18/09/2013
Варг Викернес
Изворни текст
Пре свега желим да се захвалим свима који су ме подржали, и онима који су својим донацијама омогућили да могу себи да приуштим процес и онима који су били тамо, било физички или духом.
Као што неки од вас већ знају, министарство унутрашњих послова Француске је желело да ме избаци из државе, очигледно да би прикрило злочине које је већ починило против моје фамилије; избацујући нас напоље, направили би веома тешким за нас да омогућимо правном систему Француске разоткривање њихових злочина. Иако не мислим да политички систем у Француској функционише превише добро, као што је случај и са већином других европских држава могу да додам (у том смислу Француска није ништа специјално), правни систем у Француској изгледа да функционише сасвим добро. Бар за сада (…), упркос трулежи која изгледа долази из политичког врха. („Риба смрди од главе“.)
Не би требало да вас изненади то што је комисија у Брив-ла-Гаљарду пресудила у моју корист. Сви који су били у току све до данашњег дана, вероватно су већ знали да ће резултата бити овакав. Могу само да додам да су до овог закључка дошли без одлагања, истог дана када сам ја био саслушан, 10-тог септембра. Без обзира на то шта је штампа говорила, ништа није сугерисало да би требало да будем избачен, па зашто онда да се одуговлачи?
Што се тиче моје криминалне прошлости, кажу: „важећа је чињеница да г. Кристијан ВИКЕРНЕС није био озуђиван ни за шта у Француској“. Овде сам од фебруара 2010. И да сам стварно криминалац, Француска би већ то знала. (Оригинални текст: „il est constant que Monsieur Kristian VIKERNES n’a fait l’objet d’aucune condamnation pénale en France”.)
Што се тиче мог рада на промовисању прехришћанских европских идеала и покушаја министарства унутрашњих послова Француске да ово етикетира као „нео-нацизам“, „расизам“ и анти-семитизам“, кажу следеће: „Имајући на уму то да чак иако зна да се изражава на блогу са сврхом промовисања европске пре-хришчанске културе, он пориче расистичку и нео-нацистичку природу овог изражавања, у смислу да је изражавање [мисли се на преведене делове које је министарство унутрашњих послова користило као доказ] лоше преведено, не од њега, и звучено из контекста“. (Оригинални текст: “Considérant que s’il l’intéressé reconnaît tenir des propos sur un blog visant à promouvoir la culture européenne pré-chrétienne, il conteste le caractère racial et néo-nazi des propos estimant que la traduction proposée n’est pas fiable et qu’il ne s’agit que d’extraits, non inscrits dans leur contexte.”)
Што се тиче мог „сурвивализма“, кажу следеће: „овај начин живота није претња и не долази у конфликт са друштвеним поретком“. (Оригинални текст: “ce mode de vie n’est pas en soi constitutif d’une infraction, ni d’une attitude menaçante pour l’ordre social”.)
Њихов закључак је: „Када се све наведено узме у обзир, предложена одлука о избацивању ни у ком случају није потребна ради одржавања државне или јавне безбедности и у овом случају нема елемената за чињеничну, стварну и довољно озбиљну претњу иједном основном интересу друштва.“ (Оригинални текст: “Considérant qu’il résulte de l’ensemble de ce qui précède que la mesure d’expulsion projetée ne répond à aucune nécessité impérieuse pour la sûcreté de ‘Etat ou la sécuritè publique et qu’aucun élément du dossier ne caractérise un comportement personnel représentant une menace réelle, actuelle et suffisamment grave pour un intérêt fondamental de la société.”)
„Засновано на горе поменутом, комисија саветује против избацивања г. Кристијана ВИКЕРНЕСА.“ (Оригинални текст: “Considérant que par suite, la commission émet un avis défavorable à l’expulsion de Monsieur Kristian VIKERNES.”)
Могуће је да ово и даље неће зауставити г. Валса да ме избаци, али ће у великој мери да осигура то да ако се будем жалио правном систему (наравно да хоћу), он ће поништити његову одлуку и дозволити ми да се вратим. Не постоји разлог за моје избацивање и сада је правни систем у Француској то и потврдио. HailaR Furasitan! HailaR WôðanaR!
PS. Пошто моја такозвана криминална прошлост у Норвешкој испливава на површину, поново и поново, додаћу да је политички систем у Норвешкој труо до сржи, баш као и политички системи других европских нација, али за рзлику од Француске, у њој је труо и правни систем. Источни Европљани који дођу у Норвешку и дођу у конфликт са законом сви кажу једно исто; они су заиста професионални криминалци и крстаре Европом како би нас пљачкали, али су ми рекли да правни систем у Немачкој ради; тамо стварно треба доказ да би те осудили. Исто тако су ми рекли да правни систем у Француској ради; и тамо треба доказ да би те осудили. Са друге стране, правни систем у Норвешкој је исти као што је био правни систем у Совјетском Савезу: они те осуде не зато што имају доказ, већ зато што мисле да си крив. Они желе да те осуде па то и ураде.
Моје сопствено искуство са такозваним „правним“ системом у Норвешкој је веома негативно. У мом случају, они су натерали сведока да лажно сведочи против мене и осудили ме чисто на основу тога. Није постојао ни један други доказ! Од свих особа које су биле умешане у случајеве паљевина, само једна једина је тврдила да сам му био саучесник, а наравно сви они су били пријатељи особе коју сам убио и била им је обећана (од стране КРИПОС-а, „криминалне полиције“) блажа казна ако лажно сведоче против мене. Године 1998. Бард Г. Еитун је чак и потврдио ово на суду, под заклетвом. Други сведоци су одбили да кажу било шта, или се једноставно нису појавили (предпостављам да је ово због тога што су имали времена да размисле о својим бедним делима). Значи није било никаквог физичког доказа против мене и никога да сведочи против мене, а ипак сам био осуђен – поново – због истих злочина, да платим 40 милиона норвешких круна за компензацију због паљевина и робију од 21 годину, на коју сам осуђен 1994., када сам и био осуђен први пут.
Са случајем „убиства“ је све наравно било исто и мој покушај да спасем живот је постао „планирано убиство“ извршено на „бруталан начин“. Чињеница да је човек кога сам убио планирао моје мучење до смрти је комплетно игнорисана (и од медија исто…). Према њима, нисам имао разуман мотив за убиство, како су они тврдили, а медији су чак и измислили причу о „борби за моћ“ у блек метал подземљу (кога сам, до тада, престао да будем део…). Чак и да сам планирао да га убијем у Ослу тог дана, чињеница да је хтео да ме мучи до смрти је могла бар да буде могући мотив, а свакако је требала да буде ублажавајући фактор, али не; ја нисам имао „добар разлог“ за „брутално убиство“ то „јадног“ (самопрокламованог обожаваоца ђавола) Øystein Aarsethа.
Двадесетједногодишња затворска казна у Норвешкој значи да треба да одслужите 12 година и аутоматски будете пуштени, са условном од 9 година, у случају да поново урадите нешто лоше. Сада, у 2001. су донели нов закон који каже да ако сте осуђени на 21 годину морате да ослужите 14 и зачуђујуће су прогласили овај закон ретроактивним. Ово је наравно противно не само са норвешким уставом, већ и са међународним правом. Што је још чудније, нису донели закон да та ретроактивност буде генерална, већ само у мом случају. Нпр. Ирачанин који је силовао и убио норвешког младића у Ослу 1992. године и добио 21 годину затвора, је пуштен после 12 година, 2004. , као што би по „норвешком“ праву и требало, али „наравно“ ја нисам био. Ја сам – за разлику од свих криминалаца који су осуђени на исту казну у Норвешкој пре 2001. – морао да одслужим 14 година. Према томе, добио сам 2 године робије дуже само због тога што су донели нов закон и учинили га ретроактивним. Када сам одслужио тих 14 година, тражио сам да будем пуштен и – не шалим се – изненада сам сазнао да нисам припремљен за пуштање….Нисам био спреман за слободу, то су тврдили. Разлог за ово је био то што сам до сада (због њихових злочина) провео много времена у затвору…(wtf?!). Па сам провео још 2 године у затвору „припремајући“ се за слободу (што у пракси не значи ништа, настављате да служите као што сте и до тада служили). Према томе мојих 12 година су се претвориле у 16, без доброг разлога.
Наравно, у међувремену, јеврејска штампа у Норвешкој је наставила да жири лажи, наставила са клеветама и кампањом за моју демонизацију, да би се на крају чак и неке од њих запитале шта су криминалци који управљају Норвешком урадили, вероватно због тога што су неке новине у Норвешкој почеле да говоре делиће истине. После овога одељење за правду је (тј. политичари у Ослу), након бројних дебата и са минималном подршком у моју корист, одлучило да ме пусти 2009. године. Ово су урадили због тога што су морали.
Па зашто се све ово десило мени? Због тога што сам ја – када сам имао 19 година (!) – говорио против масонерије, хришћанства, комунизма, феминизма, мултикултурализма и других јеврејских утицаја у Норвешкој и – вероватно и важније – што сам промовисао праву европску културу: прехришћанску европску религију. Данас можете да кажете да у то време нисам превише знао или да нисам био најречитији и да сам само био добар за провокацију, али свеједно; то је био мој прави „злочин“! Желео сам да вратим прехришћански систем веровања и да, за њих – праве и вештачке Јевреје – ово је огромна претња, вероватно највећа од свих, због тога што је Один у нашој крви, тако да кажем, и када га покажемо Европљанима, он ће се вратити у трептају ока, а ако се то деси сав њихов рад ће се срушити и Европа ће превладати.
Один – дух Европе – је као жар испод пепела који сања да постане пламен поново, да осветли и загреје свет; све што вам треба да бисте га поново оживели је да додате мало сувог грања и дрва.
Превео са енглеског Александар Маслар
The Call of Thule 