Мало о Феминизму

20/02/2015
Варг Викернес
Изворни текст

Advertisements

О Ритуалу Погубљења Краљева у Древној Европи

16/02/2015
Варг Викернес
Изворни текст

Раније ове вечери, пријатељ ми је послао интересантан чланак, мени интересантан не због онога што научници говоре (делимично су у криву), већ због тога што се тако добро уклапа у оно што ја говорим у ‘Sorcery and Religion in Ancient Scandinavia‘ и у  ‘MYFAROG‘.

Пре него да прихватим хипотезу да су “Келти” (претпостављам да мисли “Древни Британци”) жртвовали људе – чак и своје краљеве – боговима, треба ово да посматрамо у другачијем светлу.

Оно што знамо је да су и Скандинавци, током Викиншког доба, смењивали своје краљеве, када нису обављали задатке на начин на који су требали. Постоји један пример у сагама, где је краљ погубљен и послат са Одином у крљаевство смрти. Ипак постоји много више примера о људима који секу дрвене идоле, чешће дрвене штапове са изрезбареном главом, који представљњају божанства. Ово су радили када би требало да преузму престо, као нови краљеви, или једноставно као нове главе породица. Требали су да наздраве и да обећају да ће извршити неко херојско дело.

Понекад, мач би се приликом усецања, заглављивао у дрвеном идолу и ако не би могли да га извуку, не би им било дозвољено да преузму улогу новог краља или главе породице. Уместо њега, следећем у реду би било дозвољено да проба; ако би успео да извуче мач из идола, добијао би ту нову улогу. Затим би морао да на себе преузме обављање херојског подвига, који је особа која је засекла идол обећала.

Сада, вероватно не морам да спомињем, али ово је наравно оно што је Артур радио када је извукао мач из камена (идола) и тако постао краљ Британије. Затим је морао да уједини целу Британију под своју власт, што мора да је било обећано од стране човека који је засекао идол. Могу да додам да “Артур” значи ”медвед”, што није пука случајност – ово ће бити објашњено у серији видеа Култ Медведа моје жене.

Засецање идола мачем је можда млађа европска традиција, али је могуће да је коегзистирала заједно са бруталнијом традицијом погубљења старих краљева, то не знам.

Тако да су погубљивали старе краљеве и секли своје идоле мачевима.

Због чега?

Видите, нису жртвовали краљеве својим боговима; њихови краљеви су били краљеви-богови, а њихови идоли су предстваљали њихова божанства! Заправо су убијали сопствена божанства! У неким случајевима само симболично (засецањем идола), а у неким случајевима физички (ритуалним погубљењем краља-бога).

Поново можемо да се запитамо: Због чега!?

Због тога што, да бисте били поновно рођени, морате прво да умрете. И ако је краљ-бог (стварно божанство!) постао слаб, једини начин да поново добије своју младалачку лепоту и снагу је да умре – и да се поново роди.

Човек који ће да извуче мач из идола/бога, постаће он . Он ће преузети, као обновљено божанство. Поновно рођено божанство.

Богови-краљеви Древне Европе – Британије, Галије, Иберије, Дачије, Скандинавије, итд., итд., итд. – нису били само један бог; били су сви они: TîwaR (Týr), ÞônaR (Þórr), WôðanaR (Óðinn), FraujaR (Freyr), BalduR (Baldr) итд., итд., итд., а сваки од богова је морао да буде убијен када постане слаб. Тако да су краљеви били “поновно-убијани”, или пре убијани, на разне начине описане у горе наведеном чланку. Морали су да убију све богове, не само једног од њих! Тако да су богови-краљеви били вешани, пробадани, дављени. а понекад и паљени, или убијани на друге начине. Све је то рађено да би се они вратили, подмлађени и поново јаки, онакви какви су морали да буду.

У Древној Европи није постојала људска жртва боговима. Није у Скандинавији. Није у Дачији. Није у Великој Британији. Нигде.

Ако искористите “search” функцију, наћи ћете више текстова овог блога о овој и сродним темама.

Живели Европски Богови и Богиње! Слава им и Радост!

Погранично Подручје

13/02/2015
Варг Викернес
Изворни текст

Требало би да знате да су све савремене нације вештачке творевине. Нема ништа природно у вези са њима. У већини погледа немате ништа више заједничко са већином других припадника вашег народа, него што имате са многима из других народа.

Породица је природна јединица. Директно сте биолошки повезани са члановима породице.

Род (тј. шира породица, фамилија) је исто тако природна јединица. Директно сте биолошки повезани са већином ваше родбине, чији припадници брину за вас, подржавају вас и помажу вам.

Племе је било природна јединица. Сви припадници племена могли су да прате своју линију до истог претка.

Раса (тј. под-врста) је природна јединица. Директно сте биолошки повезани и са већином ваше расе. Та веза је слабија него она између чланова породице и родбине, али ипак постоји.

Врста је природна јединица. Директно сте биолошки повезани и са свим припадницима ваше врсте. Веза је слабија од оне између чланова породице и родбине, као и оне између припадника исте расе, али ипак постоји.

Нација је често супростављена природним јединицама: млади људи често буду послати да убијају и гину, не да би бранили властите породице или род, већ нацију и често се боре против других припадника својих природних јединица. Интереси нације штете интересима наших природних јединица.

Тако да прилично често (када год избије рат између народа) убијамо своју расну браћу и сестре, да би вештачке творевине зване “нације” могле да напредују и нставе са уништавањем и борбом против природних јединица. Радећи то, боримо се за сопствену пропаст. Боримо се против сопствених интереса.

Молим вас да се, када избије наредни рат, сетите овога. Када преко гвозденог нишана погледате у човека који изгледа попут вас, носећи униформу “непријатељске” нације. Он је човек ваше расе; ваше јединице. У вашем је интересу да он преживи, пре него да преживи било која “нација” на овој планети.

Радите само у корист ваших природних јединица. Увек.

Слава Боговима! Слава и Радост!

О Исламу у Европи

06/02/2015
Варг Викернес
Изворни текст

Многи Европљани виде ислам као претњу и због отога се бацају у наручје силе коју виде као једину алтернативу, зване хришћанство. Одједном почињу да причају о “нашим традиционалним хришћанским вредностима” и “нашем хришћанском културном наслеђу” итд., одбацјући ислам као имигрантску религију – и претњу.

У стварности и хришћанство је имигрантска религија – и претња нашим традиционалним европским вредностима и културном наслеђу. Хришћанство је превладало Европом отприлике од 500. до 1300., замењујући нашу европску религију (тако нам је речено…).

Сада, замислите да је ислам превладао овде у Европи, да смо сви постали муслимани, као што смо једном (наводно) постали хришћани.

Затим, после неког времена, рецимо хиљаду година, неко створи нову религију на Средњем истоку и одједном би сви Европљани почели да говоре о “нашим традиционалним муслиманским вредностима” и “нашем исламском културном наслеђу”… Бранили би ислам од ове нове претње, баш као што хришћани данас бране хришћанство (да: они не бране Европу, већ хришћанство) од ислама.

Мислим да би наши преци, који су се борили, убијали и умирали, бранећи Европу и нашу религију (тзв. “паганизам”), од хришћана и њихове стране религије, одмахивали главом у очају, видећи како данашњи Европљани пригрљују хришћанство, као “нашу” религију и најбољу алтернативу исламу.

Какву разлику прави то што ословљавате страног “Бога” кога обожавате, Јехова или Алах? Какву разлику прави то што је твој “спасилац” неки јевреј побуњеник или неки арапски пророк? У сваком случају то је страна религија, страна твојој европској природи.

Ми нисмо “хришћани” или “муслимани”. Ми смо Европљани и имамо наше сопствено културно наслеђе. Наше сопствене вредности. Наше сопствене законе. Наше сопствене идеале. Нашу сопствену религију.

Све стране религије су нама и нашем европском духу стране. А и хришћанство и ислам су стране религије.

Слава Европским божанствима! Слава и Радост!

solhverv