Тамнице Таме

28/09/2013

Варг Викернес

Изворни текст

За почетак мало веома одговарајуће музике.

Многи мисле да је Бурзум оригинално био блек метал бенд и самим тим – због свих лажи које су ширене о томе чиме се блек метал бави – аутоматски, бар у неком тренутку, сатанистички.

1992_burzum

DarkThrone има текст на свом „Soulside Journey“ албуму који, бар мислим, укључује следећу линију: „If you call me evil I shall only stand proud („ако ме назовеш злим само ћу бити поносан“), која се односи на то да јудео-хришћани, све оне који се супростављају њиховим хебрејским глупостима виде као „зле“. И многи други дед метал музичари су усвојили ову идеју и у 1991. почели да користе сатанистичке слике и сатанистичке термине, једноставно да би изразили презир према јудео-хришћанству. Они нису били „сатанисти“ и снажно су се противили тзв. „цркви Сатане“, основаној и у то време још увек вођеној од стране јевреја Антона Шандора ЛаВеја. Били су против свега тога, а као што неки знају, појам „Сатана“ може једноставно да се схвати као „противник/непријтељ“, па у том контексту ово има смисла.

1993_det_som_engang_var

Бурзум није упао у ову замку; нису коришћени обрнути крстови (за које се очигледно верује да су сатанистички симболи…) ни на једном омоту  албума, нити сатанистички стихови, можда само са једним изузетком: песма названа „Dominus Sathanas“, са текстом који садржи назив песме који се неколико пута понавља.

Бурзум је био музички продужетак моје фасцинације за фантазију. Бурзум је био чаробњачки експеримент, бекство од стварности, алтернативна филозофија, начин да се систематизују снови и мисли, помоћ у сањарењу, чак и медитацији. Сваки албум је направљен да представља „чин за спавање“, која уљуљкује слушаоца у сан – преноси га у свет снова, где је све могуће и у коме је потпуно слободан. Само име Бурзум, као што многи већ и знају, је реч (која се преводи као „тама“) из песме написане на Једином прстену из Толкиновог универзума.

ash-nazg-durbatulûk-ash-nazg-gimbatul-ash-nazg-thrakatulûk-agh-burzum-ishi-krimpatul

Ноћ је умирање дана, када наш свет бива послат у таму и као што сам био „противник“ („Сатана“) јудео-хришћанства, моја тама није била уопште нешто што је лоше. Моја тама је била прилика, не само за лутање у свет фантастичних снова, већ и за уважавање оног што је било виђено као „зло“ од стране „цркве“.

Ако желите примере на које сам начине ово изражавао, можете да прочитате текстове мог првог албума, можда и боље другог албума. Могу да додам да је омот албума (очигледно) био јако инспирисан овим AD&D авантуристичким модулом, који служи као добар пример колико су ми биле важне pen & paper fantasy RPG игре, у то време.

Ако желите примере тога на који начин још увек изражавам ове исте идеје, 22 године касније, можете да прочитате на пример овај и овај пост.

PS. Можда сам требао да назовем овај пост „Advanced Dungeons of Darkness“…

T1-4ToEECover

Превео са енглеског Александар Маслар

Advertisements

Благословени Умови I

27/09/2013

Варг Викернес

Изворни текст

За почетак мало полу-одговарајуће музике

Од како сам их први пут открио, са око 12 година, заволео сам pen & paper fantasy role-playing игре. Пошто сам у стварности био „излечен“ од свих интересовања за литературу од стране образовног система у Норвешкој, интересовање за овакве RPG, поново је запалило моју жељу за читањем књига. Због MERP (Middle-earth roleplaying игре), Хобит је постала прва књига коју сам прочитао својевољно и свидела ми се. Од 12-те до 19-те године, скоро сав новац сам трошио на RPG књиге, а од 12-те до 17-те и све слободно време – и већину времена које сам требао да трошим на испирање мозга (тј. „образовање“) – на читање ових књига или играње RPG-а са мојим друговима.

merp

Због овог хобија могао сам да решим напамет све математичке задатке које је мој старији брат добијао у вишој школи, на тесту који је трајао 2 сата, док сам још увек био у средњој школи. За ово ми је требало око 5 минута (отприлике колико је мом брату требало да одвеже пертле и окачи јакну) и сви моји одговори су били тачни.

Због овог хобија могао сам да прођем све испите из енлеског језика у средњој школи, упркос чињеници да сам прескочио 2/3 часова. Добио сам највише могуће оцене, а мој наставник енглеског (који ме је једва видео на часовима) био је веома изненађен.

Због овог хобија почео сам да читам о митологији, древној историји, религији и бајкама и схватио важност нашег сопственог, европског наслеђа, нечег о чему уопште не учимо у школи.

Због овог хобија могао сам да ванредно полажем своје испите на вишој школи, док сам био у затвору и осим писаног енглеског и усменог норвешког (које сам једва положио…мој писани енглески је очигледно лош, а није ме интересовала политички коректна „литература“ коју су хтели да изучавамо у оквиру усменог норвешког, па нисам ни заслужио боље) добио сам веома добре оцене – већину највиших могућих оцена.

Тако да, индиректно због овог хобија, било ми је дозвољено да похађам ИТ течај техничке школе у Трондхајму (ванредно), а касније и студије универзитета у Тромсеу, где сам у кратком периоду студирао античку грчку филозофију, латински и енглески, све док нисам био пуштен из затвора – у том тренутку пожурио сам кући, нисам се никад освртао назад.

У школи нисам научио готово ништа; скоро све што знам сам сам научио,  најчешће као резултат интересовања за RPG.

Добро; што се овога тиче не говорим стварно истину; научио сам доста тога у школи. Научио сам да презирем социјализам. Научио сам да мрзим социјлизам. Нучио сам да проблеме решавам тучом и насиљем, што немилосрдније и бруталније то боље. Научио сам каквог је укуса неправда. Научио сам да се борим са досадом. Научио сам да презирем феминисте.  Научио сам да презирем слабе и глупе. Научио сам да се борим са сопственом нелагодношћу док гледам како друга деца пате. Научио сам да преживим у саобраћају (идући до школе и назад сваког дана). И научио сам неколико песама које се ругају Исусу и Хришћанству. Уживали смо док смо их певали, нпр. „Glade Jul, heng i og pul, så får du barn til neste Jul („Сретан Божић, почните да се ј****е и добићете децу за следећи“) или „Santa Lucia, dreit oppi lia („Света Луција се посрала горе у брдима“), у свечаној сали, док су нас хришћанско-социјалистичка, феминистичка ђубрад (тј. наставници) покушавали да натерају да певамо хришћанске песме. И радили смо то, али као што можете да видите, са мало промењеним текстом (из неког разлога сећам се јасно ових песама). Тако да сам научио неке ствари у школи…

Могао сам да научим и да говорим лажи, улизујем се професорима, да се претварам да плачем како бих добио оно што желим, да се плашим силеџија, да толеришем малтретирање од стране наставника и тако даље, али нисам. Уместо тога, никада нисам волео своје наставнике и гледали су ме као тврдоглаво, проблематично, арогантно дете и као и самог силеџију, због тога што сам пребијао друге силеџије – у ствати веома често – и нисам бежао у страху када би учитељи долазили да ме казне због овога (никад нису уложили било какав труд да би сазнали због чега су туче почеле; у совјетској Норвешкој једноставно увек кажњавају онога који је победио [као што сада знам, овај тренд се наставља и у „правном“ систему]).

Остао сам ментално здрав, за разлику од многих или чак већине деце, која пролазе кроз овај деструктиван систем. Остао сам свој и после пролазка кроз њихову смрдљиву, пропагандну машину, која је направљена да би производила цигле за зидање зидова, унутар којих нас држе затвореним. Нисам се уклапао у њихов зид. Остао сам право људско биће, права индивидуа, која може да размишља својом главом. Наравно, можда су ме многи видели као досадног и узнемиравајућег, због тога што се оно што сам радио и говорио није се уклапало у њихове А4 умове, али то је сасвим у реду.

Надам се да ће и многи други остати своји, пошто буду изложени ужасима образовног система. Направио сам свој RPG, прожет политичким некоректностима и могућностима за играче да науче и енглески језик и основну математику; потпуну могућност за децу свих узраста да науче да размишљају својом главом, нађу сами решења, развијају сопствену машту на начин на који желе и постану права људска бића, која се не уклапају у зидове хебрејског храма, већ постоје ради сопственог добра и добра њиховог сопственог народа –  ради  хамингје, које ће можда једног дана постати део.

Мој RPG се зове MYFAROG, акроним за “Mythic Fantasy Roleplaying Game” и вероватно ће да буде издат или крајем ово године или почетком следеће. Садржи могућност и за оне који желе да играју игру и за оне – као ја – који уживају у читању књига са правилима, схватању система и сагледавања ствари из различитих перспектива. Приказана је и наша европска религија (прилагођена игри) наравно, детаљно, попуњавајући многе празнине које су остале непопуњене после књиге Sorcery and Religion in Ancient Scandinavia. Може се гледати и као исправка грешака ове књиге.

Још увек несломљено лажима (дете које се само школује…):

Young VV

Young VV2

Хвала вам на вашем интересовању. Слава Сварогу!

За више информација о MYFAROG-у кликните овде!

Превео са енглеског Александар Маслар

Богиња Девица

19/09/2013

Варг Викернес

Изворни текст

У европском обреду иницијације кандидат путује у свет мртвих, загробну хумку и тамо сусреће жену, прерушену у медведа (права валкира); када напусти загробну хумку он бива поново рођен, са хамингјом.

Жена која је играла улогу медведице је била бивша мајска краљица, што значи да је уствари била девица. Према томе новорођени (поново рођени) кандидат је уствари рођен од девице. Европске иницијате су према томе рађале девице…

Наравно, идеја да је Исуса родила девица није првобитно хришћанска. Ова јеврејска секта је касније усвојила ову идеју, како би Европљани веровали да је њихов вођа, криминалац Јеврејин Исус, био инициран и право људско биће.

Било је казано да је Исусов отац Бог (тј. Бог Неба), који је оплодио девицу мајку у облику „светог духа“. Наравно и ово је погрешна интерпретација паганског обреда, у коме кандидат није створен од стране духова мртвих, већ он постаје један од духова мртвих и постаје део његове хамингје.

Најуобичајенија идеја у Европи тог доба (у класичној Антици) је била та, да је кандидат поново рођен не само као частан покојник, већ као покојни (наравно частан) предак – не неуобичајено и као његов властити отац. У таквим случајевима, он би био његов отац, поново рођен.

Европљани су били, у овом смислу, подељени у две групе: у оне који су били иницирани и оне који то нису били. Последњу групу су гледали као пуку децу, наравно већина њих су то и била. Европска деца су веома рано почињала да пролазе кроз исте обреде сваке године – на празнике Ноћи вештица и Јуле, напослетку и поновно рођење на Рагнарок (наше новогодишње вече) – и нису постајали прави људи све док нису успевали; све док нису имали храбрости да се суоче са ужасима загробне хумке, све док њихови мозгови нису успевали да реше загонетке, и тамо даље. Неки су успевали да ово ураде као веома млади, остали су морају да чекају адолесцентске године, а ако особа никада није успела она није сматрана правим људским бићем, правим чланом друштва и евентуално би умирала због недостатка помоћи, у сваком случају јој није било дозвољено да има потомство.

„Спасилац“ кога су Јевреји (тј. рани хришћани) представили Европљанима је био личност са Средњег истока, Јеврејин и према томе није прошао кроз ниједан од ових европских обреда. Он није био прихваћен од стране Европљана, наравно све док Јевреји нису променили причу и представили га као правог човека. Он је, како су тврдили, пришао кроз исти, европски ритуал иницијације.

Наравно, Библија је све погрешно интерпретирала; у њој се налазе чисти докази да су је написали појединци који су познавали европске ритуале само споља, па све то нема никаквог смисла. Девица мајка није представљена као свештеница која учи кандидате светим стиховима у светој одаји испод површине Земље, већ као његова права мајка. Ово је наравно смешно! Али шта друго можемо да очекујемо? После свега, шта су они знали о свему овоме? Они су били Јевреји! „Свети дух“ нема никаквог смисла; они нису разумели идеју о вилењацима који живе у загробној хумци, да су они уствари били духови часних покојника, па су их претворили у „свети дух“ који оплођује праву мајку. Часни покојници су док су били живи били прави богови, неки од њих вероватно и Бог Неба. И ово је постало помешано у бизарну јеврејску превару и тако је „свети дух“ послат од Бога Неба да оплоди мајку…

Ако све ово преокренемо, као што неки обмањени Европљани раде у очајничким покушајима да направе да хришћанство изгледа европски, можемо да кажемо да је Исус заиста био Европљанин, који је прошао кроз обред иницијације и затим злоупотребљен од стране ових злокобних „раних хришћана“ да креира нови култ у Европи, али… ако је ово случај онда свако од нас треба да схвати да личност Исуса није била ништа посебно. Он је био само још један европски човек, прави човек као и скоро сви други у Европи, човек који је – као и већина других одраслих Европљана – прошао кроз пагански обред иницијације са успехом.

 Без обзира на то како изврћете ове ствари – Исус је био и још увек је комплетно ирелевантан. Он је био или јеврејски криминалац, представљен Европљанима као европски иницијат, нешто што је урађено да би Европљани на првом месту и слушали његове речи (вероватно би потпуно игнорисали њега и његове глупости да није представљен на овај начин), или једноставно још један Европљанин, који је прошао кроз тачно исте обреде као и већина осталих Европљана.

Оно што хришћани у Европи треба да схвате је то да је позитивна слика о Исусу и хришћанству створена због нашег поробљавања, због уништења наше културе, због уништења наше расе, процеса који је почео због тога што „изабрани народ“ (раса мешанаца која је састављена од сумњиво великог броја познатих масовних убица, серијских убица, плаћених убица, робовласника, силоватеља, лудака, злостављача деце, педофила, професионалних лажова, проститутки [познатијих као глумци], зеленаша и другог апсолутног шљама) жели светску доминацију и схвата да им ми – Европа – стојимо на путу.

Не треба да гледате у „Протоколе“ да бисте нашли доказ њихових планова за уништавање свих других. Ово је из Библије:

Поновљени закони 7:5

Него овако учините с њима: срушите њихове олтаре, оборите њихове обредне стубове, посеците њихова обредна дебла, а њихове резбарене ликове спалите ватром.

Поновљени закони 12:3

Срушите њихове олтаре, оборите њихове обредне стубове, спалите ватром њихова обредна дебла, уништите резбарене ликове њихових богова и истребите њихова имена на том месту.

Поновљени закони 11:23

Јехова ће испред вас отерати све те народе и ви ћете покорити народе који су већи и бројнији од вас.

Ми смо на њихом путу, али смо јачи од њих и не могу да нас униште користећи бруталну силу. Морају да користе лукавства и измишљају алате за обману, као што су: хришћанство, комунизам, феминизам, либерализам итд., да би постигли њихове злокобне циљеве. Прихватајући било који од ових алата, или било којих њихових аспеката, као што је безначајна личност Исуса, ви им помажете у уништавању Европе. Европа је паганска. Европа је увек била паганска. Европа ће увек бити паганска, због тога што је паганизам Европа, а Европа је паганизам. Ако успеју да униште једно, уништиће и друго. Хришћани (тј. вештачки Јевреји) би исто требали то да схвате, и исправе листу својих приоритета. Да ли сте Јевреј или Европљанин? Не можете да будете обоје.

Ми стојимо на њиховом путу. Хајде да држимо положај, они ће побећи и сакрити се од пуког погледа на наш зид од штитова. Слава Сварогу!

Други постови у вези са овом темом, овде и овде и овде и овде!

NWs9gTV

Превео са енглеског Александар Маслар

The World of Þulê

Mythic Fantasy Roleplaying Game

30918975

Rather than build a world from ground and up I have used and build upon an existing area in Northern Norway (Lofoten, Vesterålen og Lofoten) as the geographical location of Þulê (“the land of the sages”). Naturally I have exaggerated some of the features, added new features (like proper forests) and also changed the scale, but other than that the land of Þulê is pretty much identical to this real world area in Northern Norway. I have also kept the real world roads as either cart tracks or pathways (and the real paths could well be animal trails), the settlements of Þulê are to be found where there is real settlement today and names have been translated into English (like «Tjukkeskogen» is in MYFAROG named «Densewood». This will make the world very logical and realistic, and thus believable, and I think that is very important for an RPG…

View original post 929 more words

Waltzing WargaR V (Исход Случаја о Избацивању)

18/09/2013

Варг Викернес

Изворни текст

Пре свега желим да се захвалим свима који су ме подржали, и онима који су својим донацијама омогућили да могу себи да приуштим процес и онима који су били тамо, било физички или духом.

Као што неки од вас већ знају, министарство унутрашњих послова Француске је желело да ме избаци из државе, очигледно да би прикрило злочине које је већ починило против моје фамилије; избацујући нас напоље, направили би веома тешким за нас да омогућимо правном систему Француске  разоткривање њихових злочина. Иако не мислим да политички систем у Француској функционише превише добро, као што је случај и са већином других европских држава могу да додам (у том смислу Француска није ништа специјално), правни систем у Француској изгледа да функционише сасвим добро. Бар за сада (…), упркос трулежи која изгледа долази из политичког врха. („Риба смрди од главе“.)

Не би требало да вас изненади то што је комисија у Брив-ла-Гаљарду пресудила у моју корист. Сви који су били у току све до данашњег дана,  вероватно су већ знали да ће резултата бити овакав. Могу само да додам да су до овог закључка дошли без одлагања, истог дана када сам ја био саслушан, 10-тог септембра. Без обзира на то шта је штампа говорила, ништа није сугерисало да би требало да будем избачен, па зашто онда да се одуговлачи?

Што се тиче моје криминалне прошлости, кажу: „важећа је чињеница да г. Кристијан ВИКЕРНЕС није био озуђиван ни за шта у Француској“. Овде сам од фебруара 2010. И да сам стварно криминалац, Француска би већ то знала. (Оригинални текст: „il est constant que Monsieur Kristian VIKERNES n’a fait l’objet d’aucune condamnation pénale en France”.)

Што се тиче мог рада на промовисању прехришћанских европских идеала и покушаја министарства унутрашњих послова Француске да ово етикетира као „нео-нацизам“, „расизам“ и анти-семитизам“, кажу следеће: „Имајући на уму то да чак иако зна да се изражава на блогу са сврхом промовисања европске пре-хришчанске културе, он пориче расистичку и нео-нацистичку природу овог изражавања, у смислу да је  изражавање [мисли се на преведене делове које је министарство унутрашњих послова користило као доказ] лоше преведено, не од њега, и звучено из контекста“. (Оригинални текст: “Considérant que s’il l’intéressé reconnaît tenir des propos sur un blog visant à promouvoir la culture européenne pré-chrétienne, il conteste le caractère racial et néo-nazi des propos estimant que la traduction proposée n’est pas fiable et qu’il ne s’agit que d’extraits, non inscrits dans leur contexte.”)

Што се тиче мог „сурвивализма“, кажу следеће: „овај начин живота није претња и не долази у конфликт са друштвеним поретком“. (Оригинални текст: “ce mode de vie n’est pas en soi constitutif d’une infraction, ni d’une attitude menaçante pour l’ordre social”.)

Њихов закључак је: „Када се све наведено узме у обзир, предложена одлука о избацивању ни у ком случају није потребна ради одржавања државне или јавне безбедности и у овом случају нема елемената за чињеничну, стварну и довољно озбиљну претњу иједном основном интересу друштва.“ (Оригинални текст: “Considérant qu’il résulte de l’ensemble de ce qui précède que la mesure d’expulsion projetée ne répond à aucune nécessité impérieuse pour la sûcreté de ‘Etat ou la sécuritè publique et qu’aucun élément du dossier ne caractérise un comportement personnel représentant une menace réelle, actuelle et suffisamment grave pour un intérêt fondamental de la société.”)

Засновано на горе поменутом, комисија саветује против избацивања г. Кристијана ВИКЕРНЕСА.“ (Оригинални текст: “Considérant que par suite, la commission émet un avis défavorable à l’expulsion de Monsieur Kristian VIKERNES.”)

Могуће је да ово и даље неће зауставити г. Валса да ме избаци, али ће у великој мери да осигура то да ако се будем жалио правном систему (наравно да хоћу), он ће поништити његову одлуку и дозволити ми да се вратим. Не постоји разлог за моје избацивање и сада је правни систем у Француској то и потврдио. HailaR Furasitan! HailaR WôðanaR!

PS. Пошто моја такозвана криминална прошлост у Норвешкој испливава на површину, поново и поново, додаћу да је политички систем у Норвешкој труо до сржи, баш као и политички системи других европских нација, али за рзлику од Француске, у њој је труо и правни систем. Источни Европљани који дођу у Норвешку и дођу у конфликт са законом сви кажу једно исто; они су заиста професионални криминалци и крстаре Европом како би нас пљачкали, али су ми рекли да правни систем у Немачкој ради; тамо стварно треба доказ да би те осудили. Исто тако су ми рекли да правни систем у Француској ради; и тамо треба доказ да би те осудили. Са друге стране, правни систем у Норвешкој је исти као што је био правни систем у Совјетском Савезу: они те осуде не зато што имају доказ, већ зато што мисле да си крив. Они желе да те осуде па то и ураде.

Моје сопствено искуство са такозваним „правним“ системом у Норвешкој је веома негативно. У мом случају, они су натерали сведока да лажно сведочи против мене и осудили ме чисто на основу тога. Није постојао ни један други доказ! Од свих особа које су биле умешане у случајеве паљевина, само једна једина је тврдила да сам му био саучесник, а наравно сви они су били пријатељи особе коју сам убио и била им је обећана (од стране КРИПОС-а, „криминалне полиције“) блажа казна ако лажно сведоче против мене. Године 1998. Бард Г. Еитун је чак и потврдио ово на суду, под заклетвом. Други сведоци су одбили да кажу било шта, или се једноставно нису појавили (предпостављам да је ово због тога што су имали времена да размисле о својим бедним делима). Значи није било никаквог физичког доказа против мене и никога да сведочи против мене, а ипак сам био осуђен – поново због истих злочина, да платим 40 милиона норвешких круна за компензацију због паљевина и робију од 21 годину, на коју сам осуђен 1994., када сам и био осуђен први пут.

Са случајем „убиства“ је све наравно било исто и мој покушај да спасем живот је постао „планирано убиство“ извршено на „бруталан начин“. Чињеница да је човек кога сам убио планирао моје мучење до смрти је комплетно игнорисана (и од медија исто…). Према њима, нисам имао разуман мотив за убиство, како су они тврдили, а медији су чак и измислили причу о „борби за моћ“ у блек метал подземљу (кога сам, до тада, престао да будем део…). Чак и да сам планирао да га убијем у Ослу тог дана, чињеница да је хтео да ме мучи до смрти је могла бар да буде могући мотив, а свакако је требала да буде ублажавајући фактор, али не; ја нисам имао „добар разлог“ за „брутално убиство“ то „јадног“ (самопрокламованог обожаваоца ђавола) Øystein Aarsethа.

Двадесетједногодишња затворска казна у Норвешкој значи да треба да одслужите 12 година и аутоматски будете пуштени, са условном од 9 година, у случају да поново урадите нешто лоше. Сада, у 2001. су донели нов закон који каже да ако сте осуђени на 21 годину морате да ослужите 14 и зачуђујуће су прогласили овај закон ретроактивним. Ово је наравно противно не само са норвешким уставом, већ и са међународним правом. Што је још чудније, нису донели закон да та ретроактивност буде генерална, већ само у мом случају. Нпр. Ирачанин који је силовао и убио норвешког младића у Ослу 1992. године и добио 21 годину затвора, је пуштен после 12 година, 2004. , као што би по „норвешком“ праву и требало, али „наравно“ ја нисам био. Ја сам – за разлику од свих криминалаца који су осуђени на исту казну у Норвешкој пре 2001. – морао да одслужим 14 година. Према томе, добио сам 2 године робије дуже само због тога што су донели нов закон и учинили га ретроактивним. Када сам одслужио тих 14 година, тражио сам да будем пуштен и – не шалим се – изненада сам сазнао да нисам припремљен за пуштање….Нисам био спреман за слободу, то су тврдили. Разлог за ово је био то што сам до сада (због њихових злочина) провео много времена у затвору…(wtf?!). Па сам провео још 2 године у затвору „припремајући“ се за слободу (што у пракси не значи ништа, настављате да служите као што сте и до тада служили). Према томе мојих 12 година су се претвориле у 16, без доброг разлога.

Наравно, у међувремену, јеврејска штампа у Норвешкој је наставила да жири лажи, наставила са клеветама и кампањом за моју демонизацију, да би се на крају чак и неке од њих запитале шта су криминалци који управљају Норвешком урадили, вероватно због тога што су неке новине у Норвешкој почеле да говоре делиће истине. После овога одељење за правду је (тј. политичари у Ослу), након бројних дебата и са минималном подршком у моју корист, одлучило да ме пусти 2009. године. Ово су урадили због тога што су морали.

Па зашто се све ово десило мени? Због тога што сам ја – када сам имао 19 година (!) – говорио против масонерије, хришћанства, комунизма, феминизма, мултикултурализма и других јеврејских утицаја у Норвешкој и – вероватно и важније – што сам промовисао праву европску културу: прехришћанску европску религију. Данас можете да кажете да у то време нисам превише знао или да нисам био најречитији и да сам само био добар за провокацију, али свеједно; то је био мој прави „злочин“! Желео сам да вратим прехришћански систем веровања и да, за њих праве и вештачке Јевреје – ово је огромна претња, вероватно највећа од свих, због тога што је Один у нашој крви, тако да кажем, и када га покажемо Европљанима, он ће се вратити у трептају ока, а ако се то деси сав њихов рад ће се срушити и Европа ће превладати.

criminal-justice-system-1372884734-8899    

Один – дух Европе – је као жар испод пепела који сања да постане пламен поново, да осветли и загреје свет; све што вам треба да бисте га поново оживели је да додате мало сувог грања и дрва.

Превео са енглеског Александар Маслар

Господар Вилењака

03/02/2013

Варг Викернес

Изворни текст

Тренутак, када сам први пут схватио шта у ствари представљају вилењаци, је био онај када сам прочитао књигу Fedrekult („Ancestral Cult“), објављену 1943. у Норвешкој, од аутора Ото Емил Биркелија. У овој, што се тиче осталог неинвентивној књизи, он износи да су вилењаци изворно духови мртвих.

Етимолошко значењe термина вилењак (elf) је једноставно „бели“; норвешко alv („elf“) је изведено из речи на Норсу alfr, на млађем прот-нордијском *albaR, од старијег прото-нордијског *albaz, које има прото-индо-европски корен *alba-. (као у речи Албанија и Алба.)

Могуће је да су духови мртвих називани белима, из тог разлога што су мртви сахрањивани у белој одећи, али вероватније због тога што су (смрћу) прочишћени и према томе (поново) чисти. Они чекају поред загробне хумке, иза ограде која раздаваја свет живих (изван гробља) од света мртвих (гробља) – у земљи вилењака, где се дрвеће не сече а животиње не пасу. Овде они чекају на прилку да буду поново рођени у свом роду.

У Скандинавској традицији постоје две врсте вилењака: светли вилењаци и тамни вилењаци. Ови последњи су познати и као патуљци. Светли вилењаци обитавају у светлости, на ливадама и у дрвећу испод Сунца, због тога се називају светли вилењацима. Али шта је са тамним вилењацима, ко су и шта су они?

Сам назив је помало збуњујућ: „тамни“ + „бели“. Како год, сви знамо да су тела умрлих, па.. смртно бледа. А ова смртно бледа тела пребивају у тами загробне хумке. Према томе они су тамни вилењаци.

Као што сам већ рекао, тамни вилењаци су исто тако познати и као патуљци (dwarves, на норвешком dvergr). Ова реч је мало тежа за превођење, али ако погледамо женску варијанту dyrgjâ, све постаје јасно; dyrr (door – „врата“) и gjâ („отвор у земљи“). Као што знамо, бледа тела мртвих се налазе иза тих врата, у отвору загробне хумке, у земљи. Напослетку, све има смисла. И они су бели (бледи) и пребивају у загробној хумци.

Каже се да патуљци производе и поседују доста богатства. И ово има смисла, због тога што су мртви сахрањивани са свим својим вредностима и када се у митовима говори о предметима који су израђени од стране патуљка, уствари се мисли на предмет који је израдио неки предак, а који је после – када је тај предак поново рођен у свом роду – сакупљен из загробне хумке за оно што би било његов „загробни живот“. Он бива поново рођен и природно купи предмете који су у суштини његови – из загробне хумке која је била кућа за његово претходно тело. Ово објашњава и зашто је толико много загробних хумки било „опљачкано“ и зашто су из њих узете све вредности. Наравно да су биле; сваки пут када би особа била поново рођена – или је у сваком случају тако била виђена – она би сакупила вредности које су биле у њеном поседу у претходном животу.

Тако да је вилењак је или бесмртни дух мртвог, племенитог човека, или трулеће тело мртвог, племенитог човека.

Älvalek, „Игра Вилењака“ Август Малмстром (1866).

Älvalek

Како год, вилењаци су познати и по томе што су одлични стрелци и веома добри у скривњу по шуми, а неки мисле да и имају крила – мада се у том случају најчешће називају вилама. Ово објашњава зашто се аурора бореалис у Скандинавију назива и „пут пчела“ и „плес вилењака“. За вилењаке се говорило да преузимају физички облик пчела – веома логично, са обзиром колико су пчеле уобичајене на цветним ливадама – а ово може и да објасни њихово „стрељаштво“ (=пчелина жаока) и њихове одличне вештине скривања (=величина пчеле понекад је чини веома тешко приметном на ливади). (NB! Моја жена ће разрадити ову тему у сопственом чланку, у коме ће објаснити значај меда и пчела у култу наших предака и како је ово у логички повезано за култом медведа.)

Земља вилењака:

Burial_mound

Чак и док су били мртви, чланови фамилије су сматрани као њен део. Током узвишених фестивала, њихове слике су биле качене у кући како би и они учествовали, а понекад су на нагробној хумци приношене жртве како би они били задовољени. Са временом – или радије, када је хришћанство стигло – наши преци су ово морали да обављају у тајности, евентуално и у апсолутној тајности, или би Јевреји у свештеничким или монашким одорама упрли прстом у њих и спалили на ломачи због чаробњаштва. Црква је природно желела да уништи овај пагански обичај, који је заправо у Скандинавији опстао до 19-тог века, па је стога снажно пропагирала против тога; они су говорили да вилењаци нису били духови предака већ демони и ђаволи! Они су представљали прелепе вилењаке као…да; врагове, гоблине, бауке и демоне! То више није био диван, бесмртан, прелеп, мудар и племенит дух, предак који је чекао да се роди поново у свом роду,већ бедни демон, ружан и окрутан, зао и грдан, уврнут и измучен, крвожедан и  кукавица, недостојан поверења и сасвим зао. Ђавоље створење!

Јудео-хришћанска представа вилењака:

 Goya_-_Caprichos_(49)

За мене, само лепота паганизма остаје; бауци и остале јудео-хришћанске перверзије наших вилењака су нестали. Изложени су Сунцу, видели смо какви су они у ствари, па су сада нестали; испарили у ваздух. Само остаје прелепи вилењак – и патуљак. Слава FraujaR; Господару вилењака!

Превео са енглеског Александар Маслар

Божанско Дете разоткривено

14/09/2013

Варг Викернес

Изворни текст

Божанско дете је добро познат концепт из пред-хришћанске Антике. Не би ли насамарили Европљане да прихвате хришћанство, рани хрићани су усвојили и овај коцепт, зато што је толико есенцијалан за европско схватање живота.

Да би дете постало божанско, божански отац прво мора да умре. Дете затим путује у царство смрти и проводи неко време са божанском мајком у гробу. Тако постаје инициран и поново рођен; постаје божански! Постаје божански отац сам.

Иницијација је детаљно описана на другом месту на овом блогу, па то нећу да понављам овде и она је суштина европског паганизма; култивација части и часних људи. Ви нисте прави човек, нисте уздигнути до божанског све док не будете изабрани о часних мртвих да будете рођен као један од њих.

Из овог разлога, европска деца у прошлости нису „имала“ права имена. Она су се најпчешће једноставно називала „Гавран“, „Медвед“, „Лисица“, „Рис“ или по некој другој животињи. Они су морали да уђу у царство мртвих (тј. загробну хумку или загробну пећину) и реше загонетке које им поставља Валкира („бирач палих“). После тога су били рођени са именом часног мртвог кога су изабрали. Временом, и друге ствари су почеле да привлаче децу мртвима; они су сахрањивани са свим својим богатством, не би ли били изабрани од неког детета. Деца су узимала ове предмете из гроба и износила их напоље, да постану њиховим власништвом (али их они најпре дају Хеимдалру/Хроносу/Сатурну [кога имитира прерушен човек] да их чувају све до вечери Јуле). Ово није било посматрано као пљачка гроба; они су требали да буду поново рођени као особа у гробу, па су они само повратили оно што је и било у њиховом поседу.

(Да, постојало је веома мало „пљачкаша гробова“ у антици; већину времена загробне хумке су коришћене за оно за шта су и намењене. Из тог разлога ништа није остало у њима; они који су били сахрањени су поново рођени…)

Поново рођено дете је било божанско дете, постало је део hamingje и враћао се из гроба 25-тог онога што би за нас био децембар и они који су имали успеха са својом иницијацијом примали су своје поклоне (тј. вредности из гроба). Они који нису успели, добијали би само пепео из гроба (Хеимдалр би затим враћао вредности у отворен гроб, из кога су сакупљене¹).

¹У случају да сте се запитали: археолози подржавају ове тврдње. Они су нашли неколико гробова са вредностима које су се налазиле одмах после улаза.

Бог који им је дао ове поклоне, Хеимдалр, је познат по томе што живи на Северном полу, ирвас је његова света животиња, бор његово свето дрво, а његов слух је толико добар да може да чије вуну како расте на овци и његов вид је толико добар да може да види траву како расте. Он је божанство концепта „Како посејеш, тако ћеш и пожњeти“. Данас нам је најбоље познат као „Деда Мраз“ али раније је био познат једноставно као „Бели Бог“.

694px-Bronsplåt_pressbleck_öland_vendeltid

Временом, мислим да је било у неком тренутку у 5-том веку, после много година унутрашњих конфликата, са јаким противљењем неколико папа, хришћани су почели да користе и овај део европске религије, тврдећи да је њихов измишљени спасиоц рођен 25-тог дана децембра. Хеимдалр је замењен грчким свецем, који је живео у данашњој Турској, Св. Николом.

Божанско дете има част, има hamingju, па има  и вечни живот. Када год да умре, биће поново рођен. Када буде поново ређен, престаје да буде људско биће, постаје божанство. Његов свет је божански, јер је и он сам божански. Због тога он пребива на „Небесима“. Ово је порекло „спасења“ и „вечног живота у рају (на небу)“, понуђеним од стране преварљивог Исуса од Библије.

Хришћанство је мизерна, бесмислена и сасвим безвредна религија. Једини разлог зашто има утицај на многе Европљане је тај што изгледа као да садржи бројне истине; то је због тога што је украло и припојило толико од европске религије. Али оно не садржи никакве истине; добар симболизам је ту, добри концепти су сви ту, али оно је потпуно празно и без икаквог значења. Они су све појели али нису успели да сваре оно што су појели. Хришћанство, драге даме и господо, је ништа друго до превара.

Онима јадним појединцима, који су насамарени од стране јеврејског тртљања које зову хришћанством, могу да кажем да све што траже, све што сматрају драгим, све чему теже и све што пригрљују, је присутно и Европској религији. То је религија коју су створили наши преци, за њих саме, али исто тако и за нас.

Многи од нас су они – поново смо рођени са hamigjom – али остали наши преци чекају да буду поново рођени. Видите, већина мушкараца данас нема дубље разумевање било чега. Никада нису били иницирани, случајношћу или са сврхом, па због тога нису усмерени, немају сврху нити животно значење. Они само лутају около, без икаквог циља, чак и не знају шта траже; лако постају план лажима непријатеља.

Погледајте у своје корене и све ћете наћи. Истина је у вашој крви. Наравно ако је још увек Европска…

HailaR BalðuR!

Пост повезан са овом темом.

osiris_isis_horus 

Превео са енглеског Александар Маслар

Богиња разоткривена

14/09/2013

Варг Викернес

Изворни текст

Европска религија није монотеистичка религија; Бог Неба представља сва небеска божанства обухваћена једном. Такође, Богиња Земље представља сва божанства земље обухваћена у једном божанству; она је сва божанства земље, леда, воде, биљака, дрвећа, животиња, итд. Она имају и мушке и женске особине.

Еволуција скандинавског имена Jôrð (на енглеском Земља)

Норвешки: Jord

Норс: Jôrð

Прото-нордијски: Erþo 

isis-horus-to-mary-jesus

Хришћанство је усвојило европску Богињу Земље као концепт, али је редукована у људску мајку божанства. У европској религији она није ништа мање важна од Бога Неба; они су једнаки по важности али различити једно од другога, баш као што су мушкарац и жена. Они су пар, а као што знамо потребан је бар да би се правила деца (=вечни живот). Он је благословљено светло, топлота и киша са Неба, а она је лепота и здравље са Земље. Заједно дају све што је човеку потребно; сунчеву светлост (и топлоту), кишу и добро здравље (=лепота), не мање важно и децу…

HailaR Erþo!

AMI_-_Isis-Persephone

gaia1

Превео са енглеског Александар Маслар

Бог разоткривен

13/09/2013

Варг Викернес

Изворни текст

Латински терммин за „Бога“ је Deus, од старо-латинског Divus. Ово је у ствари само име за божанство које је познато као Јупитер, у древној Грчкој као Зевс, у древној Скандинавији као *Tiwaz што је изведено из речи Dyаus из санскрита. Сва ова имена су изведена из прото-индо-европског *Dyeus/*Diwus.

Еволуција скандинавског имена Tyr:

Норвешки: Tyr

Норс: Tyr (pl. Tivar)

Млађи прото-норвешки:*TiwaR

Старији прото-норвешки: *Tiwaz (име које је коришћено у Скандинавији у класичној антици)

Прото-индо-европски: *Dyeus/*Diwus

Ова би значила „небо“, али изворно значење је „(небески) зраци“; односи се на многе светлосне изворе на небу, који шаљу зраке светлости доле ка нама; Сунце и Месец, као и милиони звезда. *Diwus је Бог неба. Онај Бог Неба.

Као део овог Бога Неба наћи ћете многа друга божанства: богове Сунца, Богове Месеца, богове муња, богове громова, богове дана, богове ноћи, богове зоре, богове чаробњаштва, богове рата, богове духова, и тако даље. Они сви потичу од Бога Неба и његов су део.

Драги европски хришћани: ово је ваш Бог. Ако желите да се молите и да следите Бога Неба, молим вас следите нашег сопственог Бога Неба а не неког хебрејског демиурга из пустиње.  HailaR TîwaR!

Бог Неба!

Zeus_pompei

PS. Ако још увек верујете да су наши преци веровали да је Земља равна, погледајте глобус на овој слици из Помпеје (уништене 79 године) који представља Земљу! Равне Земље се обично не представљају као глобуси…

Превео са енглеског Александар Маслар

Пут Пчела

13/09/2013

Варг Викернес

Изворни текст

У прошлости је поларна светлост коришћена да се објасни како духови мртвих путују до Сунца, како би били прочишћени, пре него што буду послати поново назад. Исто тако као што се нечиста руда може прочистити ватром и претворити у чист метал, Сунце би могло да прочисти духове мртвих. Што је чистија руда, више ће чистог метала остати после овог процеса, овим ће сва руда бити прчишћена и остаће само чист метал.

Украјински пагани скачу кроз ватру да би се прочистили.

ukrainepagans

Европска идеја је да у животу можемо да растемо или да венемо, да постанемо јачи или слабији него што јесмо, да останемо чисти или да не успемо то да урадимо. Ипак на крају, Бог Неба нас вага на својим рукама (Сунце и Месец) на небу и ако се нађе да смо претешки (бешчашће је тешко носити) престајемо да постојимо (без казне, без мучења, без пакла!). Ако се нађе да смо довољно лагани, бивамо прочишћени и поново послати у живот, ослобођени од свег бешчашћа.

maat3

Што смо више части стекли у животу, ближе божанском почињемо следећи пут када будемо рођени. Да бисмо достигли божанско, треба часно да почнемо и да наставимо да генерацијама добијамо част, без да упадамо у бројне јаме поред којих нас живот води.

Увек чините часну ствар. HailaR TîwaR!

Пост у вези са овом темом.

Tyr,_der_Schwertgott

Превео са енглеског Александар Маслар