О Војницима, Ратницима и Ловцима-сакупљачима

26/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

За почетак мало музике

У једном тренутку историје – или боље преисторије – мушкарци су ловили велику дивљач помоћу копаља, жене и млади су ловили мању дивљач помоћу лукова, а сви су заједно сакупљали биљке, морске шкољке, пужеве, коштуњаве плодове, печурке, воће, бобице и различито јестиво корење. Били су оно што данас називамо “ловцима-сакупљачима”.

Преисторијска Европа била је слабо настањена и свега што им је требало било је у изобиљу, тако да је постојало мало разлога за некога да ризикује пловидбу преко мора на запад, или ништа мање ризично пешачење преко тајги и равница на исток, преко Уралских планина; а они који су ипак пошли на исток, обично су убијани пре него што су далеко одмакли, од стране чопора џиновских хијена (тежине око 230 кг!), које су у то време живеле ту. Мада су неки ишли на исток, кроз Средњи исток у Африку, вероватно и дубље у Азију, током најхладнијих периода ледених доба, где су сретали са Африканцима и Азијатама. Када би се ледено доба завршило враћали су се, понекад помешани и као што знамо, на тај начин је европска популација постала помало расно помешана.

Када су се наши преци помешали, европски човек је постао мање уравнотежен, што је често случај када се врсте и расе помешају и способности јединствене за европског човека постепено су се изгубиле. Интелектуални капацитет је опао – понекад драматично. Лов, чак и сакупљање, постајали су му све тежи и тежи, па се окренуо другим начинима преживљавања.

Помешани Европљанин, који је у почетку живео на Средњем истоку, још увек је био довољно интелигентан да решава проблеме са сопственим смањеним способностима: измислио је пољопривреду! Савршено средство за поновни раст “новог” и неподесног европског човека. А јесте растао и толико се намножио и постао толико бројан, да је онемогућио још увек расно чистом европском човеку – још увек ловцу-сакупљачу – да настави са ловом и сакупљањем. Гуран је све западније и северније од Средњег истока, све док више није имао где да иде, где да настави да лови и сакупља. Тако да је и он био приморан да се окрене пољопривреди: једноставно му није остало довољно простора да одржи много бољи ловачко-сакупљачки животни стил.

Са пољопривредом је дошла и глад (када усеви не би успели), потхрањеност (због много мање разноврсне исхране), ропство (због тога што су јачи људи приморавали друге да раде на њиховој земљи), рат (када би их снашла глад, фармери су морали да отимају од других како би преживели), тиранија (због тога што су неки људи поседовали земљу и на тај начин контролисали залихе хране), болести (блиски контакт са припитомљеним животињама донео је човеку заразе које су раније биле проблем једино животињама), као и разне друге врсте проблема.

У почетку, конфликти су се решавали дуелима: по један првак је представљао супростављене стране. Борба је трајала све док један од њих не би био изгуран из круга нацртаног на земљи, док један од њих не би почео да крвари, или док један од њих не би одустао. Да: они су ретко убијали један другог. Зашто би? Уместо тога су тренирали часног  ратника, специјализовног за борбу против себи равног.

Временом се, због пољопривреде, европски човек намножио до толиког степена да је почео да гради градове. Цивилизација је рођена! Поново, прво на Средњем истоку, у Сумеру, касније и у Северној Африци у Египту. Много касније ово катастрофа стиже и у географску Европу, најпре у древну Грчку и древну Италију. Авај! Помешани европски човек евентуално је изгубио “све” везе са Природом, чак је почео да се клони шума и планина као куге и био привучен градовима, као што су муве привучене ђубривом.

Када год ствари у градовима нису ишле добро, што је неизбежно у пољопривредним друштвима, гледао је на север и нападао би! Али нису слали своје прваке да изазову северњаке, већ су слали велику силу, да их покоље, да их масакрира, да их посече и одузме им земљу! Ај: људи из градова су били толико гладни или сиромашни, да су морали то да раде – или су бар тако осећали! Масовно су производили оружје и оклопе и без части и милости су се сусретали са најчешће голим јунацима, ратницима нецивилизованих Европљана. Гали су први пали: процењује се да је убијено 1 милион Гала, већином жена и деце, када су Цезарове легије напале. Остатак Европе није пао, али велики њен део јесте, земља је била натопљена крвљу добрих, часних и искрених Европљана, од којих су многи – ако не и сви – још увек били чисто европског порекла.

Нецивилизовани европски ратник је био јачи, спремнији, вештији, бржи. чак и виши од све више помешаних цивилизованих Европљана, али је имао част, а супростављао се непријатељу без части. Ратник се супростављао војнику, па је изгубио. Када је рат завршен, победник је писао историју, онако како је желео да она изгледа и измислио је све могуће врсте изговора за оправдавање масакра. Прљавштина је бачена на сећање на “варваре”.

Ловац-сакупљач је убијао дивљач. Ратник у пољопривредном друштву ретко да је неког убијао, а ако јесте убијао је равноправног ратника у борби под једнаким условима. Цивилизовани војник је био масовни убица европских мушкараца, жене и деце.

HailaR WôðanaR!

 

Прави Европски Човек:

solhverv

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s