Наде су Снови будног Човека

01/07/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Кажете да не знате? Добро, неки људи ту чињеницу подносе веома добро, једноставно прихватају да не знају. Постоје и они којима је потребна нека врста уверења да је оно што знају истина. Они требају да осете да је оно што “знају” (или боље:”верују”) истина. Без овог уверења они такорећи пуцају и не могу више да се изборе са животом.

Такве појединце привлаче “чудотворци” као муве ђубриво, често заврше у неком кампу случајно, само због тога што је баш тај камп био први који их је “ухватио” када су пали. Када им разум, логика и докази начине немогућ останак у једном “чудотворном кампу”, они се једноставно пребаце у неки други. Они ретко – ако уопште – постану довољно мудри да почну са прихватањем чињенице да не знају. Не, они једноставно промене садржај “истине” у коју верују, када једна “истина” закаже, једноставно је замене другом. Морају. Не могу да поднесу живот без да “знају”…

Често је тешко веровати у “истину” која им се представља, јер су докази који је подржавају у најбољем случају климави. Али ови “трагачи за чудима” једноставно снизе критеријум када дође до прихватања “доказа” који подржавају ту “истину”. На исти начин одбацују све доказе против те “истине”. Авај! Они су у шкрипцу, заробљени у петљи…

Наравно, када ово кажем, сви вероватно помислимо на различите екстремистичке хришћанске групе, од којих је свака игнорантнија и у већој заблуди од претходне: британски израелити и креационисти су добар пример у овом смислу. Када стварност није довољно добра за њих, када се реалност не уклапа у њихову религију, они једноставно измисле нову стварност, која им више ласка, коју лакше прихватају и са којом лакше живе.

Једна ствар које је симптоматична за све ове “трагаче за чудима” је снажна тежња да убеде све друге да су 100% у праву. Сумње које други имају у вези са њиховим веровањима су довољан разлог да почну да губе веру, тако да морају да убеде све друге да су у праву, а свако неслагање се гледа као “зло” или чак “сатанистичко”. А у неком смислу оно то и јесте за њих: чини да губе веру, а она им је потребна да би преживели.

Ово наравно објашњава потребу хришћана да проповедају. Дубоко у срцима знају да је оно у шта верују – једноставно речено – срање, али ако могу да натерају друге да верују у њега, тада је и њима лакше да верују…

Тако да би сви ми требали да верујемо у исто, да немамо неслагања и никад не доводимо у питање било шта иза чега наша група стоји… то би било много лакше, много боље и много удобније. Зар не?…. Цела кугла под једном религијом, једном људском расом и једном културом! Алелуја!

Mabon-71457746718_xlarge

Па; можда не…

Када би само човек био јачи, имао јачи карактер, имао више храбрости и бољу способност да самостално раздвоји добро од лошег. Када би само човек могао да буде више стоик и да прихвати да су неке ствари, неко знање, ван домашаја људског ума. Да, можда ће ово да се промени и ми требамо да тежимо таквој позитивној трансформацији човека, али док човек не постане бољи, морамо да прихватимо да има толико тога што једноставно не знамо или разумемо. И можемо и морамо да живимо са тим, без измишљања прича о девици која је родила сина неком пустињском богу, или о измишљеним причама које нам је испричало измишљено биће из пећина, или сличних којештарија.

Живот је добар, без “чуда” и “спасења”, без почетка и без краја нашег света, без лажи у које сами себе уверавамо и бића која су “већа од човека”. Да, можемо да уживамо, чак и да се наслађујемо у свим врстама фантастичних идеја, можемо да се надамо и сањамо о шаренијем свету, а радећи то чините ваш сопствени свет шаренијим, али морамо то да радимо без слабости карактера коју можемо тако јасно да видимо код многих политичких и религиозних појединаца, који базирају и објашњавају њихово целокупно постојање на таквим необузданим надама и нестварним сновима. Небо нам неће пасти на главу ако признамо себи да не знамо шта је истина а шта не; ако живимо наше животе у складу са оним што знамо, уместо са оним што би желели да знамо.

Advertisements

2 thoughts on “Наде су Снови будног Човека

  1. Pingback: Hope is the Dreams of the Man awake | Thulean Perspective

  2. Pingback: L’espoir est le rêve de l’Homme éveillé | Thulean Perspective Français

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s