30/01/2014
Варг Викернес
Ово је интро мелодија из серијала “Свет Таме”, у продуженој верзији. То је нова верзија песме “Spell of Destruction” са првог албума. Преименовао сам је у “Spell of Protection” и бацио ову чин да заштитим крв и земљу Европе. Слава свим европским племенима! Heill auk Sæll!
26/01/2014
Варг Викернес
Транскрипт:
Свет Таме IV део, “Судбина”
Одрастао сам у ономе што волим да зовем Старом Норвешком; или пре у периоду промене између добре Старе Норвешке и Нове Норвешке. Тако да сам видео пад. Видео са како дрвеће пада. Видео сам како путеви постају црни од кола. Видео сам како се зграде уздижу, на месту где је некад дрвеће расло. Видео сам опадање квалитета културе, језика, образoвања, као и свега осталог.
Тако да сам изабрао да постанем оно што би многи назвали губитником. Чак нисам ни желео да радим и плаћам порез систему који користи тај новац за уништавање свега што сматрам драгим. Нисам желео да будем успешан у њиховом трулом систему. Нисам желео да радим ништа под њиховим условима. Чак нисам ни желео да живим у канализацији, у коју су претворили моју отаџбину, за тако кратко време.
“Нека почивају у миру
Норвешка и све остале земље, изложене
капитализму, феминизму, “хуманизму”,
јудео-хришћанству, социјализму и/или другим
геноцидним алатима.”
“Уздизање из пепела…”
Моје године, проведене у игрању RPG-а, одласцима на стрелиште, свирању гитаре у мојој дечијој соби и тренирању борилачких вештина, биле су на неки начин порицање свега. Бекство од стварности. Сањарење. Али исто тако и припрема. Да, припрема за неизбежан период промена, за који сам се надао да ће доћи, што пре, који ће све променити на боље. Рат. Трећи светски рат.
“Слободни људи не живе у кавезима….”
Некада сам само седео тамо, са својом челичним SS шлемом и својом пушком у рукама, чекајући на кревету да почне Трећи светски рат. Гледао сам на ручни сат: “Када ће да почне?”
Онда је дошла 1989. Пао је Берлински зид, такође и моје наде да ће почети светски рат. Као и сва нада да ће се завршити текућа деградација и уништење свега што је добро и европско.
Отприлике у истом периоду, напустио сам средњу школу. Сви моји бивши пријатељи са RPG-а су похађали различите средње школе и више нису имали времена за играње RPG-а.
Још увек сам имао своје пушке, SS шлем и довољно муниције за снабдевање одреда војника, али сам изабрао своју гитару. Нисам имао ништа друго да радим. Чак нисам ни желео то, али сам је из неког разлога ипак изабрао.
Често сам мислио да сам требао да изаберем пушку и сам започнем рат, да почнем да се борим и повучем нешто срања из овог света доле са собом. Али данас мислим да сам вероватно постигао више, бирајући гитару. И музика је моћно оружје.
Превео са енглеског Александар Маслар
22/01/2013
Варг Викернес
Призовите паганске духове из прошлости и пустите их у ваша срца, помоћу приче о Бурзуму…
Транскрипт:
Свет Таме III део, “Духови”
Некада давно, цела Европа је била европска, не само што се тиче крви, већ и ума и духа. Хришћанство, као и све друге религије из азијске пустиње, још увек нису биле направљене, да буду алати манијака гладних моћи, који желе да владају светом. Целим светом. Чак желе и Месец и Марс. Цео свемир, ако могу. Њихова похлепа нема границе.
Наша древна Европа је још увек жива, у нама, или бар у некима од нас; у нашој крви, нашим умовима, као и у нашем духу. Мада, да би је видели, морате да користите посебна средства. Неки користе древна света места, да би осетили повезаност. Други користе паганске празнике и обичаје, плесове и игре. Ипак, постоји још једна ствар, коју су древни користили, да би се повезали са својим прецима, са својим боговима и богињама. То су маске. Било које врсте маски. Боје. Или само вео.
Када би ставили ове маске, они не само да су могли да виде свет духова, краљевство вилењака, већ су и сами постајали такви духови. Божанства, ако желите. Богови и богиње на Земљи, у физичкој манифестацији. Чаробњачки принцип је лепо сажет у фрази “претварати се да би се нешто направило стварно”, а ово чаробњаштво их је повезивало са њиховим прецима. То некада беше.
“Мртвачка боја” мени није представљала неку Алис Купер или Селтик Фрост носталгију, већ овакву чаробњачку маску, која ће вратити у живот оно што је било мртво. Морате имати на уму: моји корени нису били у метал сцени, одрастао сам слушајући углавном Чајковског и играјући FRP игре. “Мртвачка боја” је за мене била део чаробњачког огледа, Бурзум је то и био, о овоме сам причао у I делу серијала. У добром RPG духу, мислио сам да ако се довољно људи “претвара да га направи стварно”, у неком смислу ће и да постане стварно. Да ће оно што је некада било бити враћено у живот! Да ће се древни свет духова вратити и поново заузети своје место у Европи које заслужује. Да ће да протера робовски дух хришћанства и повово оживи европску антику у нашим срцима.
Засигурно знам да је чињеница да је Бурзум за многе баш ово; чин која је помогла да се са њих подигне јеврејска клетва звана “хришћанство”, да се распламса нешто древно у њиховим европским срцима. Нешто што је било у њима, док су још били невини и чисти; када су тек били рођени. Нешто што је било угушено, удављено, упрљано и непрекидно потискивано од стране сатанистичких обреда “хришћанства”.
Тако да је могуће да је после свега чаробњаштво стварно.
Овде можете наћи други део.
Превео са енглеског Александар Маслар
30/01/2013
Варг Викернес
Европа је некада била веома просветљен континент, са паганским погледом на свет који је био заснован на науци. Не на политизованој квази-науци, већ на правој науци. Доказе за ово можемо да нађемо широм наше митологије.
У Grîmnismâlu, строфи 38, говори се о штиту између Сунца и Земље, који штити тло и море од паљења. Штити се зове Svalinn (“Хладилац”):
38. Svalinn heitier, hann stendr sôlu fyrir,
Skjöldr skînanda goþi:
björg og brim veitek at brinna skulu
ef hann fellr î frâ.
(38. “Има један, Хладилац се зове, који стоји испред Сунца,
штит од сјајне богиње;
планине и олујна мора
гореће ако падне одатле.”)
Из Википедије:
“Земља је у великој мери заштићена од соларних ветрова, млаза честица са енергетским набојем које емитује Сунце, њеним магнетним пољем, које одбија скоро све честице са набојем. Ове честице би уништиле озонски омотач, који штити Земљу од штетних ултраљубичастих зрака. Рачунице показују да је губитак угљен-диоксида из атмосфере Марса, који је резултат уклањања јона соларним ветром, конзистентан са скоро потпуним губитком атмосфере, када се марсово магнетно поље угасило.”
Да ли су знали да овај “Хладилац” штити живот на нашој планети? Да ако би “пао”, земља и море би “изгорели”? То можемо да научимо из ефеката ултраљубичастог зрачења.
Како год, цео спектар ултраљубичастог зрачења има одређене биолошке особине јонизујућег зрачења, тако да наноси далеко већу штету многим молекулима у биолошким системима, него ону коју би нанело пуко загревање (пример су опекотине од сунца). Ове особине произилазе из тога што снага ултраљубичастих фотона мења хемијске везе у молекулима, чак иако нема довољно енергије да јонизује атом.
Ако “Свалин” падне ми ћемо изгорети (од Сунца). Можда су наши преци ово већ знали – бар пре хиљаду година.
Превео са енглеског Александар Маслар
21/01/2014
Варг Викернес
Други део Света Таме.
Транскрипт:
Свет Таме II део, “Сатана Отеловљен!”
Постоји термин који се чврсто весује за блек метал, то је наравно термин “сатанизам”. Многи су користили или и даље користе овај термин да би описали себе и оно иза чега стоје, али ја не познајем, нити сам икада познавао једну једину особу која је себе кавлификовала као “сатанисту”, ако користимо уобичајено схватање термина.
На тзв. блек метал сцени Норвешке у 1991. сви су – буквално сви – сматрали “Цркву Сатане” за тоталну којештарију, а “Сатанистичку Библију” за чисто ђубре. Према томе, хајде да почнемо тако што ћемо рећи да ниједна особа у том покрету није имала ништа позитивно да каже о Антону Левеју (LaVey), или о оном иза чега је стајао он или његова усрана “црква”.
Није био присутан ни сатанизам у онаквом облику каквим га описују хришћани, или ако хоћете Холивуд, иако су се многи правили да практикују овај тип сатанизма, да би заплашили позере или ради несмотрене забаве. Стварно је било забавно да као тинејџер гледаш реакције људи на црне мајице, са пентаграмима и козјим главама, како старије жене на улици показују на тебе и вриште “Сатана отеловљен”. Али ипак, то вас није чинило сатанистом. Само помало детињастим.
Са друге стране, сатанизам као потпуно одбацивање свих врста библијских религија, дефинитивно је био присутан, мада већина металаца на сцени вероватно нису превише мислили о овом, ако су уопште и мислили о било чему. Они који су поразмислили о свему овоме и који су се у неком тренутку називали сатанистима, сви су – буквално сви од њих – мислили на овај вид “сатанизма”. Да, неки су намерно, у инат свима, желели да јавност мисли другачије, Еуронимус је био најгори у овом смислу, али не, није било “обожаваоца ђавола” међу њима, они су само били против свих библијских религија.
Сад, то што сте такав сатаниста, не говори заиста о ономе иза чега стојите, осим да сте против свих библијских религија. Можете да будете у исто време и будиста, атеиста или хуманиста. Баш као што и анти-циониста може да буде. Анти-циониам није религија, чак ни “–изам”. То само значи да сте против онога иза чега ционисти стоје и онога шта раде.
Ипак, када су се медији укључили у причу 1993., насликали су другачију слику и из неког разлога снажно промовисали идиотски холивудски сатанизам и смешан сатанизам Цркве Сатане. Из тог разлога је блек метал, после 1993., постао запраљан оваквим сатанизмом, који стварно нема никакве везе са изворним сатанизмом норвешког блек метала.
Да закључим све ово, термин “Сатана” сам по себи је библијски, тако да сматрам да је и пуко коришћење овог термина контрапродуктивно и прилично глупо. Користећи га, као да донекле прихватате да постоји такав лик као што је “Сатана”, иако сви знамо да то није истина. Баш као и библијске религије, термин “сатанизам”, треба да буде бачен у провалију, где припада. Ми имамо своје сопствене термине. Сопствене идеје. Наше сопствене религије.
Први део можете да нађете овде.
Превео са енглеског Александар Маслар
20/01/2014
Варг Викернес
Проблем са такозваним блек металом је то што је окружен гомилом лажи, многе од њих чак и немају никаквог смисла. Тако да је тешко да се схвати шта је блек метал био, шта је требало да буде и зашто се претворио у то што јесте. Већина ветерана блек метал сцене је или мртва, игнорантна, непрестано пијана и/или ретардирана, тако да је добијање било какве резумне ингормације од њих, веома тешко.
Блек метал персонификован? Или можда не…
Био сам тамо и знам шта се дешавало и зашто се дешавало. Већина од оних који се баве овом темом то схватају, као и то да нисам ни ретардиран нити непрестано пијан, нити мртав (још увек…), тако да ретко прође недеља без да ми, увек исти новинари, студенти, филмаџије или писци, пошаљу мејл и траже ми да учествујем у овом или оном пројекту, везаном за блек метал. Као што можете да схватите, судећи по томе колико ретко причам о овој теми, одбијам њихове понуде. Мука ми је од ове теме и волео бих да нестане. Заувек.
У исто време, ваљда бих требао да причам више о овоме, да бих бацио мало светла на све што се дешавало и одагнао таму која окружује ову тему. Пре него да причам са неком особом која нема појма и која жели само то да се њено име појави на некој књизи или ДВД омоту, која током прављења изврне све још више и изроди гомилу лажи и погрешних интерпретација, говорићу сам о овој теми – и то ћу да урадим на YouTube.
Моје сниматељске вештине су ограничене, као и моје ораторске способности, тако да се потрудите да издржите са мном. Можемо само да претпоставимо (или бар да се надамо), да ћу их, како време одмиче, усавршавати.
Придружите ми се и ступите у Свет Таме, несмотрености и црног хумора. Уживајте…
Транскрипт:
Свет Таме I део, “The Temple of Elemental Evil“
Као што сте могли да схватите, Бурзум је настао под јаким утицајем RPG-ова, посебно Rolemastera-а и MERP-а, али исто тако и других игара, као што су GUPRS, RuneQuest, HarnMaster, Call of Cthulu, D&D, AD&D и других.
У исто време, колико знам, од појединаца на тадашњој метал сцени Норвешке, ја сам био једини који је био заинтересован за ту врсту игара. Заправо, други нису ни разумели о чему се ту ради и називали су их “Варговим играма моћи”, због тога што су имали ту идеју да је сврха ових игара стицање моћи.
RPG-ови су за мене били инструменти за стварање позадине Бурзума, концепта, темеља на коме сам изградио све текстове песама – наравно били су и инструмент за моје обликовање и обликовање мог погледа на свет. Одрастао сам са њима, провео сам већину својих адолесцентских година играјући RPG-ове, измишљајући пустоловине, читајући модуле пустоловина, књиге правила, као и различите књиге чудовишта и бестариуме. Стварање музике је дошло после тога и током многих година ми је било мање важно.
Тако да…
Бурзум је створен као покушај да се магија, у коју су веровали наши преци, учини стварном. То је била нека врста чаробњачког огледа. Свака песма је била чин – сваки албум гримориј. Сврха је била да онај који слуша албум падне у сан и да у сну уђе у свет фантазије, свет снова.
Оглед се није завршавао овде; схватио сам да ако много појединаца да део сопствене духовне енергије овим сновима, они ће можда постати стварни и добити сопствени живот.
Ово можда звучи далеко и невероватно, али размислите. Када наиђете на нешто што емотивно утиче на вас, то вас и стварно промени изнутра. Постанете другачији. Можда бољи. Зашто онда не бисте постали другачији када вас музика емотивно дирне и можда распламса или поново распламса неки стари ентитет у вашем бићу? Можда древна европска схватања? Можда древне Богове – у вама!
Тако да сам мислио да је стварање музике на овај начин и постављање свега овога за темеље Бурзума, одлична ствар.
Сада, да би направили нешто ново, прво морате да уништите старо. Тако да је Бурзум иницијално створио прилично деструктиван свет таме, свет који ће прогутати и остале на сцени, преко Еуронимуса, најутицајније личности на сцени у то време. Потпао је под чаролију Бурзума и тама се раширила…
И променило се. И преко Еуронимуса променило је целу сцену. Заувек.
Превео са енглеског Александар Маслар
30/01/2013
Варг Викернес
У нашем Сунчевом систему постоји једна планета која осигурава живот на Земљи, онакав какав познајемо. Наравно, то је Јупитер. Да није гравитационог поља ове џиновске планете, површина планете Земље била би изроварена објектима из свемира.
Планета није случајно названа Јупитер. Скандинавски назив за божанство Јупитер је Тор (Þôrr). Он је познат као бог грома, мање као бог пољопривреде, још мање као бог кише. После грмљавине следи киша, а као што знамо киша је (ако пада у нормалним количинама…) добра за пољопривреднике.
Тор се у Скандинавији обично зове “Тор са чекићем”, због тога што је познат по свом посебном чекићу, који су за њега направили мрачни вилењаци (=патуљци), под земљом. Чекић је првобитно био камен, што се може видети из етимологије речи чекић, која изворно значи “камен” (прим. прев. односи се на реч у скандинавским језицима). Он му се увек враћа када га баци у ваздух, а може и да буде толико мали да може да га стави у џеп или торбицу, ако то пожели. Такође је опремљен појасом који га чини дупло јачим, Мегингјордом (Meginnjörð, што значи “моћ Земље”).
Као што знате, гравитација проузрокује да киша пада на тло, да се камен врати у вашу руку када га баците у ваздух, а знамо и то да гравитација није пропорционална величини предмета, већ само његовој маси. Тако да његов чекић можа да буде толико мали колико он хоће, без да утиче на његову моћ. Природно, његов појас снаге се зове “снага Земље”, јер је то само још један назив за гравитацију; снага масе.
У скандинавској митологији, Торов задатак је да штити свет од камених и ледених дивова, баш као што планета Јупитер штити планету Земљу од камених и ледених дивова из свемира – помоћу своје гравитације. Уместо да ударе у нашу планету и униште овдашњи живот, камени и ледени дивови су усисани у Јупитер, његовом гравитацијом.
Даме и господо, пре него бог грома, кише и пољопривреде, наш драги Тор је пре свега и углавном бог гравитације. Ово може да објасни и то због чега је Тор једини бог у скандинавској митологији који има косу и браду рђаво-црвене боје; планета Јупитер је рђаво-црвене боје.
Које је још знање уништено од стране Јевреја хришћанства, пре него што смо ми успели да сазнамо за њега? Шта је све изгубљено због њих?
Римски: Јупитер
Грчки: Зевс
Скандинавски: Тор
Словенски: Перун
Келтски: Таранис
Балтички: Перкунас
Фински: Перкеле
Превео са енглеског Александар Маслар
31/05/2013
Варг Викернес
Ово је блог који углавном говори о нашим прецима и о томе како можемо да оживимо све оно што је некад било добро, а више не постоји.
Као пагански човек, одбацујем хришћански концепт срама и понизности, када се ради о нашим прецима. Шта год да су наши преци урадили погрешно, више није овде, а све оно добро ће заувек бити са нама. Не треба само да се поносимо њима такорећи лично, приватно, већ и да активно дамо све од себе да се сачува сећање на њих. Ми смо они, јер смо потекли од њих и носимо њихов ДНК, исто тако и њихов дух. Живимо да бисмо допринели Части наших предака, ти преци смо ми сами.
Јудео-хришћани ће за све ово рећи да је “хвалисање”, али зашто би нас било брига како ће га ти неупућени робови, који обожавају Јевреје, назвати? Треба да се хвалимо нашим пореклом, ако осећамо да имамо разлога за то – а сваки велики човек у нашој породици је наравно такав разлог! Хвалите се! Реците нам од кога потичете, каква су добра чинили, шта су постигли! Радећи то, говорите нам ко сте заправо!
Када бисте раније питали Европљанина ко је он, не би вам рекао своје занимање, већ одакле потиче; имена својих родитеља, затим име њиховог имања (одала). У хришћанској ери ово се променило, људи су се представљали занимањем (занатом).
Ево како су у паганској прошлости поздрављали странце: прво би им показали празан длан руке од оружја, ако би долазили у миру, затим би им пожелели срећу и радост и рекли им ко су. Дали би им своја имена, имена својих очева и саопштили им одакле долазе, често и имена својих дедова и великих људи из њиховог рода. Били су искрени, храбри и поносни! Зашто бисмо данас били друкчији? HailaR WôðanaR!
У сећање на мртве који су се вратили!
Превео са енглеског Александар Маслар
08/05/2013
Варг Викернес
Чујем зов наших предака, зову ме из гроба. Нити говоре, нити вриште; у тишини ме привлаче ка прошлости; као што ме прелепа слика нагони да гледам у њу и обожавам је. Преносе мој ум у дане старина… у заборављена европска краљевства. Они ме инспиришу! Сви они заједно су наш бог инспирације!
Из тог разлога, желим да се захвалим овом величанственом божанству које ме инспирише да пишем, да се борим и живим, да га славим у свакој прилици! Не, говорећи “Heil Odin”, како би већина савремених Норвежана вероватно радила. Нити говорећи “Heill Ôðinn”, како би рекао Норвежанин за време Викиншког доба, већ говорећи “HailaR WôðanaR”, како би то радио Норвежанин који је живео у Норвешкој у време пре доласка хришћанства.
“HailaR” и “WôðanaR” су речи реконструисане по познатим граматичким правилима нордијског и прото-нордијског језика. Још старији облик (старији прото-нордијски) би био “Hailaz Wôþanaz”, али из неког разлога осећам да ме више привлачи млађи прото-нордијски облик “HailaR WôðanaR”, тако да њега користим. Бар ових дана. Можда ће мој ум да буде пренесен још више у прошлост – све до “Hailaz Wôþanaz”, или чак до “Hailas Wôþanas”… претпостављеног ПИЕ (тј. прото-индо-европског) облика (коришћеног у MYFAROG-у). А онда поново назад.
Вероватно многима од вас изговор ове фразе представља изазов. Истина је да заправо не знамо за сигурно како је она звучала. Претпостављамо да је -R нешто између старијег -z и млађег –r, тако да можемо да претпоставимо да се изговара као алвеоларно (звучно надзубно) –r. W се изговара као нормално –v, a -ð kao –th у енглеском “that” (а -þ као -th у енглеском “thing”). Слово –ô се изговара као нормално дуго –о (норвешко –å).
Срећно са тачним изговором… Знам да неки од вас желе да то тачно ураде.
***
Физички начин овог поздрава је “наравно” подизање увис руке од оружја (десне ако сте деснорук, леве ако сте леворук) и показивање длана особи коју поздрављате. Ово су радили Римљани, италијански фашисти, као и национал-социјалисти. Да, знам, али то су радили из разлога што је ово европски начин поздрављања других! Раније су се сви у Европи поздрављали на овај начин! Ово радите из пристојне удаљености, а радите да бисте показали да долазите као пријатељ (не носите никакво оружје у руци, према томе долазите у миру).
И руковање је европско, али се првобитно користило само да за потврђивање погодби: два човека би се руковала, а трећи човек – сведок – би гурнуо њихове руке наниже, како би потврдио погодбу. Ако би погодба требало да постане неважећа, морали би поново да се рукују, а сведок би гурнуо њихове руке навише. Због тога у Норвешкој још увек кажемо “jeg slår opp” (“гурам/ударам навише”), када желимо да поништимо договор (данас се углавном користи међу децом и младима).
Поздравити неког руковањем би уствари било прилично неискрено; то би био начин убице, некога ко жели да вам се приближи и убоде вас у стомак, без да прво покаже руке. Подесан европски начин за поздрављање других је показивање длана руке, коју бисте користили за држање оружја. Ако желите да направите погодбу око нечега, прво се прикладно поздравите, а тек онда се рукујете.
Нема ништа лоше у старом европском поздраву. То је сигурно најискренији начин поздрављања других – и треба да га користимо са поносом! HailaR WôðanaR!
Превео са енглеског Александар Маслар
10/01/2014
Варг Викернес
За почетак мало музике:
Свуда око мене видим како стабла падају и мислим на Сарумана и његове орке и полу-орке, који убијају дрвеће. Машине сруше старе дивове у року од неколико минута, остављајући иза себе пејзаш пун ожиљака. Сваки пут када изађем напоље, видим нови пањ. Цели шумарци нестају преко ноћи, да би се направило још места за стоку или за зграде. Увек треба још људских уста да се нахрани на овом свету. Још робова треба куће. Још новца да се направи, за оне које владају нашим светом, који се мења. “Посеците их све!”
Авај! Где су стајале шуме, дубоке, тамне и застрашујуће, сада се налазе отворена поља и пашњаци, мочваре и ограде од бодљикаве жице, путеви и насеља. Брда стоје гола под небом, најчешће оскрнављена ружним конструкцијама савременог човека. Планине се даве у мору смрдљивих градова. Тишину никад не прекида пој птица или ветар, она је заувек прогнана константним звуком мотора: трактора, теренских возила, кола, аутобуса, косилица, камиона, бродова, авиона, хеликоптера, чамаца, мопеда, моторних тестера, мотора, једрилица и свега осталог што вам падне на памет. Они се увек чују, ту у близини, у најбољем случају негде у даљини. Ни једна стаза није остављена без трагова точкова, широких или уских, у пару или појединачних. Ни једна шума није остављена да расте у миру.
Ја сам овде. У овом свету. Ухваћен у мрежу, принуђен да учествујем. Нема излаза. Шта год да урадим, на неки начин, до неког степена, учествујем. Тако да то радим, невољно али ипак радим, особођен осећаја кривице или стида. Знам да морам. Тако да учествујем. Али исто тако учествујем и у раду на осигуравању опстанка наше врсте и старих тајни. Шта год да се догоди, није стварно битно док год наша врста и наше тајне преживе – а хоће – у овом свету који стално подмлађује сам себе.
Наставите да газите кроз говна која овај свет производи. Истрпите смрад. Истрајте. Кронос (“време”) ће све променити на боље и ускоро ћемо поново живети у свету који не захтева од нас да серемо где једемо и пишамо где пијемо. У међувремену, размишљајте о ономе што ће да дође. Немојте да живите за данас, већ за сутра. Немојте да живите за вас, већ за вашу децу. Ми смо изгубљени, укаљани овим болесним светом, али наша деца нису. Садите дрвеће под чијом сенком никада нећете седети.
HailaR WôðanaR! HailaR HaimadalþaR!
Превео да енглеског Александар Маслар
The Call of Thule 