О Тору и његовом Чекићу

05/02/2015
Варг Викернес
Изворни текст

Advertisements

Највише је слеп Онај који не жели да види

27/01/2015
Варг Викернес
Изворни текст

Више не пишем често, нити пишем са оном отвореношћу са каквом сам раније писао – не пишем због тога што више нема сврхе да то радим. Оно што сам говорио у прошлости, данас говоре многи. Више нисам један од малобројних. Свет ме не треба више да говорим поново исто. Предао сам штафету другима.

Тако да пре него да пишем, свирам музику или певам; покушавам да се ослободим од стиска лепљивих канџи цивилизације. Као што до сад сви већ знамо, цивилизација тоне све дубље и дубље и они који је се држе, пропашће и пашће заједно са њом. Ја мислим у напред и покушавам да живим сада на начин на који ћу да будем приморан да живим у будућности.

Сенка се шири нашим светом; тамни облаци се надвијају; диже се нова тама. Али пре него да проклињемо таму, морамо да упалимо свећу и прегурамо – до следећег изласка Сунца. Они који буду успели, биће прочишћени; очишћени; побољшани. Бољи.

Наш будући свет ће бити другачији. Срећом.

Наша Паганска Прошлост, Златно Доба:

solhverv

Порука

Превод песме Budstikken,  са албума Fallen.

Порука

Нека стрела путује од бога до бога,
широм света.
Нека се пошаље стрела од куће до куће,
целом духовном роду.

Сваком детету божанског рода.
Сваком духовном човеку.
Дошло је време секире, и време стреле.
Дошло је време копља, и време мача.

Узми свој оклоп, и шлем.
Узми свој штит, и мач.

Богови прошлости се уздижу,
из сећања божанске крви.
Неупрљани. Незагађени.
Црвено злато духовне баште. Они су још овде!

Почуј звук рога како зове,
сваког духовног човека.
Почуј како ветар завија;
духови из земље прошлости.

Добри духови из дубине ума,
до којих никада није допро пустињски бог,
из старих извора прадомовине,
из старог Урда.

Прелепе Валкире. Напред за народ и прадомовину.
Енхерјари. Окупите се за борбу у земљи духова.
Сви. Напред за нашу крв и целу нашу земљу.
Војско напред! Војско марширај!

Нека стрела путује од бога до бога,
широм света.
Нека се пошаље стрела од куће до куће,
целом прелепом роду.

Богови прошлости се уздижу,
из сећања божанске крви.
Неупрљани. Незагађени.
Црвено злато духовне баште. Ми смо и даље овде!

Добри духови из дубине ума,
до којих никада није допро пустињски бог,
из старих извора прадомовине,
из старог Урда.

Убијте непријатељску кукавичку гомилу;
дивове и тролове,
чаробнице и оне који крше заклетву.
Нека њихова крв оплоди наше тло.

(Превео Филип Пантовић)

О Предстојећем Потопу

30/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Наш свет се мења. Изгледа да се све распада. Ушли смо у доба екстремне збрке, очаја, незнања и сумње. Све везе су прекинуте; сва логика, закони и правила одбачени у страну; сав разум закључан у тајне собе – и брижљиво чуван од погледа других. Најдубљи бунари су претворени у највише куле; највише куле у најдубље бунаре. Истина је лаж, а лаж је истина. Исправно је погрешно, а погрешно је исправно. Самоубиство је живот, а живот је “мржња”. Пожуда је “љубав”. Назадак је иновација. Дегенерација је креација. Прљавштина је чистота. Изопаченост је “здравље”. Силовање је “обогаћивање”. Паразити су хероји. Хероји су “зли”. Добро дошли у Пакао на Земљи, створен од човекове руке: наш свет године 2014.!

Неки кажу да свему мора да дође крај, али ја бих пре рекао да се све евентуално мења. Природа се брине за то.

Фаза 1: Колапс

Природа ће да оконча дистопију у којој живимо, великим соларним олујама, торнадима и олујама, плимским таласима, земљотресима и вулканским ерупцијама, метеорима и новим леденим добом. Промениће се све што нам је данас познато, све ће скоро преко ноћи да нестане и савремен човек ће да остане са све мање и мање савремених људи да му помажу. У једном тренутку, систем који одржава друштво у вештачком животу, пашће под тежином свих проблема, а са њим и цело друштво.

Већ смо у овој фази. Дешава се док ово говоримо и само они који су способни да побегну “масама” имају неку шансу да преживе. Што дуже чекате да се склоните од “маса”, мање су шансе да ћете да преживите.

Фаза 2: Опстанак

Када следећа соларна олуја погоди Земљу, неке од нуклеарних електране ће се “претворити у Чернобиљ” (ово може да се догоди и пре соларне олује – услед људске или технолошке грешке и може да проузрокује домино ефекат). Постоје резервни генератори ел. енергије у склоништима отпорним на соларне олује, али им је потребно дизел гориво, а за само недељу дана њега ће нестати – а неће постојати начин да се транспортује нова количина када сва возила престану да функционишу, када престане производња дизела и нико се не буде појавио на послу, јер неће имати начина да дође до њега – а и мораће да брине више него икад за своју породицу. Тако да ће неки инжењери можда покушати да поведу своје породице у сигурност, уместо да раде свој посао. Потребно је много месеци да се нуклеарна електрана сигурно угаси. Неке од њих ће добити довољно дизела да се то и уради, из оближњих области. Неке неће. Цео наш свет – не само земље са нуклеарним  електранама – веома ће страдати од радиоактивних падавина. Ништа неће бити поново изграђено и већина човечанства брзо ће да се угуши и попусти под тежином загађене пијаће воде, злочина и насиља, глади, болести проузрокованим нагомилавањем ђубрета и цурењем људских излучевина низ улице, услед престанка функционисања самог система, па и канализације. Снаћи ће нас и сви други ужаси које можете да замислите.

f0932724d086841ca98e169cc0380844

Само они са сопственим залихама “пруско плаве”, смеђе/црвене алге, калијум-јодида, белог лука итд., као и са довољно суве хране и чисте воде да преживе неколико година самостално у радиоактивном свету, моћи ће да се изборе са радијацијом и имати било какву шансу за опстанак. Нећете моћи да једете чак ни храну коју сами узгајате у својој башти, ни храну која се може наћи у околини, нити пити кишницу или воду из река. Све ће бити превише радиоактивно, бар за неко време. 

Фаза 3: Опоравак

После неког времена биће пронађене области са мањом количином радиоактивности, помоћу Гајгерових бројача и акумулатора сачуваних од соларних олуја (као и недељама после њих), унутар старих микроталасних рерни или других заштићених места (“Фарадејевих кавеза”), тако да ће преживели моћи поново да гаје сопствену храну. Само они са семеном које није ни хибридно ни ГМО, моћи ће да узгајају биљке које дају родне плодове. (Овакво природно семе је већ нелегално за продају у многим земљама, тако да је можда време да га набавите пре него што буде прекасно – и “ажурирајте” ваше залихе сваке године.)

Преживелих је толико мало да лов неће драматично да смањи животињску популацију и баш као у области Чернобиљ, дивљи свет ће да поврати снагу, једном када савремени човек нестане. Ипак ће бити доста радиоактивности у месу и поново, преживеће само они са довољно средстава (пруско плаве”, смеђе/црвене алге, калијум-јодида, белог лука итд.) да издрже ту радиоактивност.

Ловећи, сакупљајући и узгајајући сопствену храну, неколицина преживелих ће провести године и године у великим тешкоћама, али ће најпаметнији, најјачи, најбоље припремљени и најсрећнији, евентуално стићи у бољи свет.

Golden Autumn Desktop Background

Фаза 4: Нови Свет

Нови свет ће да буде различит. Многе данас познате врсте ће нестати. Неке нове ће се можда појавити, могуће због мутација изазваних радијацијом, или хибридизаацијом познатих врста истераних из својих природних станишта и примораних да се паре са јединкама других врста, како би бар делом преживеле (баш као што се изгледа дешава у Северној Америци, где су поларни медведи приморани да иду на југ и да се паре са смеђим медведима, што проузрокује нову врсту медведа, познату као гризли).

Векови ће проћи и људска врста ће се опоравити. Можда ће човек бити мудрији. Можда бољи, пошто је прошао кроз олује челика, ватре, крви и леда. Можда ће бити и промењен; услед мутација, хибридизације, промене начина живота.

Све што знам је да ће они који имају довољно разума да се припреме за све што ће доћи, имати више изгледа да преживе и да буду део човечанства будућности. Тако да ће “залуђеници теоријама завере” вероватно чинити главни део човечанства…

IMG_0257

Изградиће ће се нова друштва, нове заједнице, али је могуће да буду сасвим другачије од данашњих. Похлепа и тренутно задовољење потреба више неће бити основни покретачки мотиви човека. Звезде ће се поново видети, пошто светлосно загађење потпуно нестане. Човек ће почети изнова.

PS. Побрините се да направите и залиху књига, да обезбедите опстанак и наших европских традиција. Ниједно дрво не може да порасте вискоко и јако без корена. (Савети за књиге: Sorcery and Religion in Ancient Scandinavia и MYFAROG. 😉 ).

Срећно.

Варг Викернес

О Војницима, Ратницима и Ловцима-сакупљачима

26/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

За почетак мало музике

У једном тренутку историје – или боље преисторије – мушкарци су ловили велику дивљач помоћу копаља, жене и млади су ловили мању дивљач помоћу лукова, а сви су заједно сакупљали биљке, морске шкољке, пужеве, коштуњаве плодове, печурке, воће, бобице и различито јестиво корење. Били су оно што данас називамо “ловцима-сакупљачима”.

Преисторијска Европа била је слабо настањена и свега што им је требало било је у изобиљу, тако да је постојало мало разлога за некога да ризикује пловидбу преко мора на запад, или ништа мање ризично пешачење преко тајги и равница на исток, преко Уралских планина; а они који су ипак пошли на исток, обично су убијани пре него што су далеко одмакли, од стране чопора џиновских хијена (тежине око 230 кг!), које су у то време живеле ту. Мада су неки ишли на исток, кроз Средњи исток у Африку, вероватно и дубље у Азију, током најхладнијих периода ледених доба, где су сретали са Африканцима и Азијатама. Када би се ледено доба завршило враћали су се, понекад помешани и као што знамо, на тај начин је европска популација постала помало расно помешана.

Када су се наши преци помешали, европски човек је постао мање уравнотежен, што је често случај када се врсте и расе помешају и способности јединствене за европског човека постепено су се изгубиле. Интелектуални капацитет је опао – понекад драматично. Лов, чак и сакупљање, постајали су му све тежи и тежи, па се окренуо другим начинима преживљавања.

Помешани Европљанин, који је у почетку живео на Средњем истоку, још увек је био довољно интелигентан да решава проблеме са сопственим смањеним способностима: измислио је пољопривреду! Савршено средство за поновни раст “новог” и неподесног европског човека. А јесте растао и толико се намножио и постао толико бројан, да је онемогућио још увек расно чистом европском човеку – још увек ловцу-сакупљачу – да настави са ловом и сакупљањем. Гуран је све западније и северније од Средњег истока, све док више није имао где да иде, где да настави да лови и сакупља. Тако да је и он био приморан да се окрене пољопривреди: једноставно му није остало довољно простора да одржи много бољи ловачко-сакупљачки животни стил.

Са пољопривредом је дошла и глад (када усеви не би успели), потхрањеност (због много мање разноврсне исхране), ропство (због тога што су јачи људи приморавали друге да раде на њиховој земљи), рат (када би их снашла глад, фармери су морали да отимају од других како би преживели), тиранија (због тога што су неки људи поседовали земљу и на тај начин контролисали залихе хране), болести (блиски контакт са припитомљеним животињама донео је човеку заразе које су раније биле проблем једино животињама), као и разне друге врсте проблема.

У почетку, конфликти су се решавали дуелима: по један првак је представљао супростављене стране. Борба је трајала све док један од њих не би био изгуран из круга нацртаног на земљи, док један од њих не би почео да крвари, или док један од њих не би одустао. Да: они су ретко убијали један другог. Зашто би? Уместо тога су тренирали часног  ратника, специјализовног за борбу против себи равног.

Временом се, због пољопривреде, европски човек намножио до толиког степена да је почео да гради градове. Цивилизација је рођена! Поново, прво на Средњем истоку, у Сумеру, касније и у Северној Африци у Египту. Много касније ово катастрофа стиже и у географску Европу, најпре у древну Грчку и древну Италију. Авај! Помешани европски човек евентуално је изгубио “све” везе са Природом, чак је почео да се клони шума и планина као куге и био привучен градовима, као што су муве привучене ђубривом.

Када год ствари у градовима нису ишле добро, што је неизбежно у пољопривредним друштвима, гледао је на север и нападао би! Али нису слали своје прваке да изазову северњаке, већ су слали велику силу, да их покоље, да их масакрира, да их посече и одузме им земљу! Ај: људи из градова су били толико гладни или сиромашни, да су морали то да раде – или су бар тако осећали! Масовно су производили оружје и оклопе и без части и милости су се сусретали са најчешће голим јунацима, ратницима нецивилизованих Европљана. Гали су први пали: процењује се да је убијено 1 милион Гала, већином жена и деце, када су Цезарове легије напале. Остатак Европе није пао, али велики њен део јесте, земља је била натопљена крвљу добрих, часних и искрених Европљана, од којих су многи – ако не и сви – још увек били чисто европског порекла.

Нецивилизовани европски ратник је био јачи, спремнији, вештији, бржи. чак и виши од све више помешаних цивилизованих Европљана, али је имао част, а супростављао се непријатељу без части. Ратник се супростављао војнику, па је изгубио. Када је рат завршен, победник је писао историју, онако како је желео да она изгледа и измислио је све могуће врсте изговора за оправдавање масакра. Прљавштина је бачена на сећање на “варваре”.

Ловац-сакупљач је убијао дивљач. Ратник у пољопривредном друштву ретко да је неког убијао, а ако јесте убијао је равноправног ратника у борби под једнаким условима. Цивилизовани војник је био масовни убица европских мушкараца, жене и деце.

HailaR WôðanaR!

 

Прави Европски Човек:

solhverv

О Религији и Науци

17/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Јудео-хришћани говоре о неком “стварању”, а та иста теорија нам је позната као “велики прасак”, модификована од стране католичког свештеника 1927. То је иста теорија, само мало измењена, како би више одговарала “научно-оријентисаној публици” – формулисана како би хранила его оних који мисле да су превише добри и инталигентни за “религију”: како би се осигурало то да остану у заблуди.

Јудео-хришћани кажу да је “стварање” трајало неко време, све у свему 7 дана и поново ова теорија остаје. И она је мало измењена, али је у суштини остала иста, сада позната као “теорија еволуције”. Помало су прилагодили библијско објашњење, а 7 дана су развукли на милионе година, али у суштини то је иста теорија, само мало измењена, како би више одговарала “научно-оријентисаној публици” – формулисана како би хранила его оних који мисле да су превише добри и интелигентни за “религију”: како би се осигурало то да остану у заблуди.

У стварности, немамо појма одакле долазимо или шта је васељена, зашто смо овде или где идемо. Ни религија ни наука не могу да нам пруже поуздане одговоре на ова питања. Уместо тога, религија и наука осигуравају то да не размишљамо о овим питањима, да само прихватимо њихове нелогичне којештарије као апсолутне истине.

Иако не верујем да њихове теорије држе воду, нећу да тврдим да знам истину о овим питањима. Не знам. Ипак, мој ум није уљуљкан неком преварантском теоријом, било религијске или “научне” природе. Тако да је он остао на опрезу, радознао и отворен, истражује све и свашта. Није “успаван у кревету грешака”. Знам да ништа не знам.

david_-_the_death_of_socrates  

NB. Верујем у микро-еволуцију, али не и у макро-еволуцију.

Знам да ништа не знам

16/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Данас се смејемо када размишљамо о нашим прецима, који су веровали у религијске којештарије и људе који стоје иза тога. Дозволите ми онда да кажем онима који долазе после мене, да бар ја нисам веровао у религијске којештарије мог доба, или у људе који стоје иза тога. Уместо тога видим да је оно што данас називамо “наука” углавном (да: углавном, не потпуно) нова туђинска религија, створена у исту сврху као и стара туђинска религија: како би поробила умове људи и осигурала то да не мисле сопственом главом и да ни случајно не постављају питања. Уместо тога, треба да прихвате нове религијске теорије као аксиоме. “Како уопште можете да доводите у питање ове теорије?!” Кажу нам да је Месец сив, чак иако видимо да је бео, а ми им ипак верујемо!

Уместо да размишљаш увек можеш да:

keep-calm-and-have-faith-60

Велики прасак = Божје стварање

Еволуција = 7 дана стварања

Месечево камење = Религиозне реликвије (део неког свеца или чак самог Исуса)

Човек/роботи на Месецу/Марсу! = Чуда!

Научно доказано = “Божја воља” (Deus vult)

Научне теорије = Библија

Научне методе = Религијске традиције/ритуали

Диплома = Папин указ

Добитници Нобелове награде = Свеци

Лаик = Јеретик

Предавања = Мисе

Научник = Свештеник

Алберт Ајнштајн = Исус/Бог

Дисидент (тј. особа која доводи у питање званичне теорије) = Безбожник

Неверник = Запоседнут ђаволом

Порези = Црквени намети

Просечан човек на улици = Верник

У прошлости, нису могли да бирају своју религију: имали су само једну опцију: хришћанство или смрт! Исто тако данас имамо само једну науку да је изаберемо. Не постоје било какве друге алтернативе за оне који би желели да изаберу нешто друго. Или наука, или подсмех, срамота, сиромаштво и презир.

За оне које верују у Месечево камење, или да је човек шетао Месецом, или робот Марсом, да ли могу да вам поставим пар једноставних питања, пре него што почнете да ме исмевате: да ли знате да је то камење дошло са Марса? Да ли знате да је човек ходао по Месецу и да су роботи икада били на Марсу? Или само верујете у доказе које су вам неки научници (свештеници) представили о томе шта је стварно? Ако је тако, која је онда разлика између ове вере и вере коју су ваши преци имали у анђеле, чуда и “Бога”?

Ако још увек мислите да знате, онда је за вас свака нада изгубљена. Ваши потомци ће се смејати вама и вашем незнању.

Преиспитујте све. Верујте вашем осећају, више него доказаима које је лако исконструисати. Доводите у питање и оне ствари које сте мислили да знате. Раљзмишљајте својом главом.

Оно што већина људи мисли да виде:

Diversity Speaker 3/27/01 Caleb Redfield/THRESHER

Оно што заправо виде:

christian-preacher

За документарац који се односи на ову тему (Daily Motions) кликните овде.

Пост у вези са овом темом.

“Знам да ништа не знам.”

(Сократ)

Irrational Inquiry; Fear of Thirteen

Vinland Shore

1024px-FriggSpinning Frigg foremost of the goddesses for whom Friday is named weaves the clouds.

Yesterday was Friday, and it also happened to be the 13th of the month of June. Some people were probably going well out of their way to avoid bad omens or circumstances. Indeed the number thirteen is an unlucky number according to many.Friday too being named unlucky for some people. This is of course in context with the Gregorian calendar introduced by Pope Gregory XIII (in which on average, there is a Friday the 13th once every 212.35 days) not very often anymore. Fear of Friday the 13th is known as friggatriskaidekaphobia (Frigga of course the Norse goddess whom Friday is named for in English and triskaidekaphobia the fear of the number 13).

In Judeo-Christian traditions it seems the number thirteen is almost universally avoided, twelve apostles of Jesus, twelve tribes of Israel. The former thought to be relative to the negative connotation…

View original post 555 more words

Култови Плодности II

13/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Научници и слични лаици претпостављају да се “култови плодности” наших предака нису само односили на људску плодност, већ и на  плодност усева. Представљају “богињу” као неку биће које шири плодност, обезбеђујући тако плодност поља.

Све скандинавске чини (“песме чаробњака”) за које знам, баве се буђењем поља (после зиме) (тј. баве се сејањем семена) и заштитом поља (од “лоших духова”), а нема ни једне речи о плодности поља. И поново, једноставно контролно питање може да сруши званичну теорију: да ли је плодност поља икада био проблем? Па зашто би био? Да ли је у та времена природа била под неком врстом штетног утицаја, за који данас не знамо? Или им је неко продавао ГМО хибридно семе, које је производило само једну жетву, а семе од те жетве није било плодно да би могли да га сеју догодине (проблем који имамо данас)? Једини проблеми који су имали у вези са усевима, били су недостатак или превише сунца или кише, паразити, болести, птице које су јеле семење, животиње које су јеле усеве итд., што се све објашњавало утицајем “лоших духова”.

Божанства која се уобичајено схватају као “божанства плодности”, у ствари никада то нису. Она су божанства љубави, пријатељства, чаробњаштва (“буђење” или заштита поља) и – најчешће и можда најважније – младости и лепоте (заправо: две стране истог новчића).

Да, уопштено говорећи, плодност се није разматрала ни у ком смислу, али добро здравље често јесте. Оно је уобичајено било од великог значаја жени која је требало да се породи. Остајање у другом стању није био никакав изазов, али да би оне – и њихова деца- преживеле, требало им је добро здравље. Ово је уобичајено било од великог значаја и у вези са пољем: само је добро здравље могло да заштити од “лоших духова”, о којима сам претходно говорио. Тако да их је благосиљала богиња доброг здравља, како би ојачала њихово здравље и заштитила их.

Прелазимо на симбол доброг здравља у прехришћанској Европи, пехар (често котлић) Богиње Земље. Данас нам је овај симбол најбоље познат из изокренутих и христијанизованих паганских митова о “светом гралу”, али као што можете да схватите, пехар је био особина богиње доброг здравља. Једноставно: ко год да је пио из њега, постајао би здравији. Да, пијењем из пехара могли су да буду отклоњени ефекти тровања, могле су да се излече болести, залече ране и повећа шанса трудних жена да преживе рођење.

Када се подсетимо важности кише и сунца за усеве, особине Бога Неба постају разумљивије: жезло (првобитно камен, а затим камени чекић или секира) изазива гром на небу (баш као што камење производи варнице када се удара једно о друго и може да се користи за паљење ватре); његов мач проузрокује муње на небу (преноси снагу неба [Сунца] на Земљу), а његова круна (ореол) је Сунце само, сија иза њега.

Богиња Земље и Бог Неба заједно су господарили свим оним што је било потребно усевима да расту: сунцем и кишом и добрим здрављем. Особине Богиње Земље су биле веома корисне и (већ) трудним женама, које су желеле да имају довољно здравља како би преживеле порођај. Особине Бога Неба биле су веома корисне и ратницима, који су – када би Бог Неба пренео снагу Сунца на њих, спуштајући мач на њихова рамена – постајали јачи, или чак непобедиви!

Balder_und_Nanna_by_F_W_Heine_s

Па да ли је онда било култа плодности у Европи? Ја бар не видим трагове таквог нечега. А такав култ неби ни имао смисла.

Али зашто онда научници и слични лаици толико говоре о овом “култу плодности”, о значају плодности за древног човека итд.? Зашто би то радили? Можете то да објасните пуким незнањем, можда још боље превладавањем феминистичких идеја, али све је то само клеветање древног човека. То је покушај да нас убеде да о њему мислимо као о неком дегенерику (“он је био толико неплодан”), у неком смислу и перверзњаку (“његова цела религија се окретала око имања што је више секса могуће”), ништа мање и покушај да се са наше религије свуче сав метафизички смисао, наравно како би се учинила мање привлачна данашњем човеку.

Ако желите да знате више о метафизичком значењу европске религије, можете да прочитате постове наведене у овом посту.

PS. Укључио сам наравно “својства” о којима је дискутовано у овом посту у чаробњаштво и религију MYFAROG-а. 🙂