Кромањонац јесте наш Праотац!

04/08/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Многи од “расиста” мисле да је од кромањонца настала наше европска врста, а када кажем да је настала од неандерталца, агресивно ме нападају и називају ме идиотом. Мада они нису веома паметни и/или довољно информисани. Видите, никада нисам рекао да нисмо потекли од кромањонца, да нико од наших предака није био кромањонац. Да, ми потичемо и од кромањонца, а сада ћу да вам кажем како стоје ствари…

Неандерталац је изворни Европљанин. Хомо сапиенс је изворни Африканац. За ово знамо да су чињенице.

Пре неких 110.000 година, глечери су почели да прекривају Европу. То је био почетак великог леденог доба, које се завршило пре неких 12.000 година. Једног од многих, могу да додам. Током овог леденог доба (вероватно прилично касније од почетка леденог доба) неки Европљани – тј. неандерталци – путовали су на југ, у територију хомо сапиенса. Да: хомо сапиенс није путовао на север и сусрео неандерталца, како тврде данашњи научници. Чак и најпростији умови могу ово да схвате: ако је у Европи било ледено доба, тамни Африканци нису имали разлога да путују на север, а свакако не би били веома успешни да су то покушали. Чак и данас, људска бића тамне коже морају да узимају “сунчев витамин” чак и да би се развили како треба и да би били способни да преживе у Европи у дужем временском периоду. Ако га не узимају довољно умреће, ако не одмах, онда свакако много раније него изворни Европљани, услед слабог здравља (изазваног недостатком “сунчевог витамина”).

Чак и неандерталци су имали проблеме да се изборе са хладноћом, а били су навикнути на њу. Африканци свакако нису. Тако да можемо да будемо прилично сигурни да се десило обрнуто: поједини неандерталци су путовали на југ и тамо сретали Африканце, у области где се Европа, Азија и Африка сусрећу; Северној и Источној Африци и Блиском истоку…

Пре него што се велико ледено доба завршило, појавио се нови тип човека. Не нова врста, нити нова “раса”, већ само прилично различит тип човека, којег данас називамо кромањонцем. Научници тврде да је он резултат “еволуције”, тврде да је афрички човек “мутирао” и одједном постао веома различит, али ако можете да саберете 2+2 и схватите да је то 4, онда ћете и разумети да је кромањонац резултат расног мешања – или заправо “мешања врста” – које се догодило када су европски неандерталци путовали на југ и сусрели афричке хомо сапиенсе – баш кад се кромањонац појавио…

ИЗГЛЕД?

Први кромањонци су другим речима полу “белци”, полу “црнци”. Неки су више изгледали као неандерталци, други прилично као Африканци. Нико од њих није изгледао исто; чак ни унутар истог племена! Многи од њих су имали карактеристике које налазимо типичним за расно мешање или мешање врста створења, као што је прекомерен раст (неки од њих су били огромни!) и лоши зуби, као и други здраствени проблеми и проблеми плодности.

Временом се Кромањонац проширио светом и природно мешао са чистим неандерталцима у Европи и са чистим хомо сапиенсима у Африци – а вероватно и са чистим денисовима у Азији. Где год да је ишао, имао је генетски утицај и да: ми у Европи смо се променили услед тога и више нисмо изгледали тачно исто као пре него што се ово мешање догодило. Имамо и нешто афричких гена, које смо добили преко кромањонца.

Ширење (претпостављено) афричких гена у Европу, преко хибрида познатог као “кромањонац” (од 37.500 до 30.000 година пре садашњице):

PS. Очигледно је да ова мапа није веома прецизна, из разлога што су пре 30.000 година и Данска и Финскам, као и северна Русија, биле прекривене глечерима. Ипак још увек користим ову мапу како бих расчистио то да су се кромањонци ширили са Блиског истока.

Тако да су у праву: кромањонац јесте наш праотац, али само један од праотаца, огромна већина од њих били су Неандерталци. Кромањонци нису врста, већ резултат мешања између две врсте, а ми Европљани смо у просеку 99.7% Неандерталци, а само 0.3% хомо сапиенси. Што сте више “европског изгледа”, вероватније је да имате више неандерталских гена, због тога што је неандерталац био веома европског изгледа, као што је овде објашњено.

Ако мислите да ово нема смисла, погледајте још једном (претпостављено) ширење кромањонца и упоредите га са процентом неандерталских карактеристика у Европи:

Што даље од Блиског истога идете у Еворпу, мање ћете наћи тамних хомо сапиенсових карактеристика, а могу да кажем: наравно! Због тога што је кромањонац постајао све више и више европски (неандерталски), што је ишао даље од Средњег истока. Ако искомбинујете то знање са знањем о мурској инвазији на Иберију и Италију, као и о турској инвазији на Балкан у прошлости, као и о другим миграцијама унутар Европе, моћи ћете тачно да схватите зашто данас Европљани изгледају онако као изгледају.

Зашто говорити о Неандерталцу?

08/07/2104
Варг Викернес
Изворни текст

Много археолошког материјала је намерно или случајно уништено, или је држан у тајности, или је “изгубљен”, или није сматран довољно важним да би о њему расправљали научници. Толико тога “заборављају” да нам помену, да изнесу у јавност.

Није случајна чињеница да су први “археолози” били свештеници, који су најчешће систематично уништавали све доказе који су указивали на то да су Европљани имали било какву врсту културе пре хришћанства. Неки су чак и радили ово без икаквог интереса за оно што данас називамо археологијом, већ чисто да би уништили све доказе који су подривали њихову сопствену верзију светске историје. “Брзо, ископај гроб и уништи све што нађеш унутра, пре него што га неко други нађе!”

Када би свештеници нашли лобање Неандерталаца, чинили су исто то. Наилазили су на велике лобање, које су очигледно биле испуњене мозговима већим од оних које имају савремени људи, тако да су морали да учине нешто! И они који су веровали у теорију еволуције и јудео-хришћани, који су тврдили да је пагански Европљанин био примитиван, имали су озбиљан проблем. Тако да су намерно преуредили кичмени стуб и доњу вилицу, чинећи да Неандерталац изгледа као мајмун. Већ је доказано да је ова слика погрешна, али идеја о Неандерталцу као о мајмунском створењу испупчене вилице је остала и ако посетите неки од сајтова који говоре о Неандерталцу, на већини њих (на срећу не и на свима) наћи ћете на оне који још увек говоре о Неандерталцима на овај начин. Када укажете на чињеницу да је ово погрешно, схватићете да већина њих то већ зна, али из неког разлога наставља да се држи “добро утврђене” лажи. Не знам разлог из кога то још увек чине, чак и када знају да нису у праву, али настављају да чине. Да, у стварности Неандерталац уопште није имао испупчено лице, а супраорбитални торус (тј. избачено чело) још увек повремено може да се нађе код савремених (искључиво) одраслих Европљана.

Галски новчићи са портретима Гала чисто неандерталских карактеристика:

Уопште нису изгледали као мајмуни: изгледали су скоро исто као нордијски, балтички, фински, словенски, британски и галски данашњи Европљани.Када ово кажем, будем нападан из свих могућих праваца, од стране оних који су гледали – поново и поново, више од стотину година – мајмунску слику наших неандерталских предака, коју су створили јудео-хришћански свештеници. Они не желе да имају таквог претка. Длакавог мајмуна!? Не хвала! Али нису у праву. Верују у лажи. Уместо да прихвате доказе који им се представљају, најчешће папагајаски понављају званичну лаж. Лаж им је поновљена толико пута да није остало места за истину. Славе кромањонског мулата као “прото-Европљана”, а пљују на прото-европљанског Неандерталца и називају га мајмуном…

Нендерталски потомак, неандерталског изгледа:

“Пре него што је Истина имала времена да обује своје чизме,

Лаж је већ двапут отпутовала око света.”

Истина о Неандерталцу је откривена, шири се. Евентуално ће превладати и нама – Европљанима – биће боље када се то догоди.

Прави фацијални угао Неандерталца (и Сванте Пабо):

PS. У Француској, сваки нађен метал који потиче пре хришћанства се дефинише као “галско-римски”, што сугерише да до доласка Римљана Гали нису имали никаква интересовања, културу, технологију; ништа. Тек у последње време (последњих неколико деценија?), почињу да признају да скоро све од величанствене уметности коју су нашли, потиче из периода пре доласка Римљана.

О Војницима, Ратницима и Ловцима-сакупљачима

26/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

За почетак мало музике…

У једном тренутку историје – или боље преисторије – мушкарци су ловили велику дивљач помоћу копаља, жене и млади су ловили мању дивљач помоћу лукова, а сви су заједно сакупљали биљке, морске шкољке, пужеве, коштуњаве плодове, печурке, воће, бобице и различито јестиво корење. Били су оно што данас називамо “ловцима-сакупљачима”.

Преисторијска Европа била је слабо настањена и свега што им је требало било је у изобиљу, тако да је постојало мало разлога за некога да ризикује пловидбу преко мора на запад, или ништа мање ризично пешачење преко тајги и равница на исток, преко Уралских планина; а они који су ипак пошли на исток, обично су убијани пре него што су далеко одмакли, од стране чопора џиновских хијена (тежине око 230 кг!), које су у то време живеле ту. Мада су неки ишли на исток, кроз Средњи исток у Африку, вероватно и дубље у Азију, током најхладнијих периода ледених доба, где су сретали са Африканцима и Азијатама. Када би се ледено доба завршило враћали су се, понекад помешани и као што знамо, на тај начин је европска популација постала помало расно помешана.

Када су се наши преци помешали, европски човек је постао мање уравнотежен, што је често случај када се врсте и расе помешају и способности јединствене за европског човека постепено су се изгубиле. Интелектуални капацитет је опао – понекад драматично. Лов, чак и сакупљање, постајали су му све тежи и тежи, па се окренуо другим начинима преживљавања.

Помешани Европљанин, који је у почетку живео на Средњем истоку, још увек је био довољно интелигентан да решава проблеме са сопственим смањеним способностима: измислио је пољопривреду! Савршено средство за поновни раст “новог” и неподесног европског човека. А јесте растао и толико се намножио и постао толико бројан, да је онемогућио још увек расно чистом европском човеку – још увек ловцу-сакупљачу – да настави са ловом и сакупљањем. Гуран је све западније и северније од Средњег истока, све док више није имао где да иде, где да настави да лови и сакупља. Тако да је и он био приморан да се окрене пољопривреди: једноставно му није остало довољно простора да одржи много бољи ловачко-сакупљачки животни стил.

Са пољопривредом је дошла и глад (када усеви не би успели), потхрањеност (због много мање разноврсне исхране), ропство (због тога што су јачи људи приморавали друге да раде на њиховој земљи), рат (када би их снашла глад, фармери су морали да отимају од других како би преживели), тиранија (због тога што су неки људи поседовали земљу и на тај начин контролисали залихе хране), болести (блиски контакт са припитомљеним животињама донео је човеку заразе које су раније биле проблем једино животињама), као и разне друге врсте проблема.

У почетку, конфликти су се решавали дуелима: по један првак је представљао супростављене стране. Борба је трајала све док један од њих не би био изгуран из круга нацртаног на земљи, док један од њих не би почео да крвари, или док један од њих не би одустао. Да: они су ретко убијали један другог. Зашто би? Уместо тога су тренирали часног  ратника, специјализовног за борбу против себи равног.

Временом се, због пољопривреде, европски човек намножио до толиког степена да је почео да гради градове. Цивилизација је рођена! Поново, прво на Средњем истоку, у Сумеру, касније и у Северној Африци у Египту. Много касније ово катастрофа стиже и у географску Европу, најпре у древну Грчку и древну Италију. Авај! Помешани европски човек евентуално је изгубио “све” везе са Природом, чак је почео да се клони шума и планина као куге и био привучен градовима, као што су муве привучене ђубривом.

Када год ствари у градовима нису ишле добро, што је неизбежно у пољопривредним друштвима, гледао је на север и нападао би! Али нису слали своје прваке да изазову северњаке, већ су слали велику силу, да их покоље, да их масакрира, да их посече и одузме им земљу! Ај: људи из градова су били толико гладни или сиромашни, да су морали то да раде – или су бар тако осећали! Масовно су производили оружје и оклопе и без части и милости су се сусретали са најчешће голим јунацима, ратницима нецивилизованих Европљана. Гали су први пали: процењује се да је убијено 1 милион Гала, већином жена и деце, када су Цезарове легије напале. Остатак Европе није пао, али велики њен део јесте, земља је била натопљена крвљу добрих, часних и искрених Европљана, од којих су многи – ако не и сви – још увек били чисто европског порекла.

Нецивилизовани европски ратник је био јачи, спремнији, вештији, бржи. чак и виши од све више помешаних цивилизованих Европљана, али је имао част, а супростављао се непријатељу без части. Ратник се супростављао војнику, па је изгубио. Када је рат завршен, победник је писао историју, онако како је желео да она изгледа и измислио је све могуће врсте изговора за оправдавање масакра. Прљавштина је бачена на сећање на “варваре”.

Ловац-сакупљач је убијао дивљач. Ратник у пољопривредном друштву ретко да је неког убијао, а ако јесте убијао је равноправног ратника у борби под једнаким условима. Цивилизовани војник је био масовни убица европских мушкараца, жене и деце.

HailaR WôðanaR!

 

Прави Европски Човек:

О Религији и Науци

17/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Јудео-хришћани говоре о неком “стварању”, а та иста теорија нам је позната као “велики прасак”, модификована од стране католичког свештеника 1927. То је иста теорија, само мало измењена, како би више одговарала “научно-оријентисаној публици” – формулисана како би хранила его оних који мисле да су превише добри и инталигентни за “религију”: како би се осигурало то да остану у заблуди.

Јудео-хришћани кажу да је “стварање” трајало неко време, све у свему 7 дана и поново ова теорија остаје. И она је мало измењена, али је у суштини остала иста, сада позната као “теорија еволуције”. Помало су прилагодили библијско објашњење, а 7 дана су развукли на милионе година, али у суштини то је иста теорија, само мало измењена, како би више одговарала “научно-оријентисаној публици” – формулисана како би хранила его оних који мисле да су превише добри и интелигентни за “религију”: како би се осигурало то да остану у заблуди.

У стварности, немамо појма одакле долазимо или шта је васељена, зашто смо овде или где идемо. Ни религија ни наука не могу да нам пруже поуздане одговоре на ова питања. Уместо тога, религија и наука осигуравају то да не размишљамо о овим питањима, да само прихватимо њихове нелогичне којештарије као апсолутне истине.

Иако не верујем да њихове теорије држе воду, нећу да тврдим да знам истину о овим питањима. Не знам. Ипак, мој ум није уљуљкан неком преварантском теоријом, било религијске или “научне” природе. Тако да је он остао на опрезу, радознао и отворен, истражује све и свашта. Није “успаван у кревету грешака”. Знам да ништа не знам.

  

NB. Верујем у микро-еволуцију, али не и у макро-еволуцију.

Знам да ништа не знам

16/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Данас се смејемо када размишљамо о нашим прецима, који су веровали у религијске којештарије и људе који стоје иза тога. Дозволите ми онда да кажем онима који долазе после мене, да бар ја нисам веровао у религијске којештарије мог доба, или у људе који стоје иза тога. Уместо тога видим да је оно што данас називамо “наука” углавном (да: углавном, не потпуно) нова туђинска религија, створена у исту сврху као и стара туђинска религија: како би поробила умове људи и осигурала то да не мисле сопственом главом и да ни случајно не постављају питања. Уместо тога, треба да прихвате нове религијске теорије као аксиоме. “Како уопште можете да доводите у питање ове теорије?!” Кажу нам да је Месец сив, чак иако видимо да је бео, а ми им ипак верујемо!

Уместо да размишљаш увек можеш да:

Велики прасак = Божје стварање

Еволуција = 7 дана стварања

Месечево камење = Религиозне реликвије (део неког свеца или чак самог Исуса)

Човек/роботи на Месецу/Марсу! = Чуда!

Научно доказано = “Божја воља” (Deus vult)

Научне теорије = Библија

Научне методе = Религијске традиције/ритуали

Диплома = Папин указ

Добитници Нобелове награде = Свеци

Лаик = Јеретик

Предавања = Мисе

Научник = Свештеник

Алберт Ајнштајн = Исус/Бог

Дисидент (тј. особа која доводи у питање званичне теорије) = Безбожник

Неверник = Запоседнут ђаволом

Порези = Црквени намети

Просечан човек на улици = Верник

У прошлости, нису могли да бирају своју религију: имали су само једну опцију: хришћанство или смрт! Исто тако данас имамо само једну науку да је изаберемо. Не постоје било какве друге алтернативе за оне који би желели да изаберу нешто друго. Или наука, или подсмех, срамота, сиромаштво и презир.

За оне које верују у Месечево камење, или да је човек шетао Месецом, или робот Марсом, да ли могу да вам поставим пар једноставних питања, пре него што почнете да ме исмевате: да ли знате да је то камење дошло са Марса? Да ли знате да је човек ходао по Месецу и да су роботи икада били на Марсу? Или само верујете у доказе које су вам неки научници (свештеници) представили о томе шта је стварно? Ако је тако, која је онда разлика између ове вере и вере коју су ваши преци имали у анђеле, чуда и “Бога”?

Ако још увек мислите да знате, онда је за вас свака нада изгубљена. Ваши потомци ће се смејати вама и вашем незнању.

Преиспитујте све. Верујте вашем осећају, више него доказаима које је лако исконструисати. Доводите у питање и оне ствари које сте мислили да знате. Раљзмишљајте својом главом.

Оно што већина људи мисли да виде:

Оно што заправо виде:

За документарац који се односи на ову тему (Daily Motions) кликните овде.

Пост у вези са овом темом.

“Знам да ништа не знам.”

(Сократ)

Култови Плодности II

13/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Научници и слични лаици претпостављају да се “култови плодности” наших предака нису само односили на људску плодност, већ и на  плодност усева. Представљају “богињу” као неку биће које шири плодност, обезбеђујући тако плодност поља.

Све скандинавске чини (“песме чаробњака”) за које знам, баве се буђењем поља (после зиме) (тј. баве се сејањем семена) и заштитом поља (од “лоших духова”), а нема ни једне речи о плодности поља. И поново, једноставно контролно питање може да сруши званичну теорију: да ли је плодност поља икада био проблем? Па зашто би био? Да ли је у та времена природа била под неком врстом штетног утицаја, за који данас не знамо? Или им је неко продавао ГМО хибридно семе, које је производило само једну жетву, а семе од те жетве није било плодно да би могли да га сеју догодине (проблем који имамо данас)? Једини проблеми који су имали у вези са усевима, били су недостатак или превише сунца или кише, паразити, болести, птице које су јеле семење, животиње које су јеле усеве итд., што се све објашњавало утицајем “лоших духова”.

Божанства која се уобичајено схватају као “божанства плодности”, у ствари никада то нису. Она су божанства љубави, пријатељства, чаробњаштва (“буђење” или заштита поља) и – најчешће и можда најважније – младости и лепоте (заправо: две стране истог новчића).

Да, уопштено говорећи, плодност се није разматрала ни у ком смислу, али добро здравље често јесте. Оно је уобичајено било од великог значаја жени која је требало да се породи. Остајање у другом стању није био никакав изазов, али да би оне – и њихова деца- преживеле, требало им је добро здравље. Ово је уобичајено било од великог значаја и у вези са пољем: само је добро здравље могло да заштити од “лоших духова”, о којима сам претходно говорио. Тако да их је благосиљала богиња доброг здравља, како би ојачала њихово здравље и заштитила их.

Прелазимо на симбол доброг здравља у прехришћанској Европи, пехар (често котлић) Богиње Земље. Данас нам је овај симбол најбоље познат из изокренутих и христијанизованих паганских митова о “светом гралу”, али као што можете да схватите, пехар је био особина богиње доброг здравља. Једноставно: ко год да је пио из њега, постајао би здравији. Да, пијењем из пехара могли су да буду отклоњени ефекти тровања, могле су да се излече болести, залече ране и повећа шанса трудних жена да преживе рођење.

Када се подсетимо важности кише и сунца за усеве, особине Бога Неба постају разумљивије: жезло (првобитно камен, а затим камени чекић или секира) изазива гром на небу (баш као што камење производи варнице када се удара једно о друго и може да се користи за паљење ватре); његов мач проузрокује муње на небу (преноси снагу неба [Сунца] на Земљу), а његова круна (ореол) је Сунце само, сија иза њега.

Богиња Земље и Бог Неба заједно су господарили свим оним што је било потребно усевима да расту: сунцем и кишом и добрим здрављем. Особине Богиње Земље су биле веома корисне и (већ) трудним женама, које су желеле да имају довољно здравља како би преживеле порођај. Особине Бога Неба биле су веома корисне и ратницима, који су – када би Бог Неба пренео снагу Сунца на њих, спуштајући мач на њихова рамена – постајали јачи, или чак непобедиви!

Па да ли је онда било култа плодности у Европи? Ја бар не видим трагове таквог нечега. А такав култ неби ни имао смисла.

Али зашто онда научници и слични лаици толико говоре о овом “култу плодности”, о значају плодности за древног човека итд.? Зашто би то радили? Можете то да објасните пуким незнањем, можда још боље превладавањем феминистичких идеја, али све је то само клеветање древног човека. То је покушај да нас убеде да о њему мислимо као о неком дегенерику (“он је био толико неплодан”), у неком смислу и перверзњаку (“његова цела религија се окретала око имања што је више секса могуће”), ништа мање и покушај да се са наше религије свуче сав метафизички смисао, наравно како би се учинила мање привлачна данашњем човеку.

Ако желите да знате више о метафизичком значењу европске религије, можете да прочитате постове наведене у овом посту.

PS. Укључио сам наравно “својства” о којима је дискутовано у овом посту у чаробњаштво и религију MYFAROG-а. 🙂

Култови Плодности I

13/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Научници и слични лаици изгледа да размишљају о прехришћанској религији као о некој врсти култа плодности и све интерпретирају у том светлу, као да је плодност била све о чему су икада бринули. Тако да се на све женске симболе гледало као на “симболи плодности”, чак и саме жене су приказиване као симболи плодности.

Можете да поставите једно једноставно контролно питање, које ће да разбије све њихове хипотезе и теорије: “Да ли је плодност била проблем древним Европљанима?” Па зашто би била? Скоро сви проблеми везани плодност са којима се данас суочавамо, резултат су савременог начина живота, вида загађености који нису имали некада давно. Једини проблем везан за плодност који су можда имали, а који још увек имамо данас, био би онај проузрокован расним мешањем (нпр. хиперсексуалност мушког хибрида [због његове умањене плодности тежиће неумереном парењу]).

Међутим, чак и када су се прото-Европљани (homo neanderthalensis) први пут помешали са прото-Африканцима (homo sapiens), вероватно током леденог доба, када су неки прото-Европљани отишли да живе у Северну Африку и Источну Африку, смањена плодност није била проблем. Мушки (али не и женски) изданци таквих спојева, често су били потпуно стерилни и неспособни за размножавање, али тада расно мешање још увек није достигло висок степен, дешавало се спорадично, што је значило да су скоро сви мушкарци били прото-Европљани, без проблема са плодношћу, а чак и женски хибриди (данас познати као “Кромањонци”) још увек су били плодни. 

Када су се ово племена вратила у Европу, помало помешана, главни и најозбиљнији негативан ефекат мешања (у смислу плодности) била је смањена стопа преживљавања трудних жена. Да жена постане трудна није био проблем, чак ни данас у већини случајева није, али да жена преживи трудноћу и роди дете је био приличан изазов, а када је дошло додатног мешања ово је био огроман изазов.

Жене су имале кукове створене за рађање деце која су у расном погледу идентична њима, тако да ако би их мушкарац друге расе оплодио, а дете наследило очев облик лобање (а за то [статистички] постоји 50% шанси), то постаје огроман проблем за жену која се порађа. Данас имамо исти случај, када се афричка жена уда за европског мушкарца; оне имају толико проблема приликом порођаја, да доктори често аутоматски (!) желе да обаве порођај царским резом, како би били сигурни да ће и дете и мајка да преживе. Такво рађање је само по себи тешко: покушај да се истисне огромна лобања друге расе кроз кукове, прилично повећава вероватноћу не само за смрт мајке и детета, већ и за оштећење мозга детета.

Када је Сигмунд Фројд измислио своју апсурдну, игнорантну и потпуно заблудну теорију, која се односи на “инцестоидне жеље” девојчица према својим очевима, једноставно није могао да разуме да жене не привлаче њихови очеви и не траже мушкарце који личе на њихове очеве због тога. Оне траже мушкарце који изгледају као њихови очеви због тога што ће  имати већу шансу да преживе рађање детета тог човека: ако њен партнер изгледа као њен отац, вероватно је да ће глава детета савршено да одговара њеним куковима.

Када је расно мешање почело, разлике између прото-Европљана и прото-Африканаца биле су прилично велике и само је неколико хибридне деце (и њихових мајки) преживело порођај. Ова преживела деца су највероватније искључиво била она која нису у великој мери наследила велику лобању својих очева, већ мању афрички лобању својих мајки. Наравно, није било све тако једноставно, али уопштено, ово је био случај. Тако да је Кромањонац, директан резултат мешања, имао већи мозак и лобању од оних који су имали прото-Африканци, али ипак мање од оних које су имали прото-Европљани. Као и друга позната створења мешанци и Кромањонци су патили од низа проблема, као што је прекомерен раст, лоши зуби, дефектан скелет итд.

Срећом да се мешање раса дешавало само спорадично и временом су проблеми проузроковани овим смањени и у учесталости и у јачини. Прото-афрички гени су све више и више равномерно распоређивни у прото-Европској популацији, која се већину времена није мешала са њима. Мада је хибридизација променила европску популацију и извзвала много негативних ефеката, плодност никада није била проблем. Али је преживљавање порођаја остао озбиљан проблем, заправо и дан данас – због тога што су Европљани у просеку само 99,7% Неандерталци. 

Видео у вези са овом темом: The Neanderthal Theory

О Технологији и Природним Способностима

11/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

За почетак мало музике…

Данас нам је технологија неопходна да бисмо преживели, добрим делом и због тога што су непријатељске групе које желе да нас униште опремљене свом могућом технологијом које могу да се дочепају. Исто тако, треба да смо свесни чињенице да нам је без обзира на све, потребно нешто технологије, чак и у идеалном свету. Чак и копље и нож који се користе у лову, нека су врста технологије.

Пре него што наставим, желео бих да раздвојим технологију која је неопходна и није штетна по околину или самог човека, од технологије која није неопходна и која је штетна по околину и самог човека. Чисто због једноставности, назваћу их “добром” и “лошом” технологијом, респективно.

Озбиљан проблем у вези са лошом технологијом је тај што омета позитивну природну селекцију и промовише човеково назадовање. Човеку без икаквих природних способности, наједном је дата прилика не само да преживи, већ да то учини на штету оних који су бољи од њега.

На пример, ловцу више није потребна вештина и храброст, он може да само да упуца било које створење са безбедне удаљенсоти и локације, неким пушкама и са 2 км удаљености. У ствари, индустријски узгој учинио је лов превазиђеним и у великој мери уклонио човека из природних процеса (чак и из процеса обезбеђивања хране), тако да је изгубио све здраве и природне везе са природом – а човек без таквих веза брзо ће да уништи све што је природно. Савремен човек то и чини: уништава и своје окружење и себе.

На дуге стазе, ова технологија уништава човечанство и полако претвара некада креативног, вештог, храброг, здравог и разумног човека, у ужасно подљудско створење, које пати од свих могућих болести – како физичких, тако и менталних. У неком тренутку, човечанство ће да постане толико дегенерисано, да више неће бити способно да одржи чак ни технолошко друштво које је само створило. Шта ће се онда десити? … Да, човек ће евентуално да постане толико дегенерисан, да неће бити физички способан чак ни да замени сијалицу, или да схвати како се то ради.

Преживели?

На дуге стазе ова лоша технологија ће уништити и околину, која је неопходна човеку да би преживео. Шуме које су некада биле пуне биља и дивљачи, претворене су у поља која производе генетско модификоване усеве, која су у власништву сићушне корумпиране, окрутне, циничне, похлепне, неискрене и злокобне “елите”. Језера и океани који су некада кључали од рибе, претворени су у огромне депоније за ђубре и хемијски отпад. Само градови расту и још више убрзавају човекову пропаст. Још више лоше технологије се уводи као решење за проблеме настале због лоше технологије и изгледа да је једини пут за излазак из тога катастрофа…

Свет који је зависан од лоше технологије је веома рањив, чак и од стране природних хирова: соларне олује, земљотреси, вулканске ерупције, повратак ледених доба, чак и лоше време могу да га униште. Тако да чак и ако никад не останемо без енергије која је неопходна за одржавање савременог света и чак и ако човек не буде имао довољно времена да буде толико уништен да више не буде способан да одржава свет у коме живи, овај модерни свет ће у неком тренутку пасти.

Неки могу да се запитају: како то да интелигентна врста добровољно доводи себе у ситуацију у којој ће да буде уништена? Само је питање времена када ће то да се догоди, а може да се догоди на толико начина!

Док тај дан не дође, користићу лошу технологију како бих промовисао сан о једноставнијем животу, о животу у друштвима са “добром технологијом”, која негују здравог човека и његов здрав однос према природи у којој живи и чије је део. Када тај дан дође, бићу спреман и способан да не зависим од лоше технологије и да обезбедим опстанак свог рода, а то ће бити и многи други.

Мада пад модерног света “лоше технологије” неће бити и пропаст “човечанства”, углавном ће бити пропаст за оне који нису имали довољно разума да побегну из смртоносне замке – нешто што су могли да ураде да су се вратили једноставнијем животу. Човечанство ће заправо да профитира од овакве “катастрофе”, биће прочишћено тако што ће његове “ћелије канцера” бити уклоњене. И Мајка природа и човечанство ће да буду подмлађени оваквом “катастрофом”. Мајка природа ће да поврати оно што је цивилизован човек отео од ње. Земља ће поново да буде зелена и богата животом. Ово ће да уклони све трагове света лоше технологије и човечанство ће ући у (нов?) дуг период, у коме лоша технологија неће бити виђена  као нешто добро. Могуће је чак и да ће бити створена и поштована  универзална  правила, како би обезбедила то да се за дуго времена спречи поновни проналазак лоше технологије: пре него што човек (поново?) уђе у период пада…

Преживели!

Неко је некада рекао да “не постоји ништа ново, само оно што је заборављено”, а могуће је да је то намерно заборављено, због тога што су неки били довољно мудри да схвате да је то била лоша технологија.

Једноставнији Живот

Надолазећа Тама

7 Примера “добре” Технологије:

Глинени лонац

Одећа од природне тканине и крзна

Увеличавајуће стакло од кварца (…да, нисте знали да су га имали у каменом добу, зар не? [Користили су га да брзо направе ватру])

Јурта шатори

Акустични музички инструменти

Биљна медицина

Свеће од воска

7 Примера “лоше” Технологије

Аутомобили

Авиони

Индустријска пољопривреда (заправо пољопривреда сама по себи… ловачко-сакупљачки начин живота је супериоран у односу на пољопривредни у сваком смислу)

Ватрено оружје

Асфалтирани путеви

Савремена медицина

Електрична струја (заправо: све што треба струју да би радило)

О Цивилизацији и Природним Стаништима

10/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Колико сте само пута чули хвале на рачун “цивилизације” и “цивилизованог” човека? Ови градитељи и становници градова се уобичајено славе као најнапреднији од људи. Да ли су? Да ли су стварно то били?

Прву познату (…) цивилизацију на овој планети, нису изградили Неандерталци, расно чисти Европљани; нити нордијски људи, о којима већина европских расиста има данас високо мишљење. Не! Саградила је популација мешанаца; у Месопотамији, Египту, Персији и у долини Инда. Касније су и Грци градили градове, али тек пошто су били довољно расно помешани да више не изгледају као Нордијци. Касније су и Римљани градили градове, али тек пошто су били довољно расно помешани да више не изгледају као Нордијци.

Данашња европска цивилизација је изграђена од стране “мешанаца”: Римљана. Да, ако сумњате, знајте да су сви градови, сва цивилизација у Европи, базирани и извиру директно из римске и јудео-хришћанске цивилизације. Расно чист Европљанин је био варварски и нецивилизован. Британија. Галија. Германија. Скандинавија. Балтика. Славија. Дакија. Аквитанија. Суоми. Скитија. Сарматија. Илирија. Тракија. И тако даље.

Ако мислите да грешим, размислите још који тренутак. За почетак, погледајте данашње градове: кога привлаче? Упоредите их са селом, па ми реците: где се налази највише мешанаца? Управо тако: налазе се скоро сасвим у градовима. И ако је на њима да бирају, скоро сви ће поћи да живе у градовима. Зашто? Због тога што је то природна средина за мешанца. Са друге стране, природна средина за расно чистог појединца је неискварена природа; недирнута, неукаљана, незагађена, дивља, опасна и прелепа. Ту скоро да не можете да наиђете на мешанце, а ако се то и деси, то је вероватно због тога што су их неки расно чисти појединци ту довукли са собом.

Цивилизације су ужасно самодеструктивне: временом ће све да падну. Све ће да оду доле у трагедији и оставиће за собом мртве или умируће грађане, елиминисане сопственом декаденцијом, злочином, глупошћу и дегенеративним градским животом, ништа мање и епидемијама. Оних неколико који избегну ове смртоносне замке, вероватно ће брзо да умру у природи, због тога што више нису способни за природан живот, после генерацијског живљења у “градовима”.

Највећу шансу за преживљавање пада цивилизације имају они који не живе у градовима: обично много расно чистији поједници који живе на селу, најближе што могу свом природном станишту: нетакнутој природи…

PS. Живиш у граду и мрзиш то? Па можда је тако због тога што ниси створен да живиш ту.

Зашто онда то радиш?…

Египатска Митологија

10/06/2014
Варг Викернес
Изворни текст

Сви знамо да се Египат налази у Африци, али нам ДНК истраживања говоре да су бар током првих египатских династија Египтом владали Европљани. Претпостављамо да је последња династија имала црног фараона, а знамо да су владари неколико претходних династија тешко налазили краљевске партнере. Чак су радије узимали принчеве и принцезе из непријатељских краљевства, него да се венчају са неким из сопствене популације. Заправо су се радије венчавали са сопственим родом, него са неким из обичне египатске популације. Знамо и да је коначно, када им је понестало “доброг материјала за венчавање”, египатско краљевство пало (током црне династије).

Египатска Краљица Нефертити

Данашњи Египат се наравно разликује од древног Египта. Прво су га (црни) Африканци преузели, затим су Грци освојили посрћућу древни Египат (а као што знамо, запањујуће лепа Клеопатра, била је грчког порекла), после чега су га преузели Римљани, а затим и Арапи у VII веку. Данашњи Египћани су вероватно мешавина свих ових група: древних Египћана, Африканаца, Грка, Римљана, Арапа и робова свих “оближњих” раса.

Са друге стране, египатска митологија је наравно европског порекла и самим тим у сагласности са осталим европским митологијама – са свима њима, од Ирске до Индије. Не само то: она је једна од најстаријих европских митологија и због тога је ми Европљани можемо посматрати као једну од највреднијих.

PS. Постоји хипотеза по којој су последњи од прилично расно помешаног нижег племства и мање помешаног вишег пламства, напустили Египат и отишли у Ирску, где су били асимиловани од стране локалног становништва, што наравно може да објасни присуство толико црвене и других врста тамне косе у Ирској и остатку британских острва, као и постојање толико митова о змијама у Ирској (а знамо да у Ирској нема змија), али се још увек не зна да ли је ово истина или не.