О Викинзима и Силовању

09/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Једна од ствари која ме највише нервира што се тиче модерне перцепције Викинга је широко распрострањена гласина о Викинзима као о “словатељима” у јудео-хришћанској Европи. Неки чак тврде да су силовали и свештенике, како би звучали још горе.

У стварности, не постоји ни један једини извор из тог времена, који оптужује “Викинге” да су силовали некога. Да: ни један једини извор.

Увек можете да кажете да гласине не настају без разлога и бићете у праву: око једног века после викиншког доба, монаси су први пут почели са оптуживањем “Викинга” за силовање. Другим речима: око 100 година након што се викиншко доба завршило…

Тако да у стварности можемо да претпоставимо да нису силовали. Зашто би? Да, размислите за минут: зашто би? (…) Знам да ја не бих силовао никога, из било ког разлога, а ја сам Паган, баш као што су били моји “викиншки” преци. Ако су заиста силовали, зашто би хришћани чекали 100 година да почну да причају о томе?

Рани галски “Викинзи”, док раде исто што су и каснији скандинавски “Викинзи” радили: бране свој завичај од интернационалне агресије:

gaulsandreykarashchukbo.preview

“Викинзи” су водили одбрамбени рат, против свих изгледа. Јудео-хришћани су се инфилтрирали у њихове земље, сејући раздор међу скандинавским племенима, а спољашња претња из Француске је расла и приближавала се. Када су Саксонци пали, било им је доста свега и (коначно?) су почели да узвраћају ударац: палећи мисионарске центре (углавном манастире), убијајући свештенике и дајући све од себе да ослабе агресивног непријатеља.

”Викинзи” су изгубили рат и завршили у хаосу и губитку Скандинавије, коју су освојили јудео-хришћански агресори. И тек тада, пошто је рат изгубљен, “Викинзи” су изненада добили ту негативну особину: силоватељи!

Треба да се сетите овога, када чујете како други називају “Викинге” силоватељима. Реците им истину о овоме, немојте да дозволите да јудео-хришћанске лажи надвладају.

Исто тако, када вам је ово познато, требало би двапут да размислите пре него што поверујете у друге лажи победника. Ово је тада био случај и још увек је: историју пишу победници. Будите скептични према ономе што говоре моћници. Будите веома скептични.

Постови у вези са овом темом овде и овде.vikingwarrior

Историја је низ лажи око којих смо се сложили.”

(Н. Бонапарта)

Advertisements

Захвалност

08/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Понекад проводимо доста времена овде, причајући о томе шта наши непријатељи раде, о њиховим клеветама и лукавштинама, о њиховом геноцидном циљу, али у свету у коме живимо постоје и оданост, доброта, снага, истрајност, храброст, вештина, интелигенција, част, лепота и таленат. Многи од нас често не успевају да виде све то, али бар ја могу да кажем да их често видим.

О чему говорим? Па, шанса да говорим баш о вама је прилично велика. Видите: када сам у невољи – а с времена на време јесам, захваљујући нашем Отпору – видим друге како устају да ми се нађу, подржавају ме, бране ме, дају све од себе да стану између мене и опасности са којом се суочавам, утркујући се да буду први који ће да ми помогну. На свим нивоима, најчешће онда када најмање очекујем, видим ову великодушност срца и ума и то ми сваког дана озари живот.

Моје друштвене способности нису најбоље и нисам веома добар у исказивању захвалности у свакодневном животу, а и имам мање времена за ово него што бих желео, али у сваком случају: само желим да вам кажем хвала, свима вама који знају да је овај пост о њима. Шта год да сте урадили или рекли за подршку: значило ми је, приметио сам и захвалан сам вам.

Тотемизам

06/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Наши преци су веровали да часни мртви могу поново да се роде, уласком у загробну хумку и сакупљањем животне снаге мртвог. У каменом добу узимали су бутну кост (животну снагу) и лобању (ум) мртвог, како би постали он. Када би напуштали загробну хумку са овим тотемским предметима, док се Сунце уздизало, сматрали су се поново рођеним. Мртви се вратио из краљевства смрти!

Ако верујете да животна снага може да се сакупи на тај начин, тада идеја узимања животне снаге другог створења и стављање те снаге око сопствене као заштите, да бисте постали нерањиви или бар много јачи, није толико далека. Исто може да се каже и за идеју скривања ваше сопствене животне снаге на неко место и коришћења животне снаге неког другог створења, што би значило да ако сте повређени, штета се наноси створењу чију животну снагу носите, а не вама.

Тако да једна од ствари о којој често чујемо у причама и митовима је нерањиви херој. Ништа не може да га повреди, због тога што је уроњен у реку Стикс (Ахил), носи кожу Немејског лава (Херакле) или због тога што носи кожу медведа, вука или вепра (“берзеркери”). Други су нерањиви због тога што је њихова животна снага заштићена (Балдур) или скривена на неко место (тролови из бајки).

Да бисте начинили хероја (или трола) рањивим, прво морате да нађете његову животну снагу, или нађете место на коме је рањив, нпр. Ахил је рањив само тамо где га је његова мајка држала, када га је потапала у реку Стикс; Балдур једино може да буде рањен помоћу имеле (која је заправо његова животна снага), а тролови једино могу да буду рањени уништењем њихове животне снаге.

***

Данас можемо да се смејемо када чујемо за овакво “сујеверје”, али у исто време, још увек смо потпуно обузети истим “сујеверјем”. Исте тотемске идеје прожимају све друштвене слојеве. Живимо са идејом да добијамо неку врсту животне снаге, заштитне снаге, или неке друге снаге, коришћењем или окруживањем одређеним брендовима, симболима или чак делићима других о којима имамо високо мишљење.

Када возите кола одређеног бренда, добијате неку врсту снаге; носећи одећу одређеног бренда, добијате неку врсту снаге; носећи одређени симбол, добијате неку врсту снаге; облачећи мајицу са именом одређеног бенда, добијате неку врсту снаге итд. На неки начин осећате да сте постали оно са чиме се повезује тај бренд, добијате животну снагу коју представља тај симбол, постајете део бенда чију мајицу носите итд.

Чаробњак, каквим га најчешће видимо:

6212096804_dab1160cb6_z

Увек можете да исмевате друге који ово раде, који купују скупа кола одређених брендова због тога што се осећају боље у њима, који морају да носе одећу овог или оног бренда, који носе Торов чекић или крст око врата, који желе аутограм уметника кога цене итд., али је истина: на неком нивоу сви ми ово радимо. Тако смо направљени. Такви смо. То нам је дубоко укорењено у људској природи. А нема ничег лошег у вези са нашом природом!

Желели то да признамо или не, сви ми верујемо у чаробњаштво. Не схватамо то увек, али верујемо. Уместо да се боримо против тога, игноришемо и исмевамо то “чаробњаштво”, треба да га пригрлимо и славимо и покушамо да научимо више о њему, због бољитка наше врсте.

Постови у вези са овом темом, овде и овде.

HailaR WôðanaR!

Money, money, money!

05/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Многи ми постављају питања о томе како то да француски правни систем заиста функционише и веома снажно реагују на чињеницу да су SOS Racism и LICRA биле пристуне као трећа страна и биле у могућности да се залажу за моју осуду, да траже од судије финансијску компензацију, директно од мене ка њима, ако се нађе да сам крив.

Ово наравно некима звучи потпуно апсурдно и није лако да се разуме, али Французи са којима сам разговара, објаснили су ми да ове организације функционишу на овакав начин, дозвољено им је да раде на тај начин, како би обезбедили то да сви који им се супроставе буду финансијски уништени и приморани да их финансирају. “Расизам” Француза (или других које имају прилику да туже), по Французима са којима сам разговарао, постао је њихов извор прихода, што користе колико год могу.

Нико у Француској (или било где другде) није поднео жалбу против блога Тулеанске Перспективе, а случај против мене је почео чисто због иницијативе политичара у Паризу и дошао је као резултат њиховог илегалног хапшења моје жене и мене, у јулу прошле године. Када су SOS Racism и LICRA чуле за ово, заскочиле су шансу да крену на суд и траже компензацију од мене, због тога што сам, према њима, саботирао њихове напоре да расно помешају француски народ.

Да, нисте погрешно разумели шта сам написао: адвокат који је представљао LICRA организацију (“Међународну Лига против Расизма и Антисемитизма”) 3. јуна на суду, рекао је, како смо ја и други који су били присутни разумели, да организација коју представља ради на на томе да комплетно расно помеша француску популацију, на циљу који желе да постигну већ 50 година, а мој рад, који је према њима “веома ефектно оружје”, блог Тулеанске Перспективе, направио је њихов посао много тежим. Рекао је и да зарађујем паре, тако што ширим “расизам” путем овог блога (иако сам заправо драматично снизио приходе, у односу на период пре него што сам почео са радом на блогу, што суд и зна). Према њему, због мене сада морају да потроше више новца и више времена да би достигли свој циљ. Тако да бих требао да им платим 5000 евра, као неку врсту компензације… и још 5000 еура које је тужилац захтевао да платим француској држави, као део казне – ако се нађе да сам крив.

Нећу да дискутујем о томе зашто је организацијама, чији је заједнички циљ, бар како ја схватам, да се народ Француске изложи ономе што међународно право сматра геноцидом, (посебно обратите пажњу на одељак “ц”, али и на “б” и “д”), дозвољено да постоје (у самој Француској!). Нити ћу да дискутујем о томе зашто изгледа постоји сагласност да је њихов рад легитиман. Нити ћу да дискутујем о томе ко стоји иза ових организација, али вас охрабрујем да сами истражите ово питање.

Према Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида, одељак II, геноцид је:

…сваки од следећих дела, почињених са намером да се уништи, цела или део, националне, етничке, расне или религијске групе, као такве:

(а) Убијање припадника групе;

(б) Изазивање озбиљних менталних или физичких повреда припадницима групе;

(в) Намеран утицај на животне услове групе, са намером да се постигне њено физичко уништење, у целости или делимично;

(г) Примена мера за спречавање рађања унутар групе;

(д) Прислино премештање деце у другу групу.

Као што је објашњено овде, докази који су коришћени против мене, састављени су од принтскринова, али могу да додам да је ту било и неколико других произведених доказа, у којима су прави постови са Тулеанске Перспективе модификовани од стране “анонимних” појединаца, а затим тужиоцу представљени као прави ТП постови (и затим представљени суду у облику принтскринова…).

Cui bono?

Видео снимци у вези са овом темом, овде и овде.

Пост у вези са овом темом, овде.

Опсада Суднице #17

04/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Као што неки од вас већ знају, јуче сам вио на суду у Паризу и био под нападом тужиоца, адвоката LICRA организације (“Међународна Лига против Расизма и Антисемитизма”) и адвоката франсуског SOS Racism-а, који су указивали на различите принтскринове приписане мени и мом блогу. Мој адвокат их је информисао да принтскринови нису довољан доказ на суду.

Блог Тулеанске Перспективе је стандардан бесплатан блог WordPress-а, који свако може да ископира за неколико минута (користећи исти стандардни блог, са истим подешавањима, копирајући и користећи слике са мог блога) и затим ископира адресу мог сајта и замени је са сопственом адресом у траци за адресе свог претраживача – а затим направи принтскрин свега тога. Веома је лако направити лажне чланке, који изгледају да сам их написао ја, на мом блогу.

Који од ових је прави? Ви ми реците… (погледајте адресу сајта):

Fabricated Evidence 4 Fabricated Evidence 3

Мој адвокат је наставио и без сваке сумње доказао, да постоје многи који ми не желе добро и да постоје стотине појединаца који тврде да су Варг Викернес, као и неколико сајтова који тврде да су званични сајтови Варга Викернеса и који постављају садржај у моје име – у већини случајева садржај са који се не слажем.

Не могу да предузмем ништа против њих, због тога што сам на жалост законски променио своје име у Луј Кашет, тако да немам папире који потврђују да сам Варг Викернес. 

Ако се покаже да су докази, које су јуче користили против мене, довољни да ме осуде, што се наравно није десило ни у једном од претходних сличних случајева у Француској, тада то отвара врата једном веома различитом свету од онога у коме живимо, свету који се веома удаљио од правде: свету у коме свако може да се претвара да је неко други, да пише нешто у име тог другог, објави то и пусти да та особа плати за то – легално, друштвено и на друге начине.

***

Желео бих да се захвалим свом адвокату, Жилијену Фрејсинету, који је урадио одличан посао указивањем на чињенице, док су противници трошили своје време фокусирајући се на емоције, размишљања, теорије, маштање и лажне доказе.

Желим да се захвалим и неколико добрих људи који су ми помагали у Паризу, пре и после суђења и храбро трошили толико свог времена на борбу за Правду и Истину – у систему који изгледа губи све више и више и једног и другог. Нећу да именујем никог од вас овај пут, због тога што су неки од вас упали у невоље прошли пут када сте ми помагали. Знате ко сте и ја исто. Пуно вам хвала!

Даље, желим да се захвалим Жандармерији Париза, која ми је љубазно помагала да избегнем малтретирање новинара и фотографа, који су одбили да престану да ме сликају и који су нас пратили куда год смо ишли, чак и када сам разговарао са онима који нису били ту само да би производили лажи и клевете.

Коначно, али не и најмање, желим да се захвалим свима онима који су се појавили да ми пруже подршку, из било ког разлога.

Неке Чињенице о Варгу Викернесу и његовом Случају

02/06/2104
Варг Викернес
Изворни текст

Ове чињенице о Викернесу и његовом случају објављене су овде, како би се супроставиле лажима многих медијских институција.

– Рођен је Бергену 1973. као Кристиjан Викернес. Није крштен.

– Званично је променио име марта 1993. у Варг Викернес.

Никад није имао средња имена Ларсон (ни Larsson, ни Larssøn) или Квислинг (ни Kvisling, ни Quisling), како тврде медијске институције.

Није “самодекларисани неонациста”, како тврде многе медијске институције. Викернес је Одалиста.

– Престао је са свирањем такозваног “блек метала” ране 1993. Од тада је снимио три бардик метал албума, а сада више није ни метал музичар. Викернес ствара електронску музику.

– Осуђен је 1994. за убиство првог степена, али је тврдио да је убио из самоодбране (августа 1993.), што је и образложио у складу са свим техничким доказима. Арсет је убијен због тога што се успаничио и напао Викернеса, када му се Викернес приближио да му каже да га се клони. Према многим сведоцима, Остен Арсет је имао планове да онесвести Викернеса са шок пиштољем, веже га, стави га у пртљажник аутомобила, одвезе га у шуму, веже га за дрво и мучи га до смрти, док све то снима. Викернес је знао за ове планове, јер је Арсет говорио о њима у телефонском разговору са својим пријатељем, који је дао Викернесу да све то слуша. “Варг Викернес није имао јасан и разумљив мотив за убиство Остена Арсета”. Наравно, сви Арсетови пријатељи знали су боље, што је и доказано овим писмом (написао Андерс Оден).

– Остен Арсет није био Викернесов “колега из бенда”, већ познаник и пословни сарадник: Арсет је поседовао издавачку кућу, која је издала први албум Викернесовог бенда, Бурзума. Веза коју је Викернес имао са Арсетовим бендом Мејхем, била је та што је помогао као студијски музичар 1992., снимајући бас линије на једном од њихових албума – а то се десило око годину дана пре него што је Арсет убијен. Викернес није био члан тог бенда.

– Осуђен је 1994. за подметање пожара у 4 цркве, само на основу сведочења једног јединог сведока за сваки случај (само за један случај је било два сведока), који су лажно сведочили против њега на суду. Сведоци су “на велико изненађење”, били пријатељи Остена Арсета, поједини од њих и отворени Викернесови непријатељи, а они су и били ти који су запалили ове цркве (и они су осуђени за ово, али су се третирали блаже, због лажних сведочења против Викернеса). Један од ових сведока (Бард Г. Еитун), 1998. је признао да је под заклетвом лажно сведочио на суду, да је дао лажни исказ против Варга Викернеса, а да је то урадио због тога што је норвешка полиција то тражила од њега (“како би вратио Викернесу за убиство Арсета” и добио блажи третман на суду, због сопствених злочина).

– Варг Викернес је проглашен невиним за подметање пожара у Фантофт дрвеној цркви. Ово наглашавам, због тога што изгледа да је уврежено мишљење да је Викернес запалио Фантофт цркву.

– Године 1994. током целог процеса бранио га је адвокат за кога је после медицинских прегледа откривено да је 100% неспособан за посао. Викернесу није дата шанса да на суду поново доведе у питање своју кривицу. Није му било дозвољено да се жали вишем суду, осим у вези са дужином казне.

– Кад год му је било дозвољено да нешто каже, Викернес се у сваком погледу јасно изјашњавао као националиста и одиниста (у том периоду је преферирао тај израз за пагана), али је константно од стране медија представљан као “обожавалац ђавола” и “сатаниста”. Ниједан медијска институција у Норвешкој није одступила од ове праксе, све до 1995., када је Dagbladet коначно призано да Викернес није сатаниста.

– Кроз детаљна психијатријска испитивања 2002., утврђено је да Викернес није психопата и да нема никаквих индикација које би указале на психопатију (“поремећај личности”) или друге менталне болести или недостатке.

– Године 2003. осуђен је на 14 месеци затвора, због тога што се није вратио са одсуства, због тога што је отео аутомобил током бекства од наоружаних људи у норвешким планинама. Норвешка полиција је тврдила да тада није била тамо, а судија је у пресуди написао да је Викернес срео ловце са ски-маскама, аутомстским пушкама и немачким овчарима, који су блокирали једину одступницу коју је Викернес имао од своје бараке, паркирајући огоромно теренско возило попреко на сред пута. Баш случајно, тај тип теренског возила (према бившем члану ФСК-а, Норвежанину) користи ФСК, норвешка специјална јединица која је под полицијском надлежношћу (…).  Викернес се одвезао отетим колима до Осла, како би се предао полицији на месту где има много сведока (…). Викернес тврди да је успео да побегне из планина, само захваљујући томе што је видео наоружане мушкарце пре него што су они видели њега. Викернес је био ненаоружан. У то време, министар правде у Норвешкој био је Од Еинар Дорум (молим вас изгуглајте и преведите норвешки чланак на Википеди: онај на енглеском је много другачији).

– У 2002., влада Норвешке је променила закон по коме су осуђеници на затворску казну од 21 године затвора служили само 12, у закон по коме морају да одслуже 14 (2/3 пуне казне). У Викернесовом случају (али не и случају неколико других затвореника…), овај нови закон је био ретроактиван, кршећи на тај начин и норвешки устав и међународно право. Када је Викернес одслужио 14 година, министарство правде је одбило његов захтев за пуштање на условну, под образложењем да пошто је служио толико дуго, мора да буде “боље припремљен за живот на слободи”, а још увек му није дато време да то уради (…). Тако да је Викернес морао да одслужи још 2 године, пре него што је коначно пуштен, после 16 година у затвору.

– Чувари свих затвора у којима је Викернес служио, чак и норвешка тајна полиција, желели су да Викернес буде пуштен из затвора (када се дискутовало о овом питању), али су политичари у Ослу одбили све његове молбе за условну, све док их медији (VG and Dagbladet) нису ставили под толики притисак да су морали коначно да га пусте. Према адвокату Џон Кристијан Елдену, Викернес је пуштен после жустре дебате у Ослу, где је само један глас превагнуо у његову корист.

– У 2008., Викернес званично мења име у Луј Кашет: Луј по свом прастрицу, а Кашет је презиме његове жене. Ово је урадио уз помоћ норвешке тајне полиције, која га је саветовала да то уради, а и само име “Варг Викернес” у то време је било веома непрактично у Норвешкој. Викернес је искусио то да чисто због имена “Варг Викернес”, на пример не може да наручи авионску карту, изнајми аутомобил, наручи карту за воз, изнајми собу у хотелу, отвори банковни рачун итд., било због тога што особа која прича са њим мисли да неко збија шалу, или чешће због тога што “добри грађани” нису желели да олакшају живот особи која је од стране медија лажно представљена као “самодекларисани неонациста”. Викернес још увек у свакодбевном животу користи име “Варг Викернес”, а име “Луј Кашет” користи само кад мора (нпр. када потписује нешто, законска документа и сл.).

– У 2010., према норвешкој полицији, имао је више од 350 људи који су се представљали као он, претварајући се да су Викернес, само на Фејсбуку.

– Године 2010. преселио се у Бретању, касније исте године у Оверњу, а 2012. у Корез – области у Француској.

– Ухапшен 2013. и од стране ДЦРИ-а (француске обавештајне службе) оптужен за “тероризам или планирање почињење акта тероризма”. Лажни докази су произведени и представљени судији, како би потписао папире који дају ДЦРИ-у право да ухапси Викернеса и његову жену, на намирнији могући начин. Судија није добио никакве информације да се деца налазе у кући. Нити је добио информацију да је Викернесова жена у то време била трудна. Како би ушли у кућу, полицајци ДЦРИ-а су пуцали у њихова улазна врата и разбили прозор и нису се идентификовали као полицајци пре него што су ушли у кућу. Доказ који је коришћен за оптужбу Викернеса и његове жене била је имејл адреса, за коју је анонимни извор тврдио да је Викернесова. Наводно је копија г. Брејвиковог манифеста послата на ову адресу (као да је то добар разлог за хапшење, чак и власника те имејл адресе).

Наша улазна врата, пошто је ДЦРИ био ту:

IMG_8147     IMG_8145

IMG_8143

IMG_8141

– ДЦРИ је већ знала да имејл адреса, која је искоришћена као изговор за хапшење Викернеса и његове жене, није његова (имају начина да сазнају такве ствари, брзо и лако), тако да су се задовољили истрагом која се састојала од само једног питања Викернесу/његовој жени: “Да ли је то ваша/Викернесова имејл адреса?”. Викернес и његова жена су одговорили: “Не”, и тоје је био то (…).

– Све оптужбе за тероризам су одбачене и Викернес и његова жена су пуштени из притвора, после три дана и два дана, респективно. Имена Викернеса и његове жене су остала чиста у полицији (али очигледно не и у медијима). Полиција је дошла до закључка да Викернес и његова жена нису урадили ништа нелегално, или било шта слично.

unnamed

– Викернесова жена је купила и била власник 4 ловачке пушке (.22 ЛР ЦЗ 457, .22 ЛР Браунинг, сачмаре са 12 патрона и једне Ремингтон .223). Ово оружје је легално купљено у временском периоду од неколико месеци, уопште не одједном или за кратко време, као што је тврдила већина медијских институција. Ватрено оружје је купила Викернесова жена, из разлога што је била члан стрељачког клуба и желела је дозволу за лов, како би касније била у могућности да лови малу и средњу дивљач, нешто за шта је веровала да је важан део сурвивализма.

– Г. Мануел Валс је у то време био на челу одељења које је одговорно за њихово хапшење.

– У 2013., политичари (а не [тајна] полиција…) покушали су да избаце Викернеса из Француске, на основу тврдње да представља ризик за националну безбедност. Три различите судије у Бриву, донели су одлуку да нема разлога за избацивање Викернеса.

– Викернес и његова жена раде у Француској и плаћају порез, баш као и остали који раде и живе у Француској.

– У 2013., Викернес је морао да иде на суд у Паризу, оптужен за “расизам, антисемитизам и оправдавање ратних злочина и злочина против човечности”, али његовом адвокату одбране  није било дозвољено да види “доказе”, састављене од 900 страна (углавном принтскринова), све до неколико дана пре суђења, тако да је суђење одложено за 3. јун 2014….

И сада смо ту…

Banderole Procès Vikernes Mensonge d'Etat

Француска и Варг

02/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Ако вас интересује, кликните на овај линк и уживајте у чланку о блиском односу руралне Француске и Варга…

Норвешки није веома добро познат језик, чак ни у Норвешкој, где већина људи говори само његову ужасно заглупљену верзију, тако да ако га не говорите, могу само да вам предложим да означите текст и кликнете десним дугметом, а затим покушате да га преведете помоћу Гугл преводиоца.

PS. Ако могу мало да исправим нашег градоначелника: не свирам блек метал…

Метемпсихоза

01/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

За почетак мало музике

Као што је већ објашњено овде и овде, наши преци су веровали у реинкарнацију и вечно постојање часних људи. Није постојала “казна” за лоше, нити друга “награда” за добро до поновног рођења – овде на Земљи, у роду – за часне.

Они су веровали да када умреш, твоје тело иде и Хел (“скривени”), тј. у загробну хумку/гроб. То је било хладно, тамно и влажно место, али је заправо само друго име за гроб. Наша мртва тела се враћају у земљу, само то. Ваш ум (који јудео-хришћани називају “душа”) је послат у небеса, како би га Сунце прочистило. Поново, као што је случај са Хелом, није била укључена “казна” или “патња”. Само трева да прочишћујућа ватра уклони лоше делове, да би се обезбедило то да се не врате, када будете поновно рођени у новом телу.

Количина “вас” која би требало да се поново роди, била би једнака “количини вашег ума” који је остао после прочишћења ватром и уклањања лоших делова. Тако би потпуно часни могли да буду поновно рођени такорећи “у целости”. Други би у поновном рођењу имали само мале делове свог ума, а наравно остали – потпуно покварени – просто би били склоњени. Престали би да буду, престали да постоје. Прешли би у заборав.

Најчаснији мртви су сахрањивани у прелепим гробовима, а када би деца довољно порасла, могла су сама да бирају онога кроз кога ће се поново родити. Што је часнија мртва особа била, више деце би било заинтересовано да се роди као та особа.

Људи су често желели да понесу своје највредније ствари са собом у гробове када су умирали, како би били сигурни да ће моћи да их задрже и у следећем животу – вероватно и да би намамили децу да изаберу баш њих, ако њихова част не би била довољна. Тако да што је више части и богатства мртва особа имала, већа је и била вероватноћа да ће дете да изабере да се роди као она.

Ако мртва особа никад не би била изабрана од стране детета, никад и не би била поновно рођена. Тако да сама част није била довољна: часни мртви би морао да буде и изабран од стране детета, како би се поново родио. Није постојало аутоматско рођење, чак ни за оне најчасније.

Европски Пагани пуштају и ватру да им прочисти живот:

ukrainepagans

Можете да кажете да не постоји доказ који би подржао веровање у реинкарнацију. Можете да тврдите да не постоји таква ствар. У реду, али како ја то видим, било би боље да живимо у друштвима у којима људи верују у реинкарнацију, него у друштвима у којима људи не верују ни у шта (атеисти) или верују у неки измишљени “Небески Рај” (јудео-хришћани). Није битно да ли је стварно или не: оно што је битно је то да ће људи који верују да ће поново бити рођени овде, на Земљи, у истом друштву, дати све од себе како би обезбедили срећу и здравље својих потомака!

Да ли ћете изловити сву рибу у океану, побити сву дивљач у шуми, посећи сво дрвеће или испумпати сву нафту и све то искористити у току свог живота, ако верујете да ћете бити поново рођени овде на Земљи? Да ли ћете оставити будућег, поновно рођеног, вас, без ичега? Наравно да нећете. Уместо тога, покушаћете да очувате све оно што је добро, да створите још више доброг и да покушате све то да пренесете онима који долазе после вас – вама самима у будућим животима.

Није ме брига да ли ћу да будем поново рођен или не, да ли је реинкарнација стварна или не, али видим вредност таквог система веровања за моју врсту и разумем да ће само такав систем веровања обезбедити опстанак свега што је добро и праведно. Само такав систем веровања ће донети бољитак нашој врсти. Без обзира шта мислили, говорили или осећали, све друге алтернативе су горе у сваком погледу, јер свидело се то нама или не: човек је егоистично створење. Пре него да покушавамо да потиснемо свој его, требали би да га користимо за стварање и одржавање великих друштава.

HailaR WôðanaR!

Прочишћавајућа ватра Сунца:

Solvogn

Panem et circenses (Хлеба и Игара) I

01/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Из Норвешке је стигао прилично објективан новински извештај у вези са процесом.

Ако којим случајем не знате Норвешки, увек можете да користите Гугл преводилац.

Као што је наведено у извештају, нисам желео да дам свој коментар, али ми је било дозвољено да га прочитам и укажем на грешке, које је г. Скјарли, новинар, љубазно исправио.

PS. Извињавам се због тога што вас узнемиравам овим егоцентричним и не-митолошким постовима, али пошто сам под нападом, користим сва расположива легална средства да се одбраним. Издржите са мном. Доћи ће боља времена.

Париз, 17. октобар 2013.:

Banderole Procès Vikernes Mensonge d'Etat