О ИСИС-у Антике

25/04/2015
Варг Викернес
Изворни текст

Сажето из књиге Власиса Расиаса “УНИШТИТЕ ИХ…”, објављене у Атини 2000. године (II издање), од стране Anichti Poli Editions, ISBN 960-7748-20-4:

 

314.

Истог момента када је постала законита, хришћанска црква почиње са нападима на нехришћане: Анкарско веће забрањује слављење Богиње Артемиде.

 

324.

Цар Константин поставља хришћанство као једину званичну религију Римског царства. У Дидиму, који се налази у Малој Азији, пустоши пророчиште Бога Аполона и мучи до смрти његове паганске свештенике, који су се ту нашли. Такође тера нехришћане са планине Атос и уништава све локалне хеленске храмове.

 

326.

Цар Константин, према инструкцијама своје мајке Хелене, уништава Храм Бога Асклепија у Егеји, која се налазила у Киликији, као и многе храмове Богиње Афродите у Јерусалиму, Апаки, Мембри, Феникији, Баалбеку итд.

 

330.

Константин краде блага и статуе из грчких паганских прамова, како би декорисао Novu Romu, Нови Рим (Константинопољ), нову престоницу свог царства.

 

335.

Константин пљачка многе паганске храмове у Малој Азији и Палестини и наређује разапињање на крст свих “чаробњака и пророка”. Мучеништво неоплатонског филозофа Сопатера.

 

341.

Цар Констанс, Константинов син, прогони “све пророке и хеленисте”. Многи пагански Хелени су или затворени или погубљени.

 

346.

Ново велики прогон нехришћана из Константинопоља. Протеривање познатог говорника Либаниуса, под оптужбом да је …“чаробњак”.

 

353.

Констацијевим едиктом се на смрт осуђује било какво практиковање религије које укључује жртвовање и “идоле”.

 

354.

Новим Констацијевим едиктом се наређује затварање свих паганских храмова… неки од њих су скрнављени и претворени у борделе или коцкарнице. Погубљење паганских свештеника. Прва паљења библиотека у разним градовима царства. Прве кречане су саграђене поред затворених паганских храмова. Велики део светих паганских грађевина је претворено у креч.

 

356.

Нови Констацијев едикт, којим се  наређује уништење паганских храмова и погубљење свих “идолопоклоника”.

 

357.

Констације ставља ван закона све врсте “прорицања” (укључујући и астрологију).

 

359.

У Скитополису, граду у Сирији, хришћани организују прве логоре смрти, за мучење и погубљење нехришћана, заробљених широм царства.

 

361.-363.

У Константинопољу се проглашава  религијска толеранција и обнова паганских култова, од стране паганског Цара Флавија Клаудија Јулијана (11. децембар 361.).

 

363.

Асасинација Цара Јулијана (26. јун).

 

364.

Цар Флавије Јовиан наређује спаљивање библиотеке у Антиохији. Царским едиктом (11.септембар), наређује смртну казну за све нехришћане који славе богове својих предака, или врше прорицање (“sileat omnibus perpetuo divinandi uriositas”). Трима различитим едиктима (од 4.фебруара, 9.септембра, 23. децембра) наређује конфискацију свих поседа паганских храмова и смртну казну за учествовање у паганским ритуалима, чак и оним приватним.

 

365.

Царским едиктом (од 17. новембра), забрањује се нехришћанским војсковођама да командују хришћанским војницима.

 

370.

Цар Валенс наређује гувернеру Мале Азије да уништи све Хелене и све доказе њихове мудрости.

 

373.

Нова забрана свих врста прорицања. Хришћани уводе термин “пагани” (pagani, сељани), како би унизили нехришћане

 

375.

Храм бога Асклепија у Епидауру, Грчкој, је затворен,

 

380.

На дан 27. фебруара хришћанство постаје ексклузивна религија Римског царства, едиктом Цара Флавија Теодосија, којим се захтева да “сви различити народи, који су у нашој милости и пажњи, треба да наставе са практиковањем те религије, коју је Римљанима донео божански апостол Петар”. Не хришћани су названи “гнусним, јеретницима, глупим и слепим”. У још једном едикту Теодосије назива “лудим” оне који не верују у хришћанског бога, а злочинцима оне који се не слажу са црквеним догмама. Амброзије, Бискуп од Милана, почиње са уништавањем свих паганских храмова у својој области. Хришћански свештеници воде руљу на Храм Богиње Деметре у Елеусини и покушавају да линчују хијерофанте Несторија и Прискија. Деведесетпетогодишњи хијеромант Несторије завршава Елеусинске мистерије и најављује превладавање менталне таме људским родом.

 

381.

Другог маја, Теодосије одузима сва права хришћанима који су се вратили паганској религији. Широм Источног Царства, пагански храмови и библиотеке су пљачкани и спаљивани. Двадесетпрвог децембра, Теодосије ставља ван закона чак и саме посете хеленским храмовима. У Константинопољу, Храм Богиње Афродите се претвара у бордел, а Храмови Сунца и Артемиде у штале.

 

382.

“Хале-луја” (слава Јахвеу) намеће се хришћанском богослужењу.

 

384.

Цар Теодосије наређује преторијанском Префекту Матернусу Синегијусу, загриженом хришћанину, да у сарадњи са локалним бискупима, уништи нехришћанске храмове у Северној Грчкој и Малој Азији.

 

385.-388.

Матернус Синергијус, охрабриван од стране своје фанатичне жене и бискупа “светог” Марселија, са својим бандама чисти територије, пљачка и уништава хиљаде хеленских храмова, светилишта и олтара. Међу осталима, уништили су и Храм у Одеси, Светилиште у Имбросу,  Храм Зевса у Апамеи, Храм Аполона у Дидиму и све храмове у Палмири. На хиљаде невиних нехришћана, са свих страна Царства, пропатили су мучеништво у озлоглашеним камповима смрти Скитополиса.

 

386.

Цар Теодосије ставља ван закона бригу о опљачканим паганским храмовима (16. јун).

 

388.

Теодосије забрањује и све јавне религиозне расправе. Стари оратор Либанус шаље своју чувену посланицу “Pro Templis” Теодосију, у нади да ће бар неколико преживелих хеленских храмова бити поштовани и поштеђени.

 

389.-390.

Сви нехришћански календари су стављени ван закона. Хорде фанатичних пустињака из пустиња, слило се у градове Средњег Истока и Египта, уништавајући статуе, олтаре, библиотеке и паганске храмове, док су нехришћани били линчовани. Теофилије, александријски патријарх, започиње тежак прогон нехришћана, претвара Храм Диониса у цркву, спаљује градски Митраеум, уништава Храм Зевса и исмева паганске свештенике, пре него што их убија каменовањем.  Хришћанска руља скрнави свете предмете култова.

 

391.

Нови Теодсијев едикт од 4. фебруара забрањује не само посете паганским храмовима, већ и само гледање у оскрнављене статуе. Нови, тешки прогони широм царства. У Александрији, Египту, нехришћани, вођени филозофом Олимпусом, буне се и после нешто уличних борби, коначно успевају да се закључају унутар утврђеног Храма Бога Сераписа (Serapeion). После насилне опсаде, хришћани окупирају зграду, демолирају је, спаљују њену чувену библиотеку и скрнаве свете предмете.

 

392.

На 9. новембар, Цар Теодосије ставља ван закона све не хришћанске ритуале и назива их “паганским празноверјем (“gentilicia superstitio”). Поново су ангажоване све силе за прогон нехришћана. Окончане су Мистерије Самотракија, а свештеници су побијени. На Кипру, локални бискупи “Свети” Епифаније и Тикон, уништили су скоро све храмове на острву и побили хиљаде нехришћана. Локалне Мистерије Богиње Афродите су окончане. Теодосијев едикт налаже: “Они који се не повинују оцу Епифанију, немају права да живе на острву.” Нехришћани се буне против Цара и цркве у Петри, Аерополису, Рафији, Гази, Баалбеку и другим градовима Средњег Истока.

 

393.

Питијске, Актијске и Олимпијске игре су стављене ван закона као део хеленистичке “идолатрије”. Хришћани пљачкају Храмове Олимпије.

 

395.

Два нова едикта (22. јула и 7. августа) воде до нових прогона нехришћана. Руфинус, главни министар Цара Флавија Аркадија, евнух, управља хордама покрштених Гота (предвођених Аларихом) до хеленских земаља. Охрабрени хришћанским монасима, варвари пљачкају и спаљују многе градове (Дион, Делфе, Мегару, Коринт, Фенос, Аргос, Немеју, Ликосуру, Спарту, Месену, Фигалеју, Олимпију итд.), побивши или поробиши небројено много Хелена и спаливши храмове. Између осталих, спалили су и Елеусинско Светилиште и спалили живе све његове свештенике (укључујући и хијерофанта Митре, Хиларијуса).

 

396.

Седмог децембра, нови едикт Цара Аркадија наређуј да се паганизам третира као велеиздаја. Заробљава се неколико преосталих паганских свештеника и хијерофаната.

 

397.

Уништите их!” Цар Флавије Аркадије наређује униђтење свих преосталих храмова који још увек стоје.

 

398.

Четврти Картагински сабор забрањује свима, укључујући и бискупима, извучавање нехришћанских књига. Порфирије, бискуп Газе, уништава скоро све паганске храмове у граду (осим њих девет, који су још увек били активни).

 

399.

Новим едиктом (13.јул) Цар Флавије Аркадије наређује моментално уништење свих преосталих храмова (углавном су остали у сеоским областима): “Si qua in agris templa sunt, sine turba ac tumultu diruantur. His enim deiectis atque sublatis omnis superstitioni materia consumetur.”

 

400.

Бискуп Никита уништава Пророчиште Бога Диониса у Весају и покрштава све нехришћане у тој области.

 

401.

Картагинска хришћанска руља линчује нехришћане и уништава храмове и “идоле”. И у Гази, локални бискуп, исто паа… “светац”, Порфирије, шаље своје следбенике да линчују нехришћане и униште преосталих 9, још увек активних хармова тог града. На XV Халкедонском сабору је донета наредба да ће сви хришћани који и даље одржавају пријатељске односе са својим паганским рођацима, бити екскомуницирани (чак и после смрти).

 

405.

Јован Хризостом шаље хорде монаха, наоружаних батинама и шипкама да униште “идоле” у свим палестинским градовима.

 

406.

Јован Хризостом сакупља средства од богатих хришћански жена, како би финансијски подржао уништавање хеленских храмова. У Ефесу наређује уништење чувеног Храма Богиње Артемиде. У Саламису, на Кипру, “Свети” Епифаније и Еутихије настављају прогон нехришћана и тотално уништавају тамошње храмове и светилишта.

 

407.

Новим едиктом се још једанпут стављају ван закона сва нехришћанска практиковања религије.

 

408.

Цар Западног царства Хонорије и Цар Источног царства Аркадије, заједно наређују да се све скулптуре у паганским храмовима или униште или заплене. Приватна својина паганских скулптура је стављена ван закона. Локални бискупи праве нови прогон пагана и ново спаљивање књига. Судије које показују милост према нехришћанима су такође прогоњени.

 

409.

Још једном, едиктом се наређује да се било какво практиковање астрологије и прорицања кажњава смрћу.

 

415.

У Александрији, у Египту, руља вођена бискупом Кирилом, напада неколико дана пре хришћанске Пасхе (Пасха – Ускрс) и сече на комаде познату и прелепу филозофкињу Хипатију. Делови њеног тела хришћанска руља проноси кроз улице Александрије, да би их коначно спалили заједно са њеним књигама на месту званом Синарон. На 30. август почињу нови прогони против свих паганских свештеника у Северној Африци, који завршавају своје животе или разапети или живи спаљени.

 

416.

Инквизитор Хипатијус, познат као “Мач Божији”, истребљује последње пагане Битиније. У Константинопољу (7. децембра), отпуштају се сви нехришћански официри, јавно службеници и судије.

 

423.

Цар Теодосије II, објављује да је нехришћанска религија ништа друго до “обожавање демона” и наређује да сви они који и даље истрајавају у њеном практиковању, морају да буду кажњени затварањем и мучењем.

 

429.

Храм Богиње Атине (Партенон) на Акропољу у Атини бива опљачкан. Прогањају се атински пагани.

 

435.

На 14. новембар, Теодосије II доноси нови едикт којим се наређује смртна казна за све “јеретнке” и “пагане” у Царству. Само се јудаизам сматра легалном нехришћанском религијом.

 

438.

Теодосије II доноси нови едикт (31. јануара) против нехришћана, оптужујући њихову “идолатрију” као разлог за епидемију куге која се догодила!

 

440.-450.

Хришћани уништавају све споменике, олтаре и храмове Атине, Олимпије и других грчких градова.

 

448.

Теодосије II наређује да се спале све књиге које нису хришћанске.

 

450.

Уништавају се сви храмови и пале се све библиотеке у Афродисису (граду Богиње Афродите). Град добија ново име – Ставрополис (Град Крста).

 

451.

Новим едиктом, Теодосије II (4.новембар) наглашава да се “идолатрија” кажњава смрћу.

 

457.-491.

Спорадични прогони против нехришћана Источног Царства. Међу осталима погубљени су и лекар Јакубус и филозоф Гесије. Северијан, Херистио, Зосим, Исидор и други, мучени су и затворени. Проселитисер Конон и његови следбеници истребљују и последње нехришћане острва Имброс, у северноисточном Егеју. Последњи следбеници Лавранија Зевса су истребљени на Кипру.

 

482.-488.

Већина нехришћана Мале Азије је истребљена, после очајничког револта против цара и цркве.

 

486.

Открива се још “прикривених” паганских свештеника и они бивају ухапшени, исмејани, мучени и погубљени у Александрији, у Египту.

 

515.

Крштење постаје обавезно, чак и за оне који су већ хришчани. Цар Константинопоља, Анастасије, наређује масакр нехришћана у арапском граду Зоара и уништење храма локалног Бога Теандрита.

 

528.

Цар Јустинијан ставља ван закона “алтернативне” Олимпијске игре у Антиохији. Такође наређује и погубљење свих оних који упражњавају “вештичарење, прорицање, магију или идолатрију” и то спаљивањем, распињањем, бацањем зверима или комадањем. Забрањује и сва учења многобожаца (“… оних који пате од богохулног лудила Хелена”).

 

529.

Цар Јустинијан забрањује рад неоплатонској Атинској Академији и конфискује њену имовину, чиме је хеленизам угушен.

 

532.

Инквизитор Јован Азијски, фанатични монах, предводи наоружану хришћанску руљу у походу против пагана у Малој Азији.

 

542.

Јустинијан наређује озлоглашеном инквизитору Јовану Азијском да насилно покрштава многобошце у Фригији, Карији и Лидији, у Малој Азији. Током 35 година овог крсташког похода, 99 цркава и 12 манастира је подигнуто на местима срушених паганских храмова.

 

546.

У Царству избија куга за коју црква оптужује нехришћане. Стотине њих је осуђено на смрт у Константинопољу од стране Јована Азијског, те су пред Императором и погубљени.

 

556.

Јустинијан наређује злогласном инквизитору Амантију да оде у Антиохију и нађе, ухапси, мучи и истреби последње нехришћане у граду и спали све њихове приватне библиотеке.

 

562.

Масовна хапшења, јавна понижавања, мучења, затварања и погубљења преосталих многобожаца у Атини, Антиохији, Палмири и Константинопољу.

 

578.-582.

Хришћани муче распињањем нехришћане широм Источног Римског Царства и истребљују последње нехришћане у Хелиополису (Египат).

 

580.

Хришћански инквизитори откривају тајни Зевсов храм у Антиохији. Првосвештеник се убио, али остали пагани су похапшени. Сви затвореници, као и заменик гувернера области Анатолије су мучени и послати у Константинопољ на суђење. Осуђени су да буду бачени лавовима. Дивље животиње их, међутим, нису растргле, па су усмрћени распињањем. Хришћанска руља се дочепала њихових мртвих тела, и вукла их кроз улице Константинопоља, а касније су бачена на ђубриште.

 

583.

Нови прогон многобожаца, по наредби Цара Маурисија.

 

590.

Широм Источног Царства откривају се  измишљене “паганске завере”, које бивају изговор да се мноштво недужног становништва мучи и сурово убија.

 

692.

Сабор у Константинопољу забрањује остатке Брумалија, Календа, Антестерија и других “паганских”, тј. дионизијских фестивала и славља.

 

804.

Непокрштени Хелени у Лаконији, у Грчкој, се успешно опиру покушајима Тарасија, константинопољског патријарха, да их покрсти.

 

950.-988.

Насилно покрштавање преосталих некрштених Хелена у Лаконији од стране Никона, јерменског потоњег “свеца”.

Advertisements

2 thoughts on “О ИСИС-у Антике

  1. Pingback: About the ISIS of Antiquity | Thulean Perspective

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s