О ИСИС-у Антике

25/04/2015
Варг Викернес
Изворни текст

Сажето из књиге Власиса Расиаса “УНИШТИТЕ ИХ…”, објављене у Атини 2000. године (II издање), од стране Anichti Poli Editions, ISBN 960-7748-20-4:

 

314.

Истог момента када је постала законита, хришћанска црква почиње са нападима на нехришћане: Анкарско веће забрањује слављење Богиње Артемиде.

 

324.

Цар Константин поставља хришћанство као једину званичну религију Римског царства. У Дидиму, који се налази у Малој Азији, пустоши пророчиште Бога Аполона и мучи до смрти његове паганске свештенике, који су се ту нашли. Такође тера нехришћане са планине Атос и уништава све локалне хеленске храмове.

 

326.

Цар Константин, према инструкцијама своје мајке Хелене, уништава Храм Бога Асклепија у Егеји, која се налазила у Киликији, као и многе храмове Богиње Афродите у Јерусалиму, Апаки, Мембри, Феникији, Баалбеку итд.

 

330.

Константин краде блага и статуе из грчких паганских прамова, како би декорисао Novu Romu, Нови Рим (Константинопољ), нову престоницу свог царства.

 

335.

Константин пљачка многе паганске храмове у Малој Азији и Палестини и наређује разапињање на крст свих “чаробњака и пророка”. Мучеништво неоплатонског филозофа Сопатера.

 

341.

Цар Констанс, Константинов син, прогони “све пророке и хеленисте”. Многи пагански Хелени су или затворени или погубљени.

 

346.

Ново велики прогон нехришћана из Константинопоља. Протеривање познатог говорника Либаниуса, под оптужбом да је …“чаробњак”.

 

353.

Констацијевим едиктом се на смрт осуђује било какво практиковање религије које укључује жртвовање и “идоле”.

 

354.

Новим Констацијевим едиктом се наређује затварање свих паганских храмова… неки од њих су скрнављени и претворени у борделе или коцкарнице. Погубљење паганских свештеника. Прва паљења библиотека у разним градовима царства. Прве кречане су саграђене поред затворених паганских храмова. Велики део светих паганских грађевина је претворено у креч.

 

356.

Нови Констацијев едикт, којим се  наређује уништење паганских храмова и погубљење свих “идолопоклоника”.

 

357.

Констације ставља ван закона све врсте “прорицања” (укључујући и астрологију).

 

359.

У Скитополису, граду у Сирији, хришћани организују прве логоре смрти, за мучење и погубљење нехришћана, заробљених широм царства.

 

361.-363.

У Константинопољу се проглашава  религијска толеранција и обнова паганских култова, од стране паганског Цара Флавија Клаудија Јулијана (11. децембар 361.).

 

363.

Асасинација Цара Јулијана (26. јун).

 

364.

Цар Флавије Јовиан наређује спаљивање библиотеке у Антиохији. Царским едиктом (11.септембар), наређује смртну казну за све нехришћане који славе богове својих предака, или врше прорицање (“sileat omnibus perpetuo divinandi uriositas”). Трима различитим едиктима (од 4.фебруара, 9.септембра, 23. децембра) наређује конфискацију свих поседа паганских храмова и смртну казну за учествовање у паганским ритуалима, чак и оним приватним.

 

365.

Царским едиктом (од 17. новембра), забрањује се нехришћанским војсковођама да командују хришћанским војницима.

 

370.

Цар Валенс наређује гувернеру Мале Азије да уништи све Хелене и све доказе њихове мудрости.

 

373.

Нова забрана свих врста прорицања. Хришћани уводе термин “пагани” (pagani, сељани), како би унизили нехришћане

 

375.

Храм бога Асклепија у Епидауру, Грчкој, је затворен,

 

380.

На дан 27. фебруара хришћанство постаје ексклузивна религија Римског царства, едиктом Цара Флавија Теодосија, којим се захтева да “сви различити народи, који су у нашој милости и пажњи, треба да наставе са практиковањем те религије, коју је Римљанима донео божански апостол Петар”. Не хришћани су названи “гнусним, јеретницима, глупим и слепим”. У још једном едикту Теодосије назива “лудим” оне који не верују у хришћанског бога, а злочинцима оне који се не слажу са црквеним догмама. Амброзије, Бискуп од Милана, почиње са уништавањем свих паганских храмова у својој области. Хришћански свештеници воде руљу на Храм Богиње Деметре у Елеусини и покушавају да линчују хијерофанте Несторија и Прискија. Деведесетпетогодишњи хијеромант Несторије завршава Елеусинске мистерије и најављује превладавање менталне таме људским родом.

 

381.

Другог маја, Теодосије одузима сва права хришћанима који су се вратили паганској религији. Широм Источног Царства, пагански храмови и библиотеке су пљачкани и спаљивани. Двадесетпрвог децембра, Теодосије ставља ван закона чак и саме посете хеленским храмовима. У Константинопољу, Храм Богиње Афродите се претвара у бордел, а Храмови Сунца и Артемиде у штале.

 

382.

“Хале-луја” (слава Јахвеу) намеће се хришћанском богослужењу.

 

384.

Цар Теодосије наређује преторијанском Префекту Матернусу Синегијусу, загриженом хришћанину, да у сарадњи са локалним бискупима, уништи нехришћанске храмове у Северној Грчкој и Малој Азији.

 

385.-388.

Матернус Синергијус, охрабриван од стране своје фанатичне жене и бискупа “светог” Марселија, са својим бандама чисти територије, пљачка и уништава хиљаде хеленских храмова, светилишта и олтара. Међу осталима, уништили су и Храм у Одеси, Светилиште у Имбросу,  Храм Зевса у Апамеи, Храм Аполона у Дидиму и све храмове у Палмири. На хиљаде невиних нехришћана, са свих страна Царства, пропатили су мучеништво у озлоглашеним камповима смрти Скитополиса.

 

386.

Цар Теодосије ставља ван закона бригу о опљачканим паганским храмовима (16. јун).

 

388.

Теодосије забрањује и све јавне религиозне расправе. Стари оратор Либанус шаље своју чувену посланицу “Pro Templis” Теодосију, у нади да ће бар неколико преживелих хеленских храмова бити поштовани и поштеђени.

 

389.-390.

Сви нехришћански календари су стављени ван закона. Хорде фанатичних пустињака из пустиња, слило се у градове Средњег Истока и Египта, уништавајући статуе, олтаре, библиотеке и паганске храмове, док су нехришћани били линчовани. Теофилије, александријски патријарх, започиње тежак прогон нехришћана, претвара Храм Диониса у цркву, спаљује градски Митраеум, уништава Храм Зевса и исмева паганске свештенике, пре него што их убија каменовањем.  Хришћанска руља скрнави свете предмете култова.

 

391.

Нови Теодсијев едикт од 4. фебруара забрањује не само посете паганским храмовима, већ и само гледање у оскрнављене статуе. Нови, тешки прогони широм царства. У Александрији, Египту, нехришћани, вођени филозофом Олимпусом, буне се и после нешто уличних борби, коначно успевају да се закључају унутар утврђеног Храма Бога Сераписа (Serapeion). После насилне опсаде, хришћани окупирају зграду, демолирају је, спаљују њену чувену библиотеку и скрнаве свете предмете.

 

392.

На 9. новембар, Цар Теодосије ставља ван закона све не хришћанске ритуале и назива их “паганским празноверјем (“gentilicia superstitio”). Поново су ангажоване све силе за прогон нехришћана. Окончане су Мистерије Самотракија, а свештеници су побијени. На Кипру, локални бискупи “Свети” Епифаније и Тикон, уништили су скоро све храмове на острву и побили хиљаде нехришћана. Локалне Мистерије Богиње Афродите су окончане. Теодосијев едикт налаже: “Они који се не повинују оцу Епифанију, немају права да живе на острву.” Нехришћани се буне против Цара и цркве у Петри, Аерополису, Рафији, Гази, Баалбеку и другим градовима Средњег Истока.

 

393.

Питијске, Актијске и Олимпијске игре су стављене ван закона као део хеленистичке “идолатрије”. Хришћани пљачкају Храмове Олимпије.

 

395.

Два нова едикта (22. јула и 7. августа) воде до нових прогона нехришћана. Руфинус, главни министар Цара Флавија Аркадија, евнух, управља хордама покрштених Гота (предвођених Аларихом) до хеленских земаља. Охрабрени хришћанским монасима, варвари пљачкају и спаљују многе градове (Дион, Делфе, Мегару, Коринт, Фенос, Аргос, Немеју, Ликосуру, Спарту, Месену, Фигалеју, Олимпију итд.), побивши или поробиши небројено много Хелена и спаливши храмове. Између осталих, спалили су и Елеусинско Светилиште и спалили живе све његове свештенике (укључујући и хијерофанта Митре, Хиларијуса).

 

396.

Седмог децембра, нови едикт Цара Аркадија наређуј да се паганизам третира као велеиздаја. Заробљава се неколико преосталих паганских свештеника и хијерофаната.

 

397.

Уништите их!” Цар Флавије Аркадије наређује униђтење свих преосталих храмова који још увек стоје.

 

398.

Четврти Картагински сабор забрањује свима, укључујући и бискупима, извучавање нехришћанских књига. Порфирије, бискуп Газе, уништава скоро све паганске храмове у граду (осим њих девет, који су још увек били активни).

 

399.

Новим едиктом (13.јул) Цар Флавије Аркадије наређује моментално уништење свих преосталих храмова (углавном су остали у сеоским областима): “Si qua in agris templa sunt, sine turba ac tumultu diruantur. His enim deiectis atque sublatis omnis superstitioni materia consumetur.”

 

400.

Бискуп Никита уништава Пророчиште Бога Диониса у Весају и покрштава све нехришћане у тој области.

 

401.

Картагинска хришћанска руља линчује нехришћане и уништава храмове и “идоле”. И у Гази, локални бискуп, исто паа… “светац”, Порфирије, шаље своје следбенике да линчују нехришћане и униште преосталих 9, још увек активних хармова тог града. На XV Халкедонском сабору је донета наредба да ће сви хришћани који и даље одржавају пријатељске односе са својим паганским рођацима, бити екскомуницирани (чак и после смрти).

 

405.

Јован Хризостом шаље хорде монаха, наоружаних батинама и шипкама да униште “идоле” у свим палестинским градовима.

 

406.

Јован Хризостом сакупља средства од богатих хришћански жена, како би финансијски подржао уништавање хеленских храмова. У Ефесу наређује уништење чувеног Храма Богиње Артемиде. У Саламису, на Кипру, “Свети” Епифаније и Еутихије настављају прогон нехришћана и тотално уништавају тамошње храмове и светилишта.

 

407.

Новим едиктом се још једанпут стављају ван закона сва нехришћанска практиковања религије.

 

408.

Цар Западног царства Хонорије и Цар Источног царства Аркадије, заједно наређују да се све скулптуре у паганским храмовима или униште или заплене. Приватна својина паганских скулптура је стављена ван закона. Локални бискупи праве нови прогон пагана и ново спаљивање књига. Судије које показују милост према нехришћанима су такође прогоњени.

 

409.

Још једном, едиктом се наређује да се било какво практиковање астрологије и прорицања кажњава смрћу.

 

415.

У Александрији, у Египту, руља вођена бискупом Кирилом, напада неколико дана пре хришћанске Пасхе (Пасха – Ускрс) и сече на комаде познату и прелепу филозофкињу Хипатију. Делови њеног тела хришћанска руља проноси кроз улице Александрије, да би их коначно спалили заједно са њеним књигама на месту званом Синарон. На 30. август почињу нови прогони против свих паганских свештеника у Северној Африци, који завршавају своје животе или разапети или живи спаљени.

 

416.

Инквизитор Хипатијус, познат као “Мач Божији”, истребљује последње пагане Битиније. У Константинопољу (7. децембра), отпуштају се сви нехришћански официри, јавно службеници и судије.

 

423.

Цар Теодосије II, објављује да је нехришћанска религија ништа друго до “обожавање демона” и наређује да сви они који и даље истрајавају у њеном практиковању, морају да буду кажњени затварањем и мучењем.

 

429.

Храм Богиње Атине (Партенон) на Акропољу у Атини бива опљачкан. Прогањају се атински пагани.

 

435.

На 14. новембар, Теодосије II доноси нови едикт којим се наређује смртна казна за све “јеретнке” и “пагане” у Царству. Само се јудаизам сматра легалном нехришћанском религијом.

 

438.

Теодосије II доноси нови едикт (31. јануара) против нехришћана, оптужујући њихову “идолатрију” као разлог за епидемију куге која се догодила!

 

440.-450.

Хришћани уништавају све споменике, олтаре и храмове Атине, Олимпије и других грчких градова.

 

448.

Теодосије II наређује да се спале све књиге које нису хришћанске.

 

450.

Уништавају се сви храмови и пале се све библиотеке у Афродисису (граду Богиње Афродите). Град добија ново име – Ставрополис (Град Крста).

 

451.

Новим едиктом, Теодосије II (4.новембар) наглашава да се “идолатрија” кажњава смрћу.

 

457.-491.

Спорадични прогони против нехришћана Источног Царства. Међу осталима погубљени су и лекар Јакубус и филозоф Гесије. Северијан, Херистио, Зосим, Исидор и други, мучени су и затворени. Проселитисер Конон и његови следбеници истребљују и последње нехришћане острва Имброс, у северноисточном Егеју. Последњи следбеници Лавранија Зевса су истребљени на Кипру.

 

482.-488.

Већина нехришћана Мале Азије је истребљена, после очајничког револта против цара и цркве.

 

486.

Открива се још “прикривених” паганских свештеника и они бивају ухапшени, исмејани, мучени и погубљени у Александрији, у Египту.

 

515.

Крштење постаје обавезно, чак и за оне који су већ хришчани. Цар Константинопоља, Анастасије, наређује масакр нехришћана у арапском граду Зоара и уништење храма локалног Бога Теандрита.

 

528.

Цар Јустинијан ставља ван закона “алтернативне” Олимпијске игре у Антиохији. Такође наређује и погубљење свих оних који упражњавају “вештичарење, прорицање, магију или идолатрију” и то спаљивањем, распињањем, бацањем зверима или комадањем. Забрањује и сва учења многобожаца (“… оних који пате од богохулног лудила Хелена”).

 

529.

Цар Јустинијан забрањује рад неоплатонској Атинској Академији и конфискује њену имовину, чиме је хеленизам угушен.

 

532.

Инквизитор Јован Азијски, фанатични монах, предводи наоружану хришћанску руљу у походу против пагана у Малој Азији.

 

542.

Јустинијан наређује озлоглашеном инквизитору Јовану Азијском да насилно покрштава многобошце у Фригији, Карији и Лидији, у Малој Азији. Током 35 година овог крсташког похода, 99 цркава и 12 манастира је подигнуто на местима срушених паганских храмова.

 

546.

У Царству избија куга за коју црква оптужује нехришћане. Стотине њих је осуђено на смрт у Константинопољу од стране Јована Азијског, те су пред Императором и погубљени.

 

556.

Јустинијан наређује злогласном инквизитору Амантију да оде у Антиохију и нађе, ухапси, мучи и истреби последње нехришћане у граду и спали све њихове приватне библиотеке.

 

562.

Масовна хапшења, јавна понижавања, мучења, затварања и погубљења преосталих многобожаца у Атини, Антиохији, Палмири и Константинопољу.

 

578.-582.

Хришћани муче распињањем нехришћане широм Источног Римског Царства и истребљују последње нехришћане у Хелиополису (Египат).

 

580.

Хришћански инквизитори откривају тајни Зевсов храм у Антиохији. Првосвештеник се убио, али остали пагани су похапшени. Сви затвореници, као и заменик гувернера области Анатолије су мучени и послати у Константинопољ на суђење. Осуђени су да буду бачени лавовима. Дивље животиње их, међутим, нису растргле, па су усмрћени распињањем. Хришћанска руља се дочепала њихових мртвих тела, и вукла их кроз улице Константинопоља, а касније су бачена на ђубриште.

 

583.

Нови прогон многобожаца, по наредби Цара Маурисија.

 

590.

Широм Источног Царства откривају се  измишљене “паганске завере”, које бивају изговор да се мноштво недужног становништва мучи и сурово убија.

 

692.

Сабор у Константинопољу забрањује остатке Брумалија, Календа, Антестерија и других “паганских”, тј. дионизијских фестивала и славља.

 

804.

Непокрштени Хелени у Лаконији, у Грчкој, се успешно опиру покушајима Тарасија, константинопољског патријарха, да их покрсти.

 

950.-988.

Насилно покрштавање преосталих некрштених Хелена у Лаконији од стране Никона, јерменског потоњег “свеца”.

Advertisements

Највише је слеп Онај који не жели да види

27/01/2015
Варг Викернес
Изворни текст

Више не пишем често, нити пишем са оном отвореношћу са каквом сам раније писао – не пишем због тога што више нема сврхе да то радим. Оно што сам говорио у прошлости, данас говоре многи. Више нисам један од малобројних. Свет ме не треба више да говорим поново исто. Предао сам штафету другима.

Тако да пре него да пишем, свирам музику или певам; покушавам да се ослободим од стиска лепљивих канџи цивилизације. Као што до сад сви већ знамо, цивилизација тоне све дубље и дубље и они који је се држе, пропашће и пашће заједно са њом. Ја мислим у напред и покушавам да живим сада на начин на који ћу да будем приморан да живим у будућности.

Сенка се шири нашим светом; тамни облаци се надвијају; диже се нова тама. Али пре него да проклињемо таму, морамо да упалимо свећу и прегурамо – до следећег изласка Сунца. Они који буду успели, биће прочишћени; очишћени; побољшани. Бољи.

Наш будући свет ће бити другачији. Срећом.

Наша Паганска Прошлост, Златно Доба:

solhverv

Посмртна Слава

23/11/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Зашто мислите да све ово радим? Зашто пишем постове за овај блог? Зашто стварам музику? Зашто пишем књиге? Зашто све то радим, када се због тога излажем разним нападима? Шта је то што желим?7

За почетак мало музике:

Сви ми у животу имамо различите приоритете. Неки само желе да живе удобно. Други желе “успех”, ма шта то данас значило. Неке занима слава и богатство. Мени је стало до посмртне славе.

“У чему је поента?”, можете да се запитате. Зашто желим славу коју нећу ни видети, ни користити на било који начин?

Како ја гледам на ствари, најбоље што можемо да урадимо је да базирамо све на претпоставци да ћемо бити поново рођени у роду, да ћемо се – након што умремо – вратити као деца наше деце, или њихове деце, или као деца неког другог са којим смо повезани. Да ли ће то стварно да буде тако или не, није битно, све док у то верујемо, или се претварамо да у то верујемо и све заснивамо на овом погледу на свет.

Да сви имамо овакав поглед на свет, не бисмо овако уништавали своју планету, не бисмо уништавали све што је добро и претварали свој свет у пакао на Земљи, којим владају лажљиви, изопачени и похлепни лудаци и остављали да то среде они који долазе после нас. Не. Уместо тога бисмо више бринули о будућности и предузели кораке како бисмо обезбедили да живот буде добар, исправан, праведан и здрав и онима који долазе после нас.

Ја желим да оним што радим обезбедим то да ако се вратим у неком тренутку у будућности, да ће се оно најважније што данас знам, што сам научио у овом животу, пренети на неког будућег мене, тако да не морам све поново да учим на тежи начин. Нећу морати да поново интерпретирам нашу митологију и читам све оне, најчешће досадне, књиге, које сам морао са прочитам да би створио основу која ми је потребна за писање. Такорећи, желим да предам своје знање будућем себи.

Да, слава, или ако желите злогласност, коју сакупим у овом животу, осигураће то да будући ја зна за мене, тако да могу брзо и лако да поново научим најважније ствари које сам знао у овом животу. Тако да ми је више стало до моје посмртне славе него до славе у овом животу. Слава није битна, осим ако је посмртна. На крају крајева, нећу се вратити у живот пре него што умрем.

Што више скренем пажњу на себе и изложим се нападима у овом животу, већа ће да буде моја посмртна слава. Да, овим правим свој живот много тежим и мање удобним, али то је цена коју сам спреман да платим. Због тога што знам – или ако желите верујем, или се само претварам да верујем – да моја посмртна слава значи много више и да скретање пажње на себе и излагање нападима негује ту славу.

Када умрем, моја сећања ће остати међу живима  и када се вратим у живот, моћи ћу да се вратим себи и наставим да живим где сам стао прошли пут. Тако да не само да ћу моћи да живим вечно, већ ћу и да акумулирам искуство и мудрост и да почињем сваки нов живот на узвишенијој чврстој основи. Стварна величанственост се не постиже кроз само један животни век. Морате да је “уштедите”.

HailaR WôðanaR!

Хришћански Тријумф…

25/07/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Понекад чујем од хришћана: “Па хришћанство мора да је боље и јаче од паганизма, због тога што је превладало”. Заправо хришћанство није превладало у Европи. Оно умало није уништило Европу; гушећи је у својој тами, назадности, глупости, незнању и деструктивности. Као што знамо, првих хиљаду година хришћанства у Европи назива се “мрачним добом”! Оно ју је толико повукло доле, до тада веома напредну Европу, да су до времена крсташких похода муслимани већ били испред нас. Још увек су били далеко иза паганске Европе (онакве каква је била хиљаду година пре тог времена), али у време крсташких похода били су миљама испред Европе, скоро у сваком смислу.

NB! Онима који мисле да су само Грчка и Римско царство нешто вредели: да и остатак Европе је био напредан. Нпр. Скандинавци су пловили по отвореном мору док је остатак света још увек био приморан да плови уз обалу. Наше прелепе грађевине су биле направљене од дрвета, тако да нису преживеле хришћански зулум. Наша култура је била усмена, тако да скоро не постоје никакви записи о ономе што смо радили, размишљали или желели, чак и када нађемо доказ  о нечему величанственом, напредном и интересантном из наше паганске прошлости, људи на власти за трен све униште. Они не желе да гледају такве ствари. Тако да ни ми не можемо да их видимо.

Ренесанса није дошла случајно, већ због тога што је била потребна. Европа је морала поново да дише, размишља, ствара и напредује – а хришћани нису успели то да зауставе. Уследило је неколико стотина година “лова на вештице”, чији су резултат биле милиони (неки тврде чак 30 милиона) смрти. Можемо да претпоставимо да се ово није случајно појавило баш кад и ренесанса: на тај начин су покушали да је зауставе! Тако су покушали да зауставе паганске/европске идеале да се поново пробију на светлост дана; убијајући оне за које су мислили да стоје иза тога или на неки начин доприносе томе.

Хришћани уништавају све европско на шта наиђу:

frikolaos2

И у томе је поента: европски идеали су се поново пробили на површину. Видите, они никада и нису нестали. Само су отишли под земљу и када је свештеник закуцао на врата да види да ли сте “довољно хришћанин”, са својим следбеницима поред себе, спремним да муче и убијају, људи су се често само претварали да су хришћани. Ишли су у цркву. Качили су крст изнад кревета. Венчавали су се у цркви. И радили су све оно што су свештеници од њих очекивали. А затим су у тајности, кришом, одржавали европске традиције живим.

Да, видите, хришћанство никада није заиста превладало. Чак иако је Европа званично била и још увек је мање или више хришћанска, многи од нас Европљана, понекад и већина, никада то нису били. Знамо да већина нас данас то нисмо, али нам је речено да смо некада били. Иако то није истина: баш као и данас, већина Европљана у прошлости нису били хришћани. Једина разлика је у томе што данас не морамо да се претварамо да јесмо, како не бисмо били мучени, убијани и спаљивани на ломачи.

Хришћанска логика: “Ако се удави, значи да је била невина. Ако плута, значи да је крива и треба да буде убијена!”. Тако да ће без обзира на све бити убијена. Добра илустрација онога што желе да ураде са Европом.

Ordeal_of_water

Хришћани нису престали да убијају Пагане због тога што су одједном постали морални и часни, већ што више нису имали моћ да то раде. Да јесу, наставили би. Али не могу, због тога што је хришћанство слабо. Због тога што је хришћанство изгубило!

Овде у Западној Европи, хришћани су углавном само старији људи. Има и млађих, али су ретки, већина њих се отараси азијске психозе пре изласка из пубертета. Заправо, можемо да очекујемо да ће за неколико генерација хришћанство потпуно да нестане из Западне Европе. Умереће са будалама (којих је све мање и мање) које га се још увек држе.

Типична скандинавска миса. Није баш гужва, зар не?

Tomme_kirker_425605a

Још једна:

N_rre_Vedby_Kirke_661463a

Тако да желим да вас питам: ”Па ако је хришћанство боље и јаче од паганизма, зашто онда паганизам није успешно уклоњен, чак и после хиљада година прогона? Зашто све више и више Европљана пригрљује своје паганско наслеђе? Зашто је хришћанство толико неуспешно?”

Хришћани су освојили Европу, али никада народе Европе. Многи од нас су били и још увек су Пагани у срцу и уму, чак и после две хиљаде година хришћанског терора. Две-хиљаде-година и још увек нисте успели да нас преобратите ни трећину!

Слава Паганској Европи! Слава и Радост!

 solhverv

Пагани у Европи, славе Летњу Краткодневницу:

 kupala2-15

Млади Европљани… не клече ни пред једним азијским идолом:

kupala2-6

О Војницима, Ратницима и Ловцима-сакупљачима

26/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

За почетак мало музике

У једном тренутку историје – или боље преисторије – мушкарци су ловили велику дивљач помоћу копаља, жене и млади су ловили мању дивљач помоћу лукова, а сви су заједно сакупљали биљке, морске шкољке, пужеве, коштуњаве плодове, печурке, воће, бобице и различито јестиво корење. Били су оно што данас називамо “ловцима-сакупљачима”.

Преисторијска Европа била је слабо настањена и свега што им је требало било је у изобиљу, тако да је постојало мало разлога за некога да ризикује пловидбу преко мора на запад, или ништа мање ризично пешачење преко тајги и равница на исток, преко Уралских планина; а они који су ипак пошли на исток, обично су убијани пре него што су далеко одмакли, од стране чопора џиновских хијена (тежине око 230 кг!), које су у то време живеле ту. Мада су неки ишли на исток, кроз Средњи исток у Африку, вероватно и дубље у Азију, током најхладнијих периода ледених доба, где су сретали са Африканцима и Азијатама. Када би се ледено доба завршило враћали су се, понекад помешани и као што знамо, на тај начин је европска популација постала помало расно помешана.

Када су се наши преци помешали, европски човек је постао мање уравнотежен, што је често случај када се врсте и расе помешају и способности јединствене за европског човека постепено су се изгубиле. Интелектуални капацитет је опао – понекад драматично. Лов, чак и сакупљање, постајали су му све тежи и тежи, па се окренуо другим начинима преживљавања.

Помешани Европљанин, који је у почетку живео на Средњем истоку, још увек је био довољно интелигентан да решава проблеме са сопственим смањеним способностима: измислио је пољопривреду! Савршено средство за поновни раст “новог” и неподесног европског човека. А јесте растао и толико се намножио и постао толико бројан, да је онемогућио још увек расно чистом европском човеку – још увек ловцу-сакупљачу – да настави са ловом и сакупљањем. Гуран је све западније и северније од Средњег истока, све док више није имао где да иде, где да настави да лови и сакупља. Тако да је и он био приморан да се окрене пољопривреди: једноставно му није остало довољно простора да одржи много бољи ловачко-сакупљачки животни стил.

Са пољопривредом је дошла и глад (када усеви не би успели), потхрањеност (због много мање разноврсне исхране), ропство (због тога што су јачи људи приморавали друге да раде на њиховој земљи), рат (када би их снашла глад, фармери су морали да отимају од других како би преживели), тиранија (због тога што су неки људи поседовали земљу и на тај начин контролисали залихе хране), болести (блиски контакт са припитомљеним животињама донео је човеку заразе које су раније биле проблем једино животињама), као и разне друге врсте проблема.

У почетку, конфликти су се решавали дуелима: по један првак је представљао супростављене стране. Борба је трајала све док један од њих не би био изгуран из круга нацртаног на земљи, док један од њих не би почео да крвари, или док један од њих не би одустао. Да: они су ретко убијали један другог. Зашто би? Уместо тога су тренирали часног  ратника, специјализовног за борбу против себи равног.

Временом се, због пољопривреде, европски човек намножио до толиког степена да је почео да гради градове. Цивилизација је рођена! Поново, прво на Средњем истоку, у Сумеру, касније и у Северној Африци у Египту. Много касније ово катастрофа стиже и у географску Европу, најпре у древну Грчку и древну Италију. Авај! Помешани европски човек евентуално је изгубио “све” везе са Природом, чак је почео да се клони шума и планина као куге и био привучен градовима, као што су муве привучене ђубривом.

Када год ствари у градовима нису ишле добро, што је неизбежно у пољопривредним друштвима, гледао је на север и нападао би! Али нису слали своје прваке да изазову северњаке, већ су слали велику силу, да их покоље, да их масакрира, да их посече и одузме им земљу! Ај: људи из градова су били толико гладни или сиромашни, да су морали то да раде – или су бар тако осећали! Масовно су производили оружје и оклопе и без части и милости су се сусретали са најчешће голим јунацима, ратницима нецивилизованих Европљана. Гали су први пали: процењује се да је убијено 1 милион Гала, већином жена и деце, када су Цезарове легије напале. Остатак Европе није пао, али велики њен део јесте, земља је била натопљена крвљу добрих, часних и искрених Европљана, од којих су многи – ако не и сви – још увек били чисто европског порекла.

Нецивилизовани европски ратник је био јачи, спремнији, вештији, бржи. чак и виши од све више помешаних цивилизованих Европљана, али је имао част, а супростављао се непријатељу без части. Ратник се супростављао војнику, па је изгубио. Када је рат завршен, победник је писао историју, онако како је желео да она изгледа и измислио је све могуће врсте изговора за оправдавање масакра. Прљавштина је бачена на сећање на “варваре”.

Ловац-сакупљач је убијао дивљач. Ратник у пољопривредном друштву ретко да је неког убијао, а ако јесте убијао је равноправног ратника у борби под једнаким условима. Цивилизовани војник је био масовни убица европских мушкараца, жене и деце.

HailaR WôðanaR!

 

Прави Европски Човек:

solhverv

О Религији и Науци

17/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Јудео-хришћани говоре о неком “стварању”, а та иста теорија нам је позната као “велики прасак”, модификована од стране католичког свештеника 1927. То је иста теорија, само мало измењена, како би више одговарала “научно-оријентисаној публици” – формулисана како би хранила его оних који мисле да су превише добри и инталигентни за “религију”: како би се осигурало то да остану у заблуди.

Јудео-хришћани кажу да је “стварање” трајало неко време, све у свему 7 дана и поново ова теорија остаје. И она је мало измењена, али је у суштини остала иста, сада позната као “теорија еволуције”. Помало су прилагодили библијско објашњење, а 7 дана су развукли на милионе година, али у суштини то је иста теорија, само мало измењена, како би више одговарала “научно-оријентисаној публици” – формулисана како би хранила его оних који мисле да су превише добри и интелигентни за “религију”: како би се осигурало то да остану у заблуди.

У стварности, немамо појма одакле долазимо или шта је васељена, зашто смо овде или где идемо. Ни религија ни наука не могу да нам пруже поуздане одговоре на ова питања. Уместо тога, религија и наука осигуравају то да не размишљамо о овим питањима, да само прихватимо њихове нелогичне којештарије као апсолутне истине.

Иако не верујем да њихове теорије држе воду, нећу да тврдим да знам истину о овим питањима. Не знам. Ипак, мој ум није уљуљкан неком преварантском теоријом, било религијске или “научне” природе. Тако да је он остао на опрезу, радознао и отворен, истражује све и свашта. Није “успаван у кревету грешака”. Знам да ништа не знам.

david_-_the_death_of_socrates  

NB. Верујем у микро-еволуцију, али не и у макро-еволуцију.

Знам да ништа не знам

16/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Данас се смејемо када размишљамо о нашим прецима, који су веровали у религијске којештарије и људе који стоје иза тога. Дозволите ми онда да кажем онима који долазе после мене, да бар ја нисам веровао у религијске којештарије мог доба, или у људе који стоје иза тога. Уместо тога видим да је оно што данас називамо “наука” углавном (да: углавном, не потпуно) нова туђинска религија, створена у исту сврху као и стара туђинска религија: како би поробила умове људи и осигурала то да не мисле сопственом главом и да ни случајно не постављају питања. Уместо тога, треба да прихвате нове религијске теорије као аксиоме. “Како уопште можете да доводите у питање ове теорије?!” Кажу нам да је Месец сив, чак иако видимо да је бео, а ми им ипак верујемо!

Уместо да размишљаш увек можеш да:

keep-calm-and-have-faith-60

Велики прасак = Божје стварање

Еволуција = 7 дана стварања

Месечево камење = Религиозне реликвије (део неког свеца или чак самог Исуса)

Човек/роботи на Месецу/Марсу! = Чуда!

Научно доказано = “Божја воља” (Deus vult)

Научне теорије = Библија

Научне методе = Религијске традиције/ритуали

Диплома = Папин указ

Добитници Нобелове награде = Свеци

Лаик = Јеретик

Предавања = Мисе

Научник = Свештеник

Алберт Ајнштајн = Исус/Бог

Дисидент (тј. особа која доводи у питање званичне теорије) = Безбожник

Неверник = Запоседнут ђаволом

Порези = Црквени намети

Просечан човек на улици = Верник

У прошлости, нису могли да бирају своју религију: имали су само једну опцију: хришћанство или смрт! Исто тако данас имамо само једну науку да је изаберемо. Не постоје било какве друге алтернативе за оне који би желели да изаберу нешто друго. Или наука, или подсмех, срамота, сиромаштво и презир.

За оне које верују у Месечево камење, или да је човек шетао Месецом, или робот Марсом, да ли могу да вам поставим пар једноставних питања, пре него што почнете да ме исмевате: да ли знате да је то камење дошло са Марса? Да ли знате да је човек ходао по Месецу и да су роботи икада били на Марсу? Или само верујете у доказе које су вам неки научници (свештеници) представили о томе шта је стварно? Ако је тако, која је онда разлика између ове вере и вере коју су ваши преци имали у анђеле, чуда и “Бога”?

Ако још увек мислите да знате, онда је за вас свака нада изгубљена. Ваши потомци ће се смејати вама и вашем незнању.

Преиспитујте све. Верујте вашем осећају, више него доказаима које је лако исконструисати. Доводите у питање и оне ствари које сте мислили да знате. Раљзмишљајте својом главом.

Оно што већина људи мисли да виде:

Diversity Speaker 3/27/01 Caleb Redfield/THRESHER

Оно што заправо виде:

christian-preacher

За документарац који се односи на ову тему (Daily Motions) кликните овде.

Пост у вези са овом темом.

“Знам да ништа не знам.”

(Сократ)

Irrational Inquiry; Fear of Thirteen

Vinland Shore

1024px-FriggSpinning Frigg foremost of the goddesses for whom Friday is named weaves the clouds.

Yesterday was Friday, and it also happened to be the 13th of the month of June. Some people were probably going well out of their way to avoid bad omens or circumstances. Indeed the number thirteen is an unlucky number according to many.Friday too being named unlucky for some people. This is of course in context with the Gregorian calendar introduced by Pope Gregory XIII (in which on average, there is a Friday the 13th once every 212.35 days) not very often anymore. Fear of Friday the 13th is known as friggatriskaidekaphobia (Frigga of course the Norse goddess whom Friday is named for in English and triskaidekaphobia the fear of the number 13).

In Judeo-Christian traditions it seems the number thirteen is almost universally avoided, twelve apostles of Jesus, twelve tribes of Israel. The former thought to be relative to the negative connotation…

View original post 555 more words

Култови Плодности II

13/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Научници и слични лаици претпостављају да се “култови плодности” наших предака нису само односили на људску плодност, већ и на  плодност усева. Представљају “богињу” као неку биће које шири плодност, обезбеђујући тако плодност поља.

Све скандинавске чини (“песме чаробњака”) за које знам, баве се буђењем поља (после зиме) (тј. баве се сејањем семена) и заштитом поља (од “лоших духова”), а нема ни једне речи о плодности поља. И поново, једноставно контролно питање може да сруши званичну теорију: да ли је плодност поља икада био проблем? Па зашто би био? Да ли је у та времена природа била под неком врстом штетног утицаја, за који данас не знамо? Или им је неко продавао ГМО хибридно семе, које је производило само једну жетву, а семе од те жетве није било плодно да би могли да га сеју догодине (проблем који имамо данас)? Једини проблеми који су имали у вези са усевима, били су недостатак или превише сунца или кише, паразити, болести, птице које су јеле семење, животиње које су јеле усеве итд., што се све објашњавало утицајем “лоших духова”.

Божанства која се уобичајено схватају као “божанства плодности”, у ствари никада то нису. Она су божанства љубави, пријатељства, чаробњаштва (“буђење” или заштита поља) и – најчешће и можда најважније – младости и лепоте (заправо: две стране истог новчића).

Да, уопштено говорећи, плодност се није разматрала ни у ком смислу, али добро здравље често јесте. Оно је уобичајено било од великог значаја жени која је требало да се породи. Остајање у другом стању није био никакав изазов, али да би оне – и њихова деца- преживеле, требало им је добро здравље. Ово је уобичајено било од великог значаја и у вези са пољем: само је добро здравље могло да заштити од “лоших духова”, о којима сам претходно говорио. Тако да их је благосиљала богиња доброг здравља, како би ојачала њихово здравље и заштитила их.

Прелазимо на симбол доброг здравља у прехришћанској Европи, пехар (често котлић) Богиње Земље. Данас нам је овај симбол најбоље познат из изокренутих и христијанизованих паганских митова о “светом гралу”, али као што можете да схватите, пехар је био особина богиње доброг здравља. Једноставно: ко год да је пио из њега, постајао би здравији. Да, пијењем из пехара могли су да буду отклоњени ефекти тровања, могле су да се излече болести, залече ране и повећа шанса трудних жена да преживе рођење.

Када се подсетимо важности кише и сунца за усеве, особине Бога Неба постају разумљивије: жезло (првобитно камен, а затим камени чекић или секира) изазива гром на небу (баш као што камење производи варнице када се удара једно о друго и може да се користи за паљење ватре); његов мач проузрокује муње на небу (преноси снагу неба [Сунца] на Земљу), а његова круна (ореол) је Сунце само, сија иза њега.

Богиња Земље и Бог Неба заједно су господарили свим оним што је било потребно усевима да расту: сунцем и кишом и добрим здрављем. Особине Богиње Земље су биле веома корисне и (већ) трудним женама, које су желеле да имају довољно здравља како би преживеле порођај. Особине Бога Неба биле су веома корисне и ратницима, који су – када би Бог Неба пренео снагу Сунца на њих, спуштајући мач на њихова рамена – постајали јачи, или чак непобедиви!

Balder_und_Nanna_by_F_W_Heine_s

Па да ли је онда било култа плодности у Европи? Ја бар не видим трагове таквог нечега. А такав култ неби ни имао смисла.

Али зашто онда научници и слични лаици толико говоре о овом “култу плодности”, о значају плодности за древног човека итд.? Зашто би то радили? Можете то да објасните пуким незнањем, можда још боље превладавањем феминистичких идеја, али све је то само клеветање древног човека. То је покушај да нас убеде да о њему мислимо као о неком дегенерику (“он је био толико неплодан”), у неком смислу и перверзњаку (“његова цела религија се окретала око имања што је више секса могуће”), ништа мање и покушај да се са наше религије свуче сав метафизички смисао, наравно како би се учинила мање привлачна данашњем човеку.

Ако желите да знате више о метафизичком значењу европске религије, можете да прочитате постове наведене у овом посту.

PS. Укључио сам наравно “својства” о којима је дискутовано у овом посту у чаробњаштво и религију MYFAROG-а. 🙂