Деца II

26/10/2013

Варг Викернес

Изворни текст

Чак и данас је могуће, ако живите далеко од градова у руралнијим срединама, да постигнете то да ваша деца имају здравије детињство. Ако желите можете и да их кућно-школујете.

Ипак, већина нас не може себи ово да приушти. Ми смо робови система, упетљани смо у џиновску паукову мрежу. Не можемо да се ослободимо. Више не можемо да преживимо самостално.

Или можда можемо?

Или можда они желе да ми верујемо у то, да чак ни не бисмо покушали?

Да ли вам стварно требају све ствари које купујете данас? Да ли вам стварно требају све услуге за које плаћате данас? Да ли вам стварно треба животни стандард који имате данас?

Мислим да не.

Ми – наша тела – можемо да се прилагодимо на доста ствари, много више него што смо свесни. Једино што прво треба да урадимо је да прилагодимо наше умове, остало ће само по себи да дође. Наравно, постоје границе до којих можемо да се прилагодимо, али ипак.

Нека од ствари на које смо данас навикли, не само да нас чине лењима и слабима, већ нас чине и слабоумним и несрећним.

Проводим доста времена испред мог рачунара, у том смислу ја сам његов роб. Борим се да се ослободим. Свестан сам тога колико би мој живот био бољи ако бих се ослободио од ове направе, ако бих проводио све ово време радећи у башти, играјући се са децом, учећи ствари, размишљајући, трчећи, правећи ствари, одржавајући ствари… У неком смислу, свет око мене се распада делимично и због тога што нисам ту да водим рачуна о њему, онолико колико бих требао.

Ја сам роб овог модерног света и онога што он представља, не могу да се ослободим, због слабог финансијског стања или слабе воље, свеједно. Могуће је да ће промена, или чак и пад цивилизације, да ово промени на боље. Слава Сварогу!

Превео са енглеског Александар Маслар

Деца I

25/10/2013

Варг Викернес

Изворни текст

Некада давно, кад сам био млад, нисмо имали рачунаре. Проводили смо наше слободно време на улицама, играјући фудбал, играјући се каубоја и индијанаца, пењући се на дрво, планинарећи на мале литице, трчећи, возећи бицикл, играјући жмурке, истражујући, скијајући, санкајући се, клизајући, шпијунирајући другу децу, градећи дрвене кућице, пливајући, борећи се са другом децом, једрећи, пецајући или возећи наше чамце између хриди. Понекад сам се играо сам, у шуми, са дрвеним мачем или ваздушном пушком, или сам правио оклопе од празних картонских кутија. Када сам био у кући, играо сам се са ЛЕГО коцкама, аутомобилчићима, малим војницима и повремено друштвеним играма.

Млађи ја:

Онда је дошао “напредак”.

Због превише аутомобила на улицама, постало је немогуће за децу да се ту играју. Већина дрвећа је било посечено, да би се направило још места за куће и станове. Више није било где да се скија или санка, а мало језеро где смо се клизали је претворено у мочвару и исушено, не би ли се направило још места за њихове станове. Више није било деце на улицама. Тада сам већ био у касним тинејџерским годинама. Мислим да сам припадао последњој генерацији у Бергену која је проводила слободно време онако како би деца и требала да проводе.

Бар сам моје слободно време провео на добар начин, нешто што не могу да кажем за време које сам проводио у обданишту и школи. Збогом детињство. Волео бих да сам провео више времена са тобом, али ми није било дозвољено. Већини деце више није. Видимо се следећи пут. Надам се да ће свет бити другачији до тада. Au revoir.

Превео са енглеског Александар Маслар

О Сутрашњици

24.20.2013

Варг Викернес

Изворни текст

За почетак мало музике, да нас уведе у право расположење.

Већ знамо то да живимо у свету који не хода, већ трчи својевољно у провалију, у коме се све врти око конзумеризма и забаве.

Па како можемо да се избавимо, да урадимо праву ствар и преживимо – док остатак човечанства (тј. велика већина…) скаче са литице и бива разбијена о оштро камење на дну?

Једно од најважнијих ствари коју поседујемо је наша крв. Ако све друго пропадне, није важно, ако је наша крв нетакнута. Можда мислите да причам о расној чистоћи, сигурно да причам и о њој, али заправо углавном причам о људским квалитетима појединца. Ако свет иде низбрдо, ви свеједно можете да живите добар живот, ако имате оштар ум и добро здравље – и једнако здравог партнера, који може да буде отац или мајка вашој једнако здравој деци.

Добро здравље се може постићи следећим:

I. Не узимајте никакве вакцине. Оне само сламају ваш имуни систем и праве вас сломљеним људским бићем.

II. Не једите храну са конзервансима, обојену бојама са алуминијумском основом или са другим отровима  у њима. Купујте што више хране директно од произвођача – само са еколошких и малих фарми. Никада не једите “индустријску” храну.

III. Користите ваше тело за оно за шта га је природа наменила. Не дижите тегове; уместо тога радите и ходајте, колико год можете. Ако желите да вежбате, користите ваше тело као оптерећење: радите склекове, згибове, чучњеве итд.

IV. Не будите окружени са много пластичних предмета или окречених зидова. Они трују ваздух који удишете…

V. Живите у кућама направљеним од дрвета и камена. Лепак (који се налази у већини других материјала) трује ваздух који удишете…

VI. Живите у руралној средини, где се не користи много пестицида.

VII. Живите једноставан живот, са што je мање могуће модерних “побољшања”.

Оштар ум се може постићи следећим:

I. Држите се даље од школе и искључите ваше телевизоре (у ствари: баците ТВ у канту, где припада). Игноришите све што вам влада говори да радите, или још боље: радите супротно! Они више нису наши пријатељи.

II. Држите се даље од факултета. То су кампови за индокринацију, направљени да уклоне и оно мало отпора које имате против њихових лажи, који је остао после времена проведеног у школи.

III. Читајте о Стоицизму и научите како да га разумете.

IV. Увек идите најтежим путем до циља: научиће те више радећи тако.

V. Живите на месту са кога ноћу можете да видите звезде.

VI. Будите аутодидакт када год то можете (а можете у већини случајева!).

VII. Увек будите свесни ког сте пола и не покушавајте да будете нешто што нисте (сви феминисти би требало да прочитају овај савет, најмање неколико пута…).

Како да добијете децу која су достојна живота:

I. Нађите партнера који личи на вас (тј. који је исте под-врсте).

II. Нађите партнера са добрим природним (!) зубима, лепом природном кожом и лепом природном косом. Зуби, кожа и коса говоре доста тога о општем здрављу неке особе и самим тим о његовом/њеном генетском склопу.

III. Нађите жену која није узимала пилуле против трудноће док вас је бирала: оне уништавају њену способност да оцени да ли сте или не добар партнер за њу (тј. генетски добар спој). Жене “на пилули” су у основи као слепи мишеви без радара; не знају где су и непрестано “налећу” на свашта и свакога… Ако сте жена, отарасите их се моментално – ако то не урадите, ви сте у гомили која трчи у амбис!

IV. Нађите партнера који мирише природно добро. Ако вам он/она мирише добро, ви сте добар генетски спој. NB! Ово не важи за жене које су на пилули или користе нека слична средства. Видите III.

V. Нађите партнера који на пуши. Ако он/она пуши, он/она има слаб  карактер, који ваша деца могу да наследе. Наравно, исти случај је са узимањем дрога и алкохолом.

VI. Мушкарац треба да нађе женствену и лепу жену, а жена мужевног, храброг и виталног човека.

Могу да додам још тога на ове листе, али мислим да сте и из наведеног схватили.

Док ово говоримо, већина човечанства хита у амбис. Пустимо их… само се побрините да их ви не пратите. Оно што остатак човечанства ради није битно. Пустите их. Ако желе да живе у канализацији, у кавезима у којима су набијени са свим могућим врстама створења, добро: пустите их. Али се побрините да и ви то не радите! Ако они желе да се изложе свој могућој изопачености и дегенерисаности, коју наш свет може да понуди, добро: пустите их! Само се побрините да и се и сами не изложите истом! Ако желе да се деградирају и да претворе своје потомство у подљудске слабиће, добро: пустите их! Само се побрините да ви урадите супротно! Ако желе да постану или остану људска стока, добро: пустите их! Само се побрините да се не претворите у исту или останете иста стока.

Будућност европске већине:

PS. Не брините, они неће преживети предстојећи пад цивилизације. Очекујте да нађете њихове кости нагомилане у рушевинама које су се називале градовима…

Прљавштина нашег света нас преплављује као да је плимски талас. Ако желимо, можемо да се боримо против ње, али ћемо изгубити. Плимски талас ће нас једноставно згромити, разбити од зид и уништити нас, пре него што спере наше безживотно тело назад у огромно библијско море дегенерације, одакле је све и дошло. Уместо тога, требате само да се склоните у страну и пустите да спере све оне који то не ураде. Треба да направите пар корака узбрдо и ту седите у миру и тишини док све  не буде готово. Само ће рушевине остати испод, пустош коју је оставио плимски талас, па шта? Ми имамо нашу европску крв нетакнуту, тако да увек можемо да почнемо изнова. Нема проблема. Нећу пролити ни једну сузу за овом модерном Содомом. Свет ће бити боље место када буде пала.

Слава Сварогу!

Будућност европске мањине (тј. оних који су преживели предстојећи пад цивилизације):

Превео са енглеског Александар Маслар

О Смрти

24.10.2013

Верг Викернес

Изворни текст

Неке музике се тешко можемо отарасити. Прати нас неко време.

Лишће опада са грана. Ветар дува. Киша пада. Мајка Земља умире… поново.

Ми знамо да се ово дешава сваке године. И наши преци су то знали. И дан и ноћ умиру – ноћ се претвара у излазак Сунца, а дан у залазак. То се дешава и Месецу – помрачење Месеца прелази у млад Месец, пун Месец и последњу четврт. То се дешава и месецима – прва недеља је недеља реинкарнације, друга недеља рођења, трећа недеља живота и четврта недеља смрти. Дешава се и години – зима је доба реинкарнације, пролеће поновног рођења, лето живота и јесен смрти. То се догађа и човеку – човек је вилењак (тј. бели дух племенитог преминулог), затим борави у царству смрти (загробној хумки), рађа се, живи и поново умире.

Све силе у универзуму пролазе кроз ове промене, неке брже од других, неке у већој мери од других, али све то раде. Чак и планете. Чак и сунчев систем и галаксије. Сви они имају живот.

Тако да и сва европска божанства пролазе кроз исто. Она су обновљена и враћају се боља него што су била пре смрти: док живе она се распадају и на крају умиру – баш као и човек. Само се добро враћа, али ово добро се квари временом и мора да буде обновљено. Поново и поново.

Нема краја овоме. Ни почетка. Не постоји “стварање” или “армагедон”. Увек је било овако и увек ће да буде. Рагнарок је само обнова свега доброг у нашем свету. Ми живимо у вечности, “време” је само илузија: начин да човек схвати ову вечност.

Када Мајка Земља умире, човек може да сакупља плодове: нпр. јестиве печурке почињу да расту на трулом шумском тлу и кестење пада са дрвећа. Смрт једног облика постојања је живот за други.

Ја сам човек, заробљен у вечности, неспособан да је видим целу у једном тренутку, па идем у умирућу шуму и скупљам плодове, да бих могао да једем и тако наставим да живим још неко време. Могуће је да ћу у неком тренутку, изненада да схватим зашто сам овде и да нађем смисао свега. Могуће је да ћу то урадити када умрем – и због тога изабрати поновни повратак у живот. Поново и поново.

Можда искра у мени, која ми даје живот, јача док живим и храни божанства када умрем.

HailaR Erþô! HailaR WôðanaR!

Корпа кестења, после 15 минута сакупљања у шуми, око 50 метара од нашег имања:

Превео са енглеског Александар Маслар

Comments

Правила понашања на Thulean Perspective блогу.

Црвена Коса

23/10/2013

Варг Викернес

Изворни текст

Релативно често добијам мејлове и коментаре људи који тврде да су црвенокоси појединци више Европљани и расно чистији од других Европљана. Они кажу да имају најсветлију кожу, тако да мора да су “расно најчистији”. Изгледа да је ова заблуда прилично проширена, па ћу из тог разлога одвојити мало времена да вам објасним о чему се ради у случају црвене косе.

То је у ствари стварно једноставно; они са црвеном косом имају веома мало браон меланина (који даје кожи браон боју, посебно када се изложи Сунцу), али имају доста црвеног меланина (који даје кожи црвену боју, посебно када се изложи Сунцу) – у поређењу са људима плаве косе, који имају веома мало браон и веома мало црвеног меланина. Тако да иако су црвенокоси људи веома бледи, имају доста више меланина него плави људи.

Ово значи да црвенокоси појединци не црне веома добро и уместо тога њихова кожа изгори када се изложи Сунцу – и добијате веома црвену кожу као резултат (црвени меланин). Тако да они не подносе Сунце или врућину веома добро (али са позитивне стране, црвенокосе индивидуе изгледа да имају већу отпорност на отров (алкохол) и бол него остали).

Не знамо тачно када су се појединци са црвеном косом појавили, али знамо да је то мутација која се појавила када су Европљани (са веома мало меланина) мешали са не-Европљанима (са много меланина) током дуже временског периода. Као што већ можда знате, “мутације” се јављају када се врсте и под-врсте мешају и ово није другачије што се тиче мутације која изазива црвену косу и веома бледу/црвену кожу. Ово мешање раса је креирало мутацију која је створила појединце са много меланина (не-европска особина), али са много црвеног меланина – како је објашњено у претходном тексту. Као резултат свега овога, ови појединци имају црвену косу и веома бледу кожу, која се претвара у црвену када се изложи Сунцу, такође и пеге.

Па да сумирамо; црвенокоси појединци су наследили генетски склоп, који је резултат мутације која је настала мешањем, тако да нису “чистији” од других.

Са друге стране, појединци са црвеним косом нису мање чисти од већине других Европљана, они су само наследили овај посебан генетски склоп, који је резултат мешања врста. Други Европљани могу да имају неке друге не-европске особине или мутације, које су резултат тог истог мешања врста, као што је смеђа коса (сви чисти не-Европљани имају црну косу, неки Европљани су наследили и ову особину), смеђе или кестенасте очи, маслинасту пут, низак КИ, лењост, слаб скелет (у поређењу са моћним европским скелетом), мање мишиће масе итд. итд. Многи Европљани имају и друге “дефекте”, као што су хиперсексуалност, претеран раст, преблеми аутоумуног система, нервни проблеми, проблеми везани за метаболизам, оштећења мозга итд. И они су резултат овог мешања врста које се десило пре много времена…

Ако постоји неко правило, онда је то да што су Европљани више плави, плавих очију, интелигентнији, храбрији, јачи, креативнији и лепши, вероватније је да су и расно чистији.

Црвена коса је уобичајена и код не-Европских људи, посебно Јевреја, због тога што су они екстремно монгрелизовани (очигледно из географских разлога: Јевреји су живели на месту на коме се сусрећу три континента) и због тога пате од толико много последица мешања, укључујући и црвену косу.

Могу да додам да Скандинавци, расни најчистија племена Европе, заправо нормално веома добро црне, а то је због тога што су толико расно чисти: њихова светла кожа је веома добра у производњи “Сунчевих витамина”, чак и кад су изложени веома мало Сунцу. Тако да када се много излажу Сунцу, кожа црни веома брзо, због тога што не треба да “да користи шансу” да производи много Сунчевих витамина – у поређењу са осетљивом веома светлом кожом која мора да штити саму себе од превеликог излагања Сунцу. Црвенокоси појединци покушавају да раде исто то, али имају толико црвеног меланина да не успевају у том и због тога изгоре и кожа им постаје црвена.

Европа је данас разнобојна раса (да: Европа је и биолошки термин, врста), али ове особине су само на површини. Битније је оно што се налази унутра сваког европског човека, у смислу интелигенције, храбрости, општег здравља, и воље да се жртвују за сврху већу од њих самих. Слава Сварогу!

Неки прелепи “Европљани од многих боја”:

PS. Ми заправо не знамо зашто су људи у Британији толико црвенокоси, али највероватније објашњење је то да су племена која су се тамо селила имала доста појединаца са црвеном косом и због тога су ове особине постале веома уобичајене. Друго објашњење би било то да су се племена која су живела тамо (Велшани, Ирци (укључујући и Шкоте), Пикти и Бритонци), заправо делом потекла из Египта, места које је у то време (наравно због локације) било више помешано него остатак Европе (у биолошком смислу) и да су они потомци последњих европских племића који су тамо живели. Они су у неком смислу напустили “египатски брод који тоне”, пре него што је било прекасно за њих и отишли на Британска острва, где су били асимиловани од стране европских племена која су већ тамо живела – остављајући за собом мешански Египат (неколико последњих династија) да назадује. Не постоји доказ за ово, али постоје неки трагови који указују да се ово стварно догодило. Ова “египатска хипотеза” може и да објасни зашто је било толико тамне косе и смеђих очију у староседелачким племенима Британских острва.

 

Превео да енглеског Александар Маслар

Повратак Човека

22/10/2013

Варг Викернес

Изворни текст

Саремен човек је сломљено биће, припитомљено створење не боље од стоке. Ово је резултат расног мешања – као што је објашњено овде, овде и овде. Почело је пре много времена и још увек се дешава док ово говоримо, вероватно ће се дешавати и даље, све до нестанка модерног човека.

Ипак, човечанство још увек поседује квалитет, појединце који заслужују да живе, јаке у срцу и  уму, јаких удова и костију. Они зазиру од људске доместикације, она их одбија и предузимају кораке како би се ослободили из кавеза у коме живе. Они схватају да је наш модеран начин живота – који карактерише припитомљавање и људи и животиња – деструктиван и труде се да нађу алтернативе.

Не држе се утопијских снова, у којима су сви наши будући проблеми решени са још више “напретка” у технологији и науци, неком deus ex machinom. Заправо нас “напредак” још више доместикује и на тај начин само убрзава човеков пад (као што се веома лепо може видети из последњих неколико стотина година). Уместо тога, добри људи прихватају стварност и знају да су изабрани од стране богова, пустиће остале да нестану у смрт и таму. Ових неколико морају да буду сачувани, за оно што ће доћи после великог потопа – онога до чега мора да дође, онога што ће мајка природа сама донети. 

Прави “бог из машине” је човек који седне и нађе начин за превазилажење великог потопа и повратка животном стилу старина. Он ће да разуме да нас технологија, којом смо окружени и која нам умногоме олакшава живот, само чини слабима, глупим и бескорисним и да и она мора пасти у заборав. И да остане тамо.

Пре него што наставимо мало музике:

У новом свету, када човек покуша да пронађе начин да учини нешто лакшим, неће му бити дозвољено. Живот је за јаке и способне, здраве (лепе) и хармоничне људе, не за лење слабиће који увек желе да иду пречицом у стизању до циља. Човек ће поново постати бољи, у почетку спорије а онда брзо, све док не постане јак, способан, леп и хармоничан као некад, у заборављеним временима. Све док не постане оно што може и треба да буде. HailaR MannR! HailaR WôðanaR!

 

Превео са енглеског Александар Маслар

Пад Човека, део III

22.10.2013

Варг Викернес

Изворни текст

Као што је објашњено овде, припитомљене животиње су сломљена створења. Агрикултура је исто тако имала интересантан ефекат на човека: припитомљавањем животиња човек је припитомио и самог себе. Савремена људска бића су скучена у неприродне средине, у “кавезe” у градовима, у којима је човек морао да измисли канализацију, само због тога да би се отарасио нагомиланог људског отпада, који је резултат његовог неприродног живота. Данас, људи су постали толико припитомљени да више не подижу сами своју децу, већ их у обдаништима, школама, факултетима, ТВ-ом, радиом и другом “забавом” “тренирају” за њихове будуће робовске задатке, баш као што се и животиње тренирају за одређену врсту задатака. Потомство се вакцинише и прослеђује на доместификацију. “Тренира се”, баш као што тренирамо псе, само за комплексније задатке.

Човек је заробљен у злокобни круг, све од почетка агрикултуре и ако се ускоро не избави из њега, биће то његов крај. Баш као што и припитомљене животиње нису способне да преживе самостално, без човека, јер су припитомљавањем сломљен и квалитет човека је већ драматично опао током година и у једном тренутку ће да буде толико слаб да неће моћи да преживи без лекова, витаминских инекција итд. Једног дана када се деси нешто непредвиђено, нпр. нестанак лекова, то ће да буде крај човечанства.

Помешани, неспособни, хендикепирани, слаби, глупи и немоћни људи ће нестати са лица Земље.

Превео са енглеског Александар Маслар

Пад Човека, део II

22.10.2013

Варг Викернес

Изворни текст

Пре око 10.000 година, човек је почео са култивациојом земљишта, такође. Човечанство је одједном постало бројније и вероватно по први пут у људској историји глад, тиранија, ропство и потхрањеност су постали реалност. Глад, због тога што су усеви пропадали са времена на време. Тиранија, због тога што је неко поседовао земљу и одлучивао ко ће да једе а ко не¹. Ропство, због тога што је тиранима користило да претворе раднике у “људску” стоку. Потхрањеност, због тога што је настањен човек имао мање разноврсну исхрану.

¹Реч “Lord”, (“l[ev]ord”, од нордијског hleif-vörðr, од прото-нордијског hlaiba-wardaR, од прото-индо-европског klaiba-wardas), чак и у оригиналу значи “чувар хлеба”.

Али због чега су почели са култивацијом земљишта?

Због тога што је било мање напорно него сакупљање дивљих бобица или другог јестивог растиња.

Тако да ширење агрикултуре у Европи није дошло као резултата “напретка” лењог и слабог помешаног човека – као што је и случај са припитомљавањем животиња. И пре 10.000 година, човек је знао да обрађује земљу, али је то радио само кад је био приморан, када није имао услова за живот ловца-сакупљача. Припитомљавање животиња је изазвало експлозију у људској популацији и све више и више Европљана је било приморано да се окрене припитомљавању животиња и агрикултури да би преживело. Чак и ако су видели негативне ефекте свега овога, они нису имали избора: морали су да одбаце њихов здрав и хармоничан ловачко-сакупљачки начин живота у корист агрикултуре. Већ је било превише људских бића…

 

Превео са енглеског Александар Маслар

Пад Човека, део I

22.10.2013

Варг Викернес

Изворни текст

Хајде да на неко време уронимо у ову музику…

Пре око 12.000 година човек је почео да припитомљава животиње. Човечанство је одједном постало бројније и вероватно по први пут у људској историји, болести су почеле да се шире са животиња на људе. Припитомљавање је створило нов и неприродан однос између животиње и човека.

У овој ситуацији и животиње су се промениле. Као што је овде речено, створења различитих врста или под-врста не мешају се у природи, ако имају избора, пре свега због њихових генетских различитости, али и због различитог начина живота и географских локација. Припитомљене животиње су биле приморане да се паре са животињама са којима то иначе не би радиле, због тога што су морале или биле приморане од стране човека, који је желео да створи одређене особине код својих животиња.

Временом, припитомљене животиње су постале сломљене, неспособне да самостално преживе и постале су потпуно зависне од њихових људских господара. На пример, данашње краве производе доста млека, али оне би веома брзо умрле од упале вимена ако их човек не би музао сваки дан – због тога што производе превише.

Али зашто су почели да припитомљавају животиње?

Због тога што је било лакше и мање напорно него да лове дивље животиње.

Али зашто је човек одједном, пре око 12.000 година, желео да крене лакшим путем? Ни пре 40.000 година није био мање интелигентан, зашто се онда ово десило у овом тренутку?

Због тога што је европски човек, Неандерталац, био помало помешан са Африканцима, Хомо сапиенсима и негативни ефекти су били многи: губитак брзине и мишићне масе, слабљење скелета и смањење интелигенције. Лов је постао тежи за “нове”, помешане Европљане (Кромањонце). Исто тако, овај “нови” Европљанин” је био мање интелигентан од старог и није разумео да ће припитомљавање животиња да има толико драматичне и негативне ефекте.

Због тога што смо интелигентни и данас имамо “напредак”. Рецимо, производимо пестициде и на тај начин се ослобађамо проблема које имамо у агрикултури. Међутим, сада желимо да се отарасимо пестицида, јер смо схватили да чине више штете него користи. Ово говорим да бисмо схватили да смо некада били интелигентнији него што смо данас, раније вероватно не бисмо пронашли и користили пестициде, због тога што бисмо унапред схватили да то није добро. Неандерталци нису имали домаће животиње, можда због тога јер су били довољно интелигентни да схвате како то није толико паметно…

Тако да је временом, све глупље и глупље помешано људско биће, коначно завршило мислећи да је добра идеја да припитоми животиње, пре око 12.000 година.

Зашто су онда Неандерталци били довољно глупи да се мешају са Хомо сапиенсима? То не знамо, али наједноставније објашњење је то да су једноставно радили то из сажаљења. Јачи и интелигентнији Неандерталци су покорили племена Хомо сапиенса када су их напали у Африци, али су били доброг срца, као што су Европљани још увек, па када су отерали или поубијали афричке одрасле, нису могли да убију афричке бебе или их оставе да умру. Усвојили су ове бебе, вероватно знајући да ово није добра идеја и ту и тамо понеко усвојено дете би одрасло и било му је дозвољено да се пари са Неандерталцем. Женски потомци су били плодни… (то се често догађа када се помешају две различите расе). Током периода од 120.000 година конфликата у Африци, између Неандерталаца и Хомо сапиенса, у племенима Неандерталаца крв је мешана јер су они доносили овај женски афрички ДНК назад у Европу, када би се ледено доба завршило. И због свега овога, ми – Европљани – имамо у просеку 0,3% чисто афричког ДНК.

Мешање раса или под-раса никада није добра идеја. Оно је оставило већину европске расе, ако не сломљену, онда бар драматично смањеног квалитета и то смањење квалитета се временом проширило широм Европе.

Последњи који су потпали у ово расно назадовање су западна и северна европска племена, једноставно због тога што су живели најдаље од извора овог проблема; земље повезане са Азијом и Африком…

Превео са енглеског Александар Маслар