе у Француској.

– У 2013., Викернес је морао да иде на суд у Паризу, оптужен за “расизам, антисемитизам и оправдавање ратних злочина и злочина против човечности”, али његовом адвокату одбране  није било дозвољено да види “доказе”, састављене од 900 страна (углавном принтскринова), све до неколико дана пре суђења, тако да је суђење одложено за 3. јун 2014….

И сада смо ту…

Banderole Procès Vikernes Mensonge d'Etat

Advertisements

4 thoughts on “Неке Чињенице о Варгу Викернесу и његовом Случају

  1. Pingback: Some Facts about Varg Vikernes & his Case | Thulean Perspective

  2. Pingback: Захвалност | The Call of Thule

  3. Pingback: О Викинзима и Силовању | The Call of Thule

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s