Глобална Смрт

02/10/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Ако желите да увезете биљку или животињу из иностранства, у већини сличајева то вам неће бити дозвољено – а упамтите из ког разлога: због тога што влада жели да осигура то да пољопривредна индустрија буде безбедна од штеточина и зараза (извор, извор и извор).

Наравно, ово има смисла: биљке и животиње из других делова света носиоци су зараза и шетеочина од којих наше биљке и животиње немају природну одбрану и свакако их не желимо овде.

Увођење нове биљке или животиње је увек веома ризично и обично проузрокује огромне проблеме домаћим биљкама и животињама. Сигуран сам да нам је свима позната “хорор прича” из Аустралије, када су увезли зечеве и лисице – о последицама по тамошње животиње. Тако да смо вероватно сви срећни да имамо добар систем, који штити нашу флору и фауну – као и нашу пољопривредну индустрију.

Али да ли је нама – људима који живе овде- понуђен исти степен заштите?

Штите нас од повреда терајући нас да се везујемо дак возимо кола (али не и аутобусе…!?), чак и када смо толико гојазни да нам треба додатак за појас, па што нас онда не штите од на пример еболе? Зар не?

Многи у нашем “цивилизованом” свету претпостављају да су безбедни, због тога што имамо тако модеран здравствени систем и тако ефектне системе за идентификацију и борбу против заразних болести. Мислим; ако се толико тудимо да заштитимо локалну флору и фауну, као и пољопривредну индустрију, можемо да претпоставимо да је присутан исти ниво заштите и за људска бића, зар не?

Па… када се човек у “напредним” САД, тек пошто се вратио из еболом-похаране Либерије (извор), разболи и оде код доктора 26. септембра, не изолују га моментално. Уместо тога му кажу да иде кући, јер нису успели да идентификују извор болести (ебола), а буде изолован тек два дана касније – излажући тако све оне који су у међувремену ступили у контакт са њим вирусу (извор).

На царини заустављају биљке и животиње, због тога што можда имају неку заразу или штеточине, али људе који долазе из земаља похараних еболом тек тако пуштају? Чак их и не стављају у карантин? А приметите да је ебола само једна од многих претњи нашој популацији (извор).

Живимо у глобалном селу, свидело се то нама или не и истина је да болести које су у прошлости могле да истребе цела села, још увек могу да ураде то: да истребе цело глобално село…

Живимо, шетамо, учимо заједно? (И умиремо заједно…)

Глобално село ће преживети за неко време, сигурно. Њихов тотални неуспех није иза следећег ћошка; њихов пад је дуг и болан. Ебола ће уништити њихов концепт, баш као што је ХИВ/АИДС урадио, а то ће урадити и плодови “мултикултурализма”, “феминизма”, “капитализма”, “социјализма” и свих других њихових заблуда. Евентуално, тежина свих њихових проклетстава биће већа од оне коју њихов систем може да издржи и удружене ће донети злу коб глобалном селу – концепту за који врло добро знамо да не желе да одбаце, по ма коју цену (извор, извор и извор). Сви они који се добровољно држе за њихов концепт, пропашће са њим. Сви они који одбијају да се промене, као и њихова деца, умреће – ужасном, болном и понижавајућом смрћу.

Само ће преживети они који побегну из тог села; бежите у брда, сакријте се у шумама, градите своје дворце у планинама, утврдите ваша острва – и изолујте се од глобалног села најбоље што можете, што пре можете, на време пре него што буде прекасно. Што пре почнете да планирате, да се припремате и да стварно почнете са тим, веће су шансе да преживите. Постаните што више само-довољни и постаните зависни само од онога што заиста не можете да произведете, одржавате, поправите и користите без помоћи глобалног села.

Срећно…

О Предстојећем Потопу

30/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Наш свет се мења. Изгледа да се све распада. Ушли смо у доба екстремне збрке, очаја, незнања и сумње. Све везе су прекинуте; сва логика, закони и правила одбачени у страну; сав разум закључан у тајне собе – и брижљиво чуван од погледа других. Најдубљи бунари су претворени у највише куле; највише куле у најдубље бунаре. Истина је лаж, а лаж је истина. Исправно је погрешно, а погрешно је исправно. Самоубиство је живот, а живот је “мржња”. Пожуда је “љубав”. Назадак је иновација. Дегенерација је креација. Прљавштина је чистота. Изопаченост је “здравље”. Силовање је “обогаћивање”. Паразити су хероји. Хероји су “зли”. Добро дошли у Пакао на Земљи, створен од човекове руке: наш свет године 2014.!

Неки кажу да свему мора да дође крај, али ја бих пре рекао да се све евентуално мења. Природа се брине за то.

Фаза 1: Колапс

Природа ће да оконча дистопију у којој живимо, великим соларним олујама, торнадима и олујама, плимским таласима, земљотресима и вулканским ерупцијама, метеорима и новим леденим добом. Промениће се све што нам је данас познато, све ће скоро преко ноћи да нестане и савремен човек ће да остане са све мање и мање савремених људи да му помажу. У једном тренутку, систем који одржава друштво у вештачком животу, пашће под тежином свих проблема, а са њим и цело друштво.

Већ смо у овој фази. Дешава се док ово говоримо и само они који су способни да побегну “масама” имају неку шансу да преживе. Што дуже чекате да се склоните од “маса”, мање су шансе да ћете да преживите.

Фаза 2: Опстанак

Када следећа соларна олуја погоди Земљу, неке од нуклеарних електране ће се “претворити у Чернобиљ” (ово може да се догоди и пре соларне олује – услед људске или технолошке грешке и може да проузрокује домино ефекат). Постоје резервни генератори ел. енергије у склоништима отпорним на соларне олује, али им је потребно дизел гориво, а за само недељу дана њега ће нестати – а неће постојати начин да се транспортује нова количина када сва возила престану да функционишу, када престане производња дизела и нико се не буде појавио на послу, јер неће имати начина да дође до њега – а и мораће да брине више него икад за своју породицу. Тако да ће неки инжењери можда покушати да поведу своје породице у сигурност, уместо да раде свој посао. Потребно је много месеци да се нуклеарна електрана сигурно угаси. Неке од њих ће добити довољно дизела да се то и уради, из оближњих области. Неке неће. Цео наш свет – не само земље са нуклеарним  електранама – веома ће страдати од радиоактивних падавина. Ништа неће бити поново изграђено и већина човечанства брзо ће да се угуши и попусти под тежином загађене пијаће воде, злочина и насиља, глади, болести проузрокованим нагомилавањем ђубрета и цурењем људских излучевина низ улице, услед престанка функционисања самог система, па и канализације. Снаћи ће нас и сви други ужаси које можете да замислите.

Само они са сопственим залихама “пруско плаве”, смеђе/црвене алге, калијум-јодида, белог лука итд., као и са довољно суве хране и чисте воде да преживе неколико година самостално у радиоактивном свету, моћи ће да се изборе са радијацијом и имати било какву шансу за опстанак. Нећете моћи да једете чак ни храну коју сами узгајате у својој башти, ни храну која се може наћи у околини, нити пити кишницу или воду из река. Све ће бити превише радиоактивно, бар за неко време. 

Фаза 3: Опоравак

После неког времена биће пронађене области са мањом количином радиоактивности, помоћу Гајгерових бројача и акумулатора сачуваних од соларних олуја (као и недељама после њих), унутар старих микроталасних рерни или других заштићених места (“Фарадејевих кавеза”), тако да ће преживели моћи поново да гаје сопствену храну. Само они са семеном које није ни хибридно ни ГМО, моћи ће да узгајају биљке које дају родне плодове. (Овакво природно семе је већ нелегално за продају у многим земљама, тако да је можда време да га набавите пре него што буде прекасно – и “ажурирајте” ваше залихе сваке године.)

Преживелих је толико мало да лов неће драматично да смањи животињску популацију и баш као у области Чернобиљ, дивљи свет ће да поврати снагу, једном када савремени човек нестане. Ипак ће бити доста радиоактивности у месу и поново, преживеће само они са довољно средстава (пруско плаве”, смеђе/црвене алге, калијум-јодида, белог лука итд.) да издрже ту радиоактивност.

Ловећи, сакупљајући и узгајајући сопствену храну, неколицина преживелих ће провести године и године у великим тешкоћама, али ће најпаметнији, најјачи, најбоље припремљени и најсрећнији, евентуално стићи у бољи свет.

Фаза 4: Нови Свет

Нови свет ће да буде различит. Многе данас познате врсте ће нестати. Неке нове ће се можда појавити, могуће због мутација изазваних радијацијом, или хибридизаацијом познатих врста истераних из својих природних станишта и примораних да се паре са јединкама других врста, како би бар делом преживеле (баш као што се изгледа дешава у Северној Америци, где су поларни медведи приморани да иду на југ и да се паре са смеђим медведима, што проузрокује нову врсту медведа, познату као гризли).

Векови ће проћи и људска врста ће се опоравити. Можда ће човек бити мудрији. Можда бољи, пошто је прошао кроз олује челика, ватре, крви и леда. Можда ће бити и промењен; услед мутација, хибридизације, промене начина живота.

Све што знам је да ће они који имају довољно разума да се припреме за све што ће доћи, имати више изгледа да преживе и да буду део човечанства будућности. Тако да ће “залуђеници теоријама завере” вероватно чинити главни део човечанства…

Изградиће ће се нова друштва, нове заједнице, али је могуће да буду сасвим другачије од данашњих. Похлепа и тренутно задовољење потреба више неће бити основни покретачки мотиви човека. Звезде ће се поново видети, пошто светлосно загађење потпуно нестане. Човек ће почети изнова.

PS. Побрините се да направите и залиху књига, да обезбедите опстанак и наших европских традиција. Ниједно дрво не може да порасте вискоко и јако без корена. (Савети за књиге: Sorcery and Religion in Ancient Scandinavia и MYFAROG. 😉 ).

Срећно.

Варг Викернес

О Војницима, Ратницима и Ловцима-сакупљачима

26/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

За почетак мало музике…

У једном тренутку историје – или боље преисторије – мушкарци су ловили велику дивљач помоћу копаља, жене и млади су ловили мању дивљач помоћу лукова, а сви су заједно сакупљали биљке, морске шкољке, пужеве, коштуњаве плодове, печурке, воће, бобице и различито јестиво корење. Били су оно што данас називамо “ловцима-сакупљачима”.

Преисторијска Европа била је слабо настањена и свега што им је требало било је у изобиљу, тако да је постојало мало разлога за некога да ризикује пловидбу преко мора на запад, или ништа мање ризично пешачење преко тајги и равница на исток, преко Уралских планина; а они који су ипак пошли на исток, обично су убијани пре него што су далеко одмакли, од стране чопора џиновских хијена (тежине око 230 кг!), које су у то време живеле ту. Мада су неки ишли на исток, кроз Средњи исток у Африку, вероватно и дубље у Азију, током најхладнијих периода ледених доба, где су сретали са Африканцима и Азијатама. Када би се ледено доба завршило враћали су се, понекад помешани и као што знамо, на тај начин је европска популација постала помало расно помешана.

Када су се наши преци помешали, европски човек је постао мање уравнотежен, што је често случај када се врсте и расе помешају и способности јединствене за европског човека постепено су се изгубиле. Интелектуални капацитет је опао – понекад драматично. Лов, чак и сакупљање, постајали су му све тежи и тежи, па се окренуо другим начинима преживљавања.

Помешани Европљанин, који је у почетку живео на Средњем истоку, још увек је био довољно интелигентан да решава проблеме са сопственим смањеним способностима: измислио је пољопривреду! Савршено средство за поновни раст “новог” и неподесног европског човека. А јесте растао и толико се намножио и постао толико бројан, да је онемогућио још увек расно чистом европском човеку – још увек ловцу-сакупљачу – да настави са ловом и сакупљањем. Гуран је све западније и северније од Средњег истока, све док више није имао где да иде, где да настави да лови и сакупља. Тако да је и он био приморан да се окрене пољопривреди: једноставно му није остало довољно простора да одржи много бољи ловачко-сакупљачки животни стил.

Са пољопривредом је дошла и глад (када усеви не би успели), потхрањеност (због много мање разноврсне исхране), ропство (због тога што су јачи људи приморавали друге да раде на њиховој земљи), рат (када би их снашла глад, фармери су морали да отимају од других како би преживели), тиранија (због тога што су неки људи поседовали земљу и на тај начин контролисали залихе хране), болести (блиски контакт са припитомљеним животињама донео је човеку заразе које су раније биле проблем једино животињама), као и разне друге врсте проблема.

У почетку, конфликти су се решавали дуелима: по један првак је представљао супростављене стране. Борба је трајала све док један од њих не би био изгуран из круга нацртаног на земљи, док један од њих не би почео да крвари, или док један од њих не би одустао. Да: они су ретко убијали један другог. Зашто би? Уместо тога су тренирали часног  ратника, специјализовног за борбу против себи равног.

Временом се, због пољопривреде, европски човек намножио до толиког степена да је почео да гради градове. Цивилизација је рођена! Поново, прво на Средњем истоку, у Сумеру, касније и у Северној Африци у Египту. Много касније ово катастрофа стиже и у географску Европу, најпре у древну Грчку и древну Италију. Авај! Помешани европски човек евентуално је изгубио “све” везе са Природом, чак је почео да се клони шума и планина као куге и био привучен градовима, као што су муве привучене ђубривом.

Када год ствари у градовима нису ишле добро, што је неизбежно у пољопривредним друштвима, гледао је на север и нападао би! Али нису слали своје прваке да изазову северњаке, већ су слали велику силу, да их покоље, да их масакрира, да их посече и одузме им земљу! Ај: људи из градова су били толико гладни или сиромашни, да су морали то да раде – или су бар тако осећали! Масовно су производили оружје и оклопе и без части и милости су се сусретали са најчешће голим јунацима, ратницима нецивилизованих Европљана. Гали су први пали: процењује се да је убијено 1 милион Гала, већином жена и деце, када су Цезарове легије напале. Остатак Европе није пао, али велики њен део јесте, земља је била натопљена крвљу добрих, часних и искрених Европљана, од којих су многи – ако не и сви – још увек били чисто европског порекла.

Нецивилизовани европски ратник је био јачи, спремнији, вештији, бржи. чак и виши од све више помешаних цивилизованих Европљана, али је имао част, а супростављао се непријатељу без части. Ратник се супростављао војнику, па је изгубио. Када је рат завршен, победник је писао историју, онако како је желео да она изгледа и измислио је све могуће врсте изговора за оправдавање масакра. Прљавштина је бачена на сећање на “варваре”.

Ловац-сакупљач је убијао дивљач. Ратник у пољопривредном друштву ретко да је неког убијао, а ако јесте убијао је равноправног ратника у борби под једнаким условима. Цивилизовани војник је био масовни убица европских мушкараца, жене и деце.

HailaR WôðanaR!

 

Прави Европски Човек:

О Религији и Науци

17/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Јудео-хришћани говоре о неком “стварању”, а та иста теорија нам је позната као “велики прасак”, модификована од стране католичког свештеника 1927. То је иста теорија, само мало измењена, како би више одговарала “научно-оријентисаној публици” – формулисана како би хранила его оних који мисле да су превише добри и инталигентни за “религију”: како би се осигурало то да остану у заблуди.

Јудео-хришћани кажу да је “стварање” трајало неко време, све у свему 7 дана и поново ова теорија остаје. И она је мало измењена, али је у суштини остала иста, сада позната као “теорија еволуције”. Помало су прилагодили библијско објашњење, а 7 дана су развукли на милионе година, али у суштини то је иста теорија, само мало измењена, како би више одговарала “научно-оријентисаној публици” – формулисана како би хранила его оних који мисле да су превише добри и интелигентни за “религију”: како би се осигурало то да остану у заблуди.

У стварности, немамо појма одакле долазимо или шта је васељена, зашто смо овде или где идемо. Ни религија ни наука не могу да нам пруже поуздане одговоре на ова питања. Уместо тога, религија и наука осигуравају то да не размишљамо о овим питањима, да само прихватимо њихове нелогичне којештарије као апсолутне истине.

Иако не верујем да њихове теорије држе воду, нећу да тврдим да знам истину о овим питањима. Не знам. Ипак, мој ум није уљуљкан неком преварантском теоријом, било религијске или “научне” природе. Тако да је он остао на опрезу, радознао и отворен, истражује све и свашта. Није “успаван у кревету грешака”. Знам да ништа не знам.

  

NB. Верујем у микро-еволуцију, али не и у макро-еволуцију.

Знам да ништа не знам

16/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Данас се смејемо када размишљамо о нашим прецима, који су веровали у религијске којештарије и људе који стоје иза тога. Дозволите ми онда да кажем онима који долазе после мене, да бар ја нисам веровао у религијске којештарије мог доба, или у људе који стоје иза тога. Уместо тога видим да је оно што данас називамо “наука” углавном (да: углавном, не потпуно) нова туђинска религија, створена у исту сврху као и стара туђинска религија: како би поробила умове људи и осигурала то да не мисле сопственом главом и да ни случајно не постављају питања. Уместо тога, треба да прихвате нове религијске теорије као аксиоме. “Како уопште можете да доводите у питање ове теорије?!” Кажу нам да је Месец сив, чак иако видимо да је бео, а ми им ипак верујемо!

Уместо да размишљаш увек можеш да:

Велики прасак = Божје стварање

Еволуција = 7 дана стварања

Месечево камење = Религиозне реликвије (део неког свеца или чак самог Исуса)

Човек/роботи на Месецу/Марсу! = Чуда!

Научно доказано = “Божја воља” (Deus vult)

Научне теорије = Библија

Научне методе = Религијске традиције/ритуали

Диплома = Папин указ

Добитници Нобелове награде = Свеци

Лаик = Јеретик

Предавања = Мисе

Научник = Свештеник

Алберт Ајнштајн = Исус/Бог

Дисидент (тј. особа која доводи у питање званичне теорије) = Безбожник

Неверник = Запоседнут ђаволом

Порези = Црквени намети

Просечан човек на улици = Верник

У прошлости, нису могли да бирају своју религију: имали су само једну опцију: хришћанство или смрт! Исто тако данас имамо само једну науку да је изаберемо. Не постоје било какве друге алтернативе за оне који би желели да изаберу нешто друго. Или наука, или подсмех, срамота, сиромаштво и презир.

За оне које верују у Месечево камење, или да је човек шетао Месецом, или робот Марсом, да ли могу да вам поставим пар једноставних питања, пре него што почнете да ме исмевате: да ли знате да је то камење дошло са Марса? Да ли знате да је човек ходао по Месецу и да су роботи икада били на Марсу? Или само верујете у доказе које су вам неки научници (свештеници) представили о томе шта је стварно? Ако је тако, која је онда разлика између ове вере и вере коју су ваши преци имали у анђеле, чуда и “Бога”?

Ако још увек мислите да знате, онда је за вас свака нада изгубљена. Ваши потомци ће се смејати вама и вашем незнању.

Преиспитујте све. Верујте вашем осећају, више него доказаима које је лако исконструисати. Доводите у питање и оне ствари које сте мислили да знате. Раљзмишљајте својом главом.

Оно што већина људи мисли да виде:

Оно што заправо виде:

За документарац који се односи на ову тему (Daily Motions) кликните овде.

Пост у вези са овом темом.

“Знам да ништа не знам.”

(Сократ)

Култови Плодности II

13/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Научници и слични лаици претпостављају да се “култови плодности” наших предака нису само односили на људску плодност, већ и на  плодност усева. Представљају “богињу” као неку биће које шири плодност, обезбеђујући тако плодност поља.

Све скандинавске чини (“песме чаробњака”) за које знам, баве се буђењем поља (после зиме) (тј. баве се сејањем семена) и заштитом поља (од “лоших духова”), а нема ни једне речи о плодности поља. И поново, једноставно контролно питање може да сруши званичну теорију: да ли је плодност поља икада био проблем? Па зашто би био? Да ли је у та времена природа била под неком врстом штетног утицаја, за који данас не знамо? Или им је неко продавао ГМО хибридно семе, које је производило само једну жетву, а семе од те жетве није било плодно да би могли да га сеју догодине (проблем који имамо данас)? Једини проблеми који су имали у вези са усевима, били су недостатак или превише сунца или кише, паразити, болести, птице које су јеле семење, животиње које су јеле усеве итд., што се све објашњавало утицајем “лоших духова”.

Божанства која се уобичајено схватају као “божанства плодности”, у ствари никада то нису. Она су божанства љубави, пријатељства, чаробњаштва (“буђење” или заштита поља) и – најчешће и можда најважније – младости и лепоте (заправо: две стране истог новчића).

Да, уопштено говорећи, плодност се није разматрала ни у ком смислу, али добро здравље често јесте. Оно је уобичајено било од великог значаја жени која је требало да се породи. Остајање у другом стању није био никакав изазов, али да би оне – и њихова деца- преживеле, требало им је добро здравље. Ово је уобичајено било од великог значаја и у вези са пољем: само је добро здравље могло да заштити од “лоших духова”, о којима сам претходно говорио. Тако да их је благосиљала богиња доброг здравља, како би ојачала њихово здравље и заштитила их.

Прелазимо на симбол доброг здравља у прехришћанској Европи, пехар (често котлић) Богиње Земље. Данас нам је овај симбол најбоље познат из изокренутих и христијанизованих паганских митова о “светом гралу”, али као што можете да схватите, пехар је био особина богиње доброг здравља. Једноставно: ко год да је пио из њега, постајао би здравији. Да, пијењем из пехара могли су да буду отклоњени ефекти тровања, могле су да се излече болести, залече ране и повећа шанса трудних жена да преживе рођење.

Када се подсетимо важности кише и сунца за усеве, особине Бога Неба постају разумљивије: жезло (првобитно камен, а затим камени чекић или секира) изазива гром на небу (баш као што камење производи варнице када се удара једно о друго и може да се користи за паљење ватре); његов мач проузрокује муње на небу (преноси снагу неба [Сунца] на Земљу), а његова круна (ореол) је Сунце само, сија иза њега.

Богиња Земље и Бог Неба заједно су господарили свим оним што је било потребно усевима да расту: сунцем и кишом и добрим здрављем. Особине Богиње Земље су биле веома корисне и (већ) трудним женама, које су желеле да имају довољно здравља како би преживеле порођај. Особине Бога Неба биле су веома корисне и ратницима, који су – када би Бог Неба пренео снагу Сунца на њих, спуштајући мач на њихова рамена – постајали јачи, или чак непобедиви!

Па да ли је онда било култа плодности у Европи? Ја бар не видим трагове таквог нечега. А такав култ неби ни имао смисла.

Али зашто онда научници и слични лаици толико говоре о овом “култу плодности”, о значају плодности за древног човека итд.? Зашто би то радили? Можете то да објасните пуким незнањем, можда још боље превладавањем феминистичких идеја, али све је то само клеветање древног човека. То је покушај да нас убеде да о њему мислимо као о неком дегенерику (“он је био толико неплодан”), у неком смислу и перверзњаку (“његова цела религија се окретала око имања што је више секса могуће”), ништа мање и покушај да се са наше религије свуче сав метафизички смисао, наравно како би се учинила мање привлачна данашњем човеку.

Ако желите да знате више о метафизичком значењу европске религије, можете да прочитате постове наведене у овом посту.

PS. Укључио сам наравно “својства” о којима је дискутовано у овом посту у чаробњаштво и религију MYFAROG-а. 🙂

Култови Плодности I

13/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Научници и слични лаици изгледа да размишљају о прехришћанској религији као о некој врсти култа плодности и све интерпретирају у том светлу, као да је плодност била све о чему су икада бринули. Тако да се на све женске симболе гледало као на “симболи плодности”, чак и саме жене су приказиване као симболи плодности.

Можете да поставите једно једноставно контролно питање, које ће да разбије све њихове хипотезе и теорије: “Да ли је плодност била проблем древним Европљанима?” Па зашто би била? Скоро сви проблеми везани плодност са којима се данас суочавамо, резултат су савременог начина живота, вида загађености који нису имали некада давно. Једини проблем везан за плодност који су можда имали, а који још увек имамо данас, био би онај проузрокован расним мешањем (нпр. хиперсексуалност мушког хибрида [због његове умањене плодности тежиће неумереном парењу]).

Међутим, чак и када су се прото-Европљани (homo neanderthalensis) први пут помешали са прото-Африканцима (homo sapiens), вероватно током леденог доба, када су неки прото-Европљани отишли да живе у Северну Африку и Источну Африку, смањена плодност није била проблем. Мушки (али не и женски) изданци таквих спојева, често су били потпуно стерилни и неспособни за размножавање, али тада расно мешање још увек није достигло висок степен, дешавало се спорадично, што је значило да су скоро сви мушкарци били прото-Европљани, без проблема са плодношћу, а чак и женски хибриди (данас познати као “Кромањонци”) још увек су били плодни. 

Када су се ово племена вратила у Европу, помало помешана, главни и најозбиљнији негативан ефекат мешања (у смислу плодности) била је смањена стопа преживљавања трудних жена. Да жена постане трудна није био проблем, чак ни данас у већини случајева није, али да жена преживи трудноћу и роди дете је био приличан изазов, а када је дошло додатног мешања ово је био огроман изазов.

Жене су имале кукове створене за рађање деце која су у расном погледу идентична њима, тако да ако би их мушкарац друге расе оплодио, а дете наследило очев облик лобање (а за то [статистички] постоји 50% шанси), то постаје огроман проблем за жену која се порађа. Данас имамо исти случај, када се афричка жена уда за европског мушкарца; оне имају толико проблема приликом порођаја, да доктори често аутоматски (!) желе да обаве порођај царским резом, како би били сигурни да ће и дете и мајка да преживе. Такво рађање је само по себи тешко: покушај да се истисне огромна лобања друге расе кроз кукове, прилично повећава вероватноћу не само за смрт мајке и детета, већ и за оштећење мозга детета.

Када је Сигмунд Фројд измислио своју апсурдну, игнорантну и потпуно заблудну теорију, која се односи на “инцестоидне жеље” девојчица према својим очевима, једноставно није могао да разуме да жене не привлаче њихови очеви и не траже мушкарце који личе на њихове очеве због тога. Оне траже мушкарце који изгледају као њихови очеви због тога што ће  имати већу шансу да преживе рађање детета тог човека: ако њен партнер изгледа као њен отац, вероватно је да ће глава детета савршено да одговара њеним куковима.

Када је расно мешање почело, разлике између прото-Европљана и прото-Африканаца биле су прилично велике и само је неколико хибридне деце (и њихових мајки) преживело порођај. Ова преживела деца су највероватније искључиво била она која нису у великој мери наследила велику лобању својих очева, већ мању афрички лобању својих мајки. Наравно, није било све тако једноставно, али уопштено, ово је био случај. Тако да је Кромањонац, директан резултат мешања, имао већи мозак и лобању од оних који су имали прото-Африканци, али ипак мање од оних које су имали прото-Европљани. Као и друга позната створења мешанци и Кромањонци су патили од низа проблема, као што је прекомерен раст, лоши зуби, дефектан скелет итд.

Срећом да се мешање раса дешавало само спорадично и временом су проблеми проузроковани овим смањени и у учесталости и у јачини. Прото-афрички гени су све више и више равномерно распоређивни у прото-Европској популацији, која се већину времена није мешала са њима. Мада је хибридизација променила европску популацију и извзвала много негативних ефеката, плодност никада није била проблем. Али је преживљавање порођаја остао озбиљан проблем, заправо и дан данас – због тога што су Европљани у просеку само 99,7% Неандерталци. 

Видео у вези са овом темом: The Neanderthal Theory

О Технологији и Природним Способностима

11/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

За почетак мало музике…

Данас нам је технологија неопходна да бисмо преживели, добрим делом и због тога што су непријатељске групе које желе да нас униште опремљене свом могућом технологијом које могу да се дочепају. Исто тако, треба да смо свесни чињенице да нам је без обзира на све, потребно нешто технологије, чак и у идеалном свету. Чак и копље и нож који се користе у лову, нека су врста технологије.

Пре него што наставим, желео бих да раздвојим технологију која је неопходна и није штетна по околину или самог човека, од технологије која није неопходна и која је штетна по околину и самог човека. Чисто због једноставности, назваћу их “добром” и “лошом” технологијом, респективно.

Озбиљан проблем у вези са лошом технологијом је тај што омета позитивну природну селекцију и промовише човеково назадовање. Човеку без икаквих природних способности, наједном је дата прилика не само да преживи, већ да то учини на штету оних који су бољи од њега.

На пример, ловцу више није потребна вештина и храброст, он може да само да упуца било које створење са безбедне удаљенсоти и локације, неким пушкама и са 2 км удаљености. У ствари, индустријски узгој учинио је лов превазиђеним и у великој мери уклонио човека из природних процеса (чак и из процеса обезбеђивања хране), тако да је изгубио све здраве и природне везе са природом – а човек без таквих веза брзо ће да уништи све што је природно. Савремен човек то и чини: уништава и своје окружење и себе.

На дуге стазе, ова технологија уништава човечанство и полако претвара некада креативног, вештог, храброг, здравог и разумног човека, у ужасно подљудско створење, које пати од свих могућих болести – како физичких, тако и менталних. У неком тренутку, човечанство ће да постане толико дегенерисано, да више неће бити способно да одржи чак ни технолошко друштво које је само створило. Шта ће се онда десити? … Да, човек ће евентуално да постане толико дегенерисан, да неће бити физички способан чак ни да замени сијалицу, или да схвати како се то ради.

Преживели?

На дуге стазе ова лоша технологија ће уништити и околину, која је неопходна човеку да би преживео. Шуме које су некада биле пуне биља и дивљачи, претворене су у поља која производе генетско модификоване усеве, која су у власништву сићушне корумпиране, окрутне, циничне, похлепне, неискрене и злокобне “елите”. Језера и океани који су некада кључали од рибе, претворени су у огромне депоније за ђубре и хемијски отпад. Само градови расту и још више убрзавају човекову пропаст. Још више лоше технологије се уводи као решење за проблеме настале због лоше технологије и изгледа да је једини пут за излазак из тога катастрофа…

Свет који је зависан од лоше технологије је веома рањив, чак и од стране природних хирова: соларне олује, земљотреси, вулканске ерупције, повратак ледених доба, чак и лоше време могу да га униште. Тако да чак и ако никад не останемо без енергије која је неопходна за одржавање савременог света и чак и ако човек не буде имао довољно времена да буде толико уништен да више не буде способан да одржава свет у коме живи, овај модерни свет ће у неком тренутку пасти.

Неки могу да се запитају: како то да интелигентна врста добровољно доводи себе у ситуацију у којој ће да буде уништена? Само је питање времена када ће то да се догоди, а може да се догоди на толико начина!

Док тај дан не дође, користићу лошу технологију како бих промовисао сан о једноставнијем животу, о животу у друштвима са “добром технологијом”, која негују здравог човека и његов здрав однос према природи у којој живи и чије је део. Када тај дан дође, бићу спреман и способан да не зависим од лоше технологије и да обезбедим опстанак свог рода, а то ће бити и многи други.

Мада пад модерног света “лоше технологије” неће бити и пропаст “човечанства”, углавном ће бити пропаст за оне који нису имали довољно разума да побегну из смртоносне замке – нешто што су могли да ураде да су се вратили једноставнијем животу. Човечанство ће заправо да профитира од овакве “катастрофе”, биће прочишћено тако што ће његове “ћелије канцера” бити уклоњене. И Мајка природа и човечанство ће да буду подмлађени оваквом “катастрофом”. Мајка природа ће да поврати оно што је цивилизован човек отео од ње. Земља ће поново да буде зелена и богата животом. Ово ће да уклони све трагове света лоше технологије и човечанство ће ући у (нов?) дуг период, у коме лоша технологија неће бити виђена  као нешто добро. Могуће је чак и да ће бити створена и поштована  универзална  правила, како би обезбедила то да се за дуго времена спречи поновни проналазак лоше технологије: пре него што човек (поново?) уђе у период пада…

Преживели!

Неко је некада рекао да “не постоји ништа ново, само оно што је заборављено”, а могуће је да је то намерно заборављено, због тога што су неки били довољно мудри да схвате да је то била лоша технологија.

Једноставнији Живот

Надолазећа Тама

7 Примера “добре” Технологије:

Глинени лонац

Одећа од природне тканине и крзна

Увеличавајуће стакло од кварца (…да, нисте знали да су га имали у каменом добу, зар не? [Користили су га да брзо направе ватру])

Јурта шатори

Акустични музички инструменти

Биљна медицина

Свеће од воска

7 Примера “лоше” Технологије

Аутомобили

Авиони

Индустријска пољопривреда (заправо пољопривреда сама по себи… ловачко-сакупљачки начин живота је супериоран у односу на пољопривредни у сваком смислу)

Ватрено оружје

Асфалтирани путеви

Савремена медицина

Електрична струја (заправо: све што треба струју да би радило)

О Цивилизацији и Природним Стаништима

10/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Колико сте само пута чули хвале на рачун “цивилизације” и “цивилизованог” човека? Ови градитељи и становници градова се уобичајено славе као најнапреднији од људи. Да ли су? Да ли су стварно то били?

Прву познату (…) цивилизацију на овој планети, нису изградили Неандерталци, расно чисти Европљани; нити нордијски људи, о којима већина европских расиста има данас високо мишљење. Не! Саградила је популација мешанаца; у Месопотамији, Египту, Персији и у долини Инда. Касније су и Грци градили градове, али тек пошто су били довољно расно помешани да више не изгледају као Нордијци. Касније су и Римљани градили градове, али тек пошто су били довољно расно помешани да више не изгледају као Нордијци.

Данашња европска цивилизација је изграђена од стране “мешанаца”: Римљана. Да, ако сумњате, знајте да су сви градови, сва цивилизација у Европи, базирани и извиру директно из римске и јудео-хришћанске цивилизације. Расно чист Европљанин је био варварски и нецивилизован. Британија. Галија. Германија. Скандинавија. Балтика. Славија. Дакија. Аквитанија. Суоми. Скитија. Сарматија. Илирија. Тракија. И тако даље.

Ако мислите да грешим, размислите још који тренутак. За почетак, погледајте данашње градове: кога привлаче? Упоредите их са селом, па ми реците: где се налази највише мешанаца? Управо тако: налазе се скоро сасвим у градовима. И ако је на њима да бирају, скоро сви ће поћи да живе у градовима. Зашто? Због тога што је то природна средина за мешанца. Са друге стране, природна средина за расно чистог појединца је неискварена природа; недирнута, неукаљана, незагађена, дивља, опасна и прелепа. Ту скоро да не можете да наиђете на мешанце, а ако се то и деси, то је вероватно због тога што су их неки расно чисти појединци ту довукли са собом.

Цивилизације су ужасно самодеструктивне: временом ће све да падну. Све ће да оду доле у трагедији и оставиће за собом мртве или умируће грађане, елиминисане сопственом декаденцијом, злочином, глупошћу и дегенеративним градским животом, ништа мање и епидемијама. Оних неколико који избегну ове смртоносне замке, вероватно ће брзо да умру у природи, због тога што више нису способни за природан живот, после генерацијског живљења у “градовима”.

Највећу шансу за преживљавање пада цивилизације имају они који не живе у градовима: обично много расно чистији поједници који живе на селу, најближе што могу свом природном станишту: нетакнутој природи…

PS. Живиш у граду и мрзиш то? Па можда је тако због тога што ниси створен да живиш ту.

Зашто онда то радиш?…

Египатска Митологија

10/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Сви знамо да се Египат налази у Африци, али нам ДНК истраживања говоре да су бар током првих египатских династија Египтом владали Европљани. Претпостављамо да је последња династија имала црног фараона, а знамо да су владари неколико претходних династија тешко налазили краљевске партнере. Чак су радије узимали принчеве и принцезе из непријатељских краљевства, него да се венчају са неким из сопствене популације. Заправо су се радије венчавали са сопственим родом, него са неким из обичне египатске популације. Знамо и да је коначно, када им је понестало “доброг материјала за венчавање”, египатско краљевство пало (током црне династије).

Египатска Краљица Нефертити

Данашњи Египат се наравно разликује од древног Египта. Прво су га (црни) Африканци преузели, затим су Грци освојили посрћућу древни Египат (а као што знамо, запањујуће лепа Клеопатра, била је грчког порекла), после чега су га преузели Римљани, а затим и Арапи у VII веку. Данашњи Египћани су вероватно мешавина свих ових група: древних Египћана, Африканаца, Грка, Римљана, Арапа и робова свих “оближњих” раса.

Са друге стране, египатска митологија је наравно европског порекла и самим тим у сагласности са осталим европским митологијама – са свима њима, од Ирске до Индије. Не само то: она је једна од најстаријих европских митологија и због тога је ми Европљани можемо посматрати као једну од највреднијих.

PS. Постоји хипотеза по којој су последњи од прилично расно помешаног нижег племства и мање помешаног вишег пламства, напустили Египат и отишли у Ирску, где су били асимиловани од стране локалног становништва, што наравно може да објасни присуство толико црвене и других врста тамне косе у Ирској и остатку британских острва, као и постојање толико митова о змијама у Ирској (а знамо да у Ирској нема змија), али се још увек не зна да ли је ово истина или не.