Највише је слеп Онај који не жели да види

27/01/2015
Варг Викернес
Изворни текст

Више не пишем често, нити пишем са оном отвореношћу са каквом сам раније писао – не пишем због тога што више нема сврхе да то радим. Оно што сам говорио у прошлости, данас говоре многи. Више нисам један од малобројних. Свет ме не треба више да говорим поново исто. Предао сам штафету другима.

Тако да пре него да пишем, свирам музику или певам; покушавам да се ослободим од стиска лепљивих канџи цивилизације. Као што до сад сви већ знамо, цивилизација тоне све дубље и дубље и они који је се држе, пропашће и пашће заједно са њом. Ја мислим у напред и покушавам да живим сада на начин на који ћу да будем приморан да живим у будућности.

Сенка се шири нашим светом; тамни облаци се надвијају; диже се нова тама. Али пре него да проклињемо таму, морамо да упалимо свећу и прегурамо – до следећег изласка Сунца. Они који буду успели, биће прочишћени; очишћени; побољшани. Бољи.

Наш будући свет ће бити другачији. Срећом.

Наша Паганска Прошлост, Златно Доба:

solhverv

Advertisements